„Čitava realnost Ekspoa pod znakom pitanja“: Gde će Beograd da smesti četiri miliona posetilaca?

Ostalo je nešto više od dve godine do početka specijalizovane izložbe Ekspo, koja 2027. godine treba da se održi u Beogradu.

Međutim, svi radovi vezani za ovaj projekat trebalo bi da budu završeni do kraja 2026. godine, odnosno za godinu dana i osam meseci.

Kako se izložba približava, tako se menjaju i procene potencijalnih posetilaca koji bi u okviru tri meseca trajanja, trebalo da dođu na Ekspo. Procene su krenule od dva, preko tri, pa su stigle do četiri miliona i više posetilaca.

Pitanje koje se logično nameće jeste da li su Beograd i okolina spremni da prime tu količinu posetilaca u tri meseca, odnosno da li će biti dovoljno smeštajnih jedinica za sve koji se u toku ta tri meseca nađu u Beogradu.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić još u julu 2023. godine izjavio je da će u Beogradu, zbog izložbe Ekspo, morati da bude izgrađeno oko 120 ili 130 hotela, jer se očekuje 2,6 miliona gostiju.

Kako su iz struke ranije za Danas govorili, te ideje su nerealne. Međutim, te ideje bile su projektovane za značajno manji broj posetilaca, što znači da bi danas taj broj hotela, po toj računici, morao da bude značajno veći.

Radi poređenja, Beograd je, prema procenama, u prošloj godini posetilo ukupno oko 1,4 miliona turista, dok je celu Srbiju posetilo nešto više od 4,3 miliona za celu godinu.

Ovlašćeni procenitelj nekretnina Nikola Seneši za Danas ukazuje da ne stojimo „uopšte dobro“.

„Pre svega, jer odobreni hotel kod Nacionalnog stadiona koji treba da ima 390 soba, što je najveći projekat vezan za to, ne može da bude završen do Ekspoa“, upozorava on.

On navodi da trenutna situacija u društvu dovodi u veliko pitanje da li projekti koji su odobreni od Razvojne agencije Srbije mogu da budu završeni na vreme, jer su svi imali neki period zaostatka.

„Čitava realnost Ekspoa je pod znakom pitanja, jer mi u decembru nismo imali prvu kontrolu Ekspoa, kada je trebalo da je imamo. Pitanje je i da li će zbog trenutne situacije u zemlji doći i do kašnjenja pruge“, ukazuje Seneši.

Naš sagovornik smatra da deo najavljenih hotela neće biti izgrađen na vreme.

„Trenutno sam pesimista i ne verujem da će i oni hoteli koji su najavljeni, a bilo ih je sedam, plus taj glavni kod Nacionalnog stadiona, moći da budu završeni. Mislim da će bar četiri hotela, koji je trebalo da rade, biti u kašnjenju ili će biti otkazani“, navodi Seneši.

On pojašnjava da je prosečan ostanak na Ekspou oko četiri dana, što znači da će u Beogradu u svakom trenutku biti oko 60.000 dodatnih ljudi.

„Ne vidim način na koji će to moći da bude amortizