Vrednost državnih projekata za samo nekoliko meseci porasla za skoro 850 miliona evra, pojedini poskupeli i do 90 odsto

Revidirana fiskalna strategija, koju je objavilo Ministarstvo finansija, donela je brojne promene što se tiče potrebnih sredstava za određene projekte, ali i što se tiče dinamike potrošnje tih sredstava.

U odnosu na prvobitnu Fiskalnu strategiju za 2026. godinu sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu, iz juna ove godine, u Revidiranoj strategiji procenjena ukupna vrednost projekata za kapitalne investicije uvećana je za 65,2 milijarde dinara, iako se na spisku nalazi četiri kapitalne investicije manje.

Najveći novac odlazi uglavnom na izgradnju ili rekonstruisanje drumskog i železničkog saobraćaja, ali i na druge velike projekte koje je država započela. Svakako javnosti najpoznatiji i najnajavljivaniji jesu projekti EXPO 2027, Nacionalni stadion, kao i Beogradski metro.

Procenjena ukupna vrednost za izgradnju Nacionalnog stadiona bila je 67,5 milijardi dinara, dok je u Revidiranoj strategiji ta brojka uvećena za 7,5 milijardi, odnosno na ukupno 75 milijardi dinara.

Što se tiče Ekspo-a, ukupna predviđena vrednost troškova uvećena je za nešto više od 2,2 milijarde dinara. Projektovani trošak za izgradnju Beogradskog metroa (Linija 1 – faze 1 i 2) ostao je nepromenjen i iznosi 72,9 milijardi dinara.

Brza saobraćajanica Novi Sad – Ruma značajno je poskupela u Revidiranoj strategiji, jer se sa prvobitnih 74,4 milijarde dinara predviđenih troškova, popela na 106,2 milijarde. Dakle, troškovi ovog projekta su uvećani za gotovo 43 odsto.

Izgradnja saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica poskupela je za 16,3 milijarde i sada je predviđen ukupan trošak od 122,9 milijardi dinara.

Za projekat linijske infrastrukture i toplotni izvor, takođe je podignuta cena i to za 22 milijarde dinara. U prošloj Fiskalnoj strategiji ukupna cena iznosila je 40,5 milijardi dinara, dok  u Revidiranoj iznosi 62,5 milijardi.

Projekat izgradnje obilaznice i tunela povećan je sa prvobitnih 16 milijardi na 23,4 milijarde dinara. Izgradnja Data centra u Kragujevcu takođe će biti skuplja, jer je ukupan trošak podignut sa 16,8 na 19,9 milijardi dinara.

Poskupela je i rekonstrukcija Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu sa 15,8 na 17,4 milijarde dinara.

Značajno izmеnjena dinamika predviđenih troškova

Kako smo već pisali, za izgradnju Nacionalnog stadiona u 2025. godini prvobitno je opredeljeno 18,5 milijardi dinara, a u 2026. godini 15,7 milijardi. Međutim, prema Revidiranoj fiskalnoj strategiji, projektovani trošak za ovu godinu smanjen je za skoro 85 odsto, odnosno na 2,8 milijardi dinara.

Što se tiče 2026. godine tu je planirani trošak uvećan i iznosi 21,2 milijarde dinara. U Revidiranoj strategiji novac za ovaj projekat je opredeljen i u 2027. godini i to 16,4 milijarde i 2028. godini 7,2 milijarde, iako je najavljen zavrpetak Nacionalnog stadiona do marta 2027.

Za Ekspo projekat u 2025. godini bio je predviđen trošak od 46 milijardi dinara, a u 2026. godini 47,5 milijardi. Ipak, u Revidiranoj strategiji trošak za 2025. godinu je, takođe, smanjen na 38,2 milijarde, a u 2026. godini na 42,6 milijardi. Međutim, pojavio se trošak za Ekspo od 14,4 milijarde dinara i u 2027. godini. Opet, i taj projekat je trebalo, prema izjavama zvaničnika, da bude gotov do decembra 2026. godine.

Projektovani trošak za izgradnju Beogradskog metroa (Linija 1 – faze 1 i 2) u 2025. godini iznosio je 6,5 milijardi dinara i on je ostao isti i u Revidiranoj strategiji.

Međutim, prvobitno je u 2026. godini bilo predviđeno da se utroši 6,5 milijardi, kao i u 2027. godini, a u 2028. 6,7 milijardi, ali je to sve uvećano. Prema Revidiranoj strategiji, u 2026. godini planirano je 20,7 milijardi dinara, u 2027. godini 27,8 milijardi, a u 2028. godini 18,3 milijarde.

Planirani utrošak za 2025. godinu smanjen je i za projekat mađarsko – srpske železnice. Prvobitno je planirano oko 18 milijardi, dok je sada ta brojka smanjena na 9,8 milijardi. Međutim, u 2026. godini je bilo planirano 6,2 milijarde, što je sada uvećano na 14,8 milijardi dinara.

S druge strane, za deonicu puta Pojate – Preljina za ovu godinu planirani trošak je uvećan za 5,6 milijardi dinara, dok je naredne godine, takođe, uvećan za dve milijarde. Ipak, 2027. godine u Revidiranoj strategiji je planirani utrošak prepolovljen.

Još jedan projekat gde je planirani godišnji trošak menjan jeste i Fruškogorski koridor. Tu je za ovu godinu cifra uvećana sa 15,8 na 29,4 milijarde dinara. U 2026. godini bilo je predviđeno da se potroši 13,7, ali je i to uvećano na 16,5 milijardi. Iako ranije nije bilo planirano, u Revidiranoj strategiji trošak se pojavio i u 2027. godini od 15,5 milijardi dinara.

Šta kaže Fiskalni savet o Revidiranoj strategiji?

Fiskalni savet u svojoj Oceni Revidirane fiskalne strategije, napominje da je, u odnosu na plan iz junske Strategije, došlo do primetnog rasta procenjene vrednosti pojedinih infrastrukturnih projekata i dodaju da ne treba potceniti stvarni rast tih troškova.

Podsećaju da je broj projekata u tabeli u međuvremenu smanjen sa 56 na 52.

„Nekoliko projekata čija je realizacija završena – poput kreativnog centra „Ložionica“ ili brodske prevodnice na HEPS „Đerdap 1“, ukupne vrednosti oko 31 milijarde dinara, više nisu deo ovog pregleda“, objašnjavaju.

Kako naglašavaju, to znači da je vrednost aktivnih projekata zapravo porasla za skoro 100 milijardi dinara, odnosno blizu 850 miliona evra u odnosu na procenu od pre nekoliko meseci.

Oni upozoravaju da Revidirana fiskalna strategija ne nudi nikakvo objašnjenje zašto je došlo do povećanja cene koštanja ovih projekata.

Što se tiče saobraćajne infrastrukture, kako pojašnjavaju, procenjena vrednost projekata u ovoj oblasti porasla je za čak 55,6 milijardi dinara.

Najveće povećanje troškova beleži se kod Fruškogorskog koridora (brza saobraćajnica Novi Sad – Ruma), čija je vrednost skočila za 32 milijarde. Značajno su poskupeli i projekat izgradnje puta Ruma–Šabac–Loznica – za 16,3 milijardi dinara, kao i projekat izgradnje obilaznica i tunela za 7,4 milijarde dinara, ukazuju iz Fiskalnog saveta.

Vrednost projekta EKSPO, i onih direktno ili indirektno povezanih sa ovom manifestacijom, uvećana je za 32 milijarde dinara, naglašavaju.

To, kako pojašnjavaju, uključuje novo povećanje cene izgradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona za 7,5 milijardi, pri čemu se sada najavljuje i produžetak roka za potpuni završetak radova za 2028. godinu.

Oni napominju da se najveći rast troškova u ovoj grupi beleži kod prateće „linijske infrastrukture“ (koja sada uključuje i toplotni izvor), čija je vrednost skočila za 22 milijarde, dok je sama stavka „EKSPO Beograd 2027“ uvećana za 2,6 milijardi dinara.

Kod ostalih, manjih projekata, zabeležen je zbirni rast vrednosti od oko osam milijardi dinara, što se, prema oceni Fiskalnog saveta, najvećim delom duguje povećanju procenjenih troškova za rekonstrukciju UKC Srbije, izgradnju Data centra u Kragujevcu i graničnog prelaza Sremska Rača.

Oni upozoravaju i da procenjena vrednost velikih putnih pravaca u izgradnji kontinuirano raste, pa ukupni troškovi sada već osetno premašuju prvobitno ugovorene iznose.

„Revidirana Fiskalna strategija otkriva značajno povećanje troškova za izgradnju dve velike saobraćajnice tokom 2025. godine – Fruškogorski koridor i put Ruma–Šabac– Loznica. Ovo nije prvo poskupljenje ovih projekata, ali je po svom obimu prilično veliko i zaslužuje posebnu pažnju. Vrednost projekta Ruma–Šabac–Loznica (uključujući naknadno pridodatu deonicu Slepčević–Badovinci) narasla je sa inicijalnih 65,2 milijarde dinara na trenutnih 122,9 milijardi dinara, što je porast za skoro 90 odsto“, navode oni.

Slično tome, procenjeni trošak Fruškogorskog koridora narastao je sa početnih 71,6 milijardi na 106,2 milijardi dinara, odnosno za 48 odsto.

Ova povećanja cena formalizovana su kroz brojne anekse ugovora, pojašnjavaju.

„Prema informacijama dostupnim u dokumentima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ugovor o putu Ruma– Šabac–Loznica imao je devet aneksa (u periodu mart 2020–decembar 2024), dok su ugovoru za Fruškogorski koridor pridodata četiri aneksa (u periodu mart 2023– septembar 2024). Uzroci poskupljenja su nepoznati, jer aneksi ugovora nisu javno dostupni, tako da su poreski obveznici uskraćeni za objašnjenje ovih dodatnih troškova“, naglašavaju iz Fiskalnog saveta.

Da nije reč o izolovanim slučajevima već o sistemskom problemu, pokazuje analiza Fiskalnog saveta koja je obuhvatila osam velikih i aktuelnih državnih projekata u oblasti putne infrastrukture, podsećaju.

„Njihova kumulativna vrednost pri ugovaranju iznosila je 412 milijardi dinara, da bi nakon brojnih korekcija cena naviše danas dostigla 742 milijardi dinara – što predstavlja povećanje za čak 80 odsto, pri čemu postoji rizik da konačni iznosi budu još veći, kao što je već slučaj sa Moravskim koridorom gde su troškovi izgradnje više nego udvostručeni u odnosu na prvobitnu ugovorenu cenu“, ukazuju oni.

Ovako drastična probijanja inicijalnih cena izgradnje važnih infrastrukturnih projekata potencijalno predstavljaju ozbiljan fiskalni rizik i neophodno ih je svesti na najmanju moguću meru, poručuju iz Fiskalnog saveta.

Preduslov za to je, kako kažu, povratak u standardni proceduralni okvir planiranja, ugovaranja i realizacije krupnih investicionih projekata.

U kom pravcu idu javne investicije i koliko je to transparentno?

Iz Fiskalnog saveta podsećaju da bi, prema ovim projekcijama do 2028. godine, učešće javnih investicija u BDP-u trebalo postepeno da se smanji, sa oko 7,1 odsto u 2025. na 6,1 odsto u 2028. godini.

„Takav pad deluje ostvarivo, ali je u praksi uslovljen jakim troškovnim pritiscima koji proizlaze iz sistemskog probijanja cene koštanja velikih infrastrukturnih projekata. Snažna korekcija troškova naviše sreće se ne samo u oblasti saobraćajne infrastrukture, već i u drugim segmentima gde država značajno investira (Nacionalni stadion, linijska infrastruktura, zdravstveni objekti)“, upozoravaju iz Fiskalnog saveta.

U takvim okolnostima, prema njihovoj oceni, prostor za planirano smanjenje kapitalnih izdataka može se obezbediti jedino prolongiranjem početka novih investicija, kao i redukovanjem aktivnosti u ranim fazama pripreme, kao što su eksproprijacija, izrada tehničke dokumentacije, studije opravdanosti i slično.

Fiskalni savet ističe da smanjenje planiranog nivoa javnih investicija predstavlja jednu od najvažnijih promena u Revidiranoj fiskalnoj strategiji, ali da one i dalje ostaju visoke – iznad šest odsto BDP-a u srednjem roku.

„Revidirani srednjoročni fiskalni okvir predviđa manja kapitalna ulaganja na nivou opšte države u odnosu na inicijalni plan iz juna ove godine. Dok je prvobitno bilo planirano da javne investicije u 2025. iznose 7,2 odsto BDP-a, a zatim prosečno sedam odsto BDP-a godišnje u periodu 2026–2028, novi plan donosi blago smanjenje u 2025. na 7,1 odsto BDP-a i osetniji pad u naredne tri godine – na prosečnih 6,4 odsto BDP-a“, pojašnjavaju.

Ipak, oni ukazuju da opravdanost ovog smanjenja nije moguće pouzdano oceniti, jer ni u jednoj verziji Strategije nije prikazana sektorska struktura planiranih ulaganja, pa nije poznato na koje se projekte ili oblasti ove uštede odnose.

Oni zaključuju da Revidirana fiskalna strategija ponovo ne pruža uvid u sektorsku strukturu kapitalnih rashoda, zbog čega je teško oceniti usklađenost investicionog plana sa stvarnim potrebama zemlje.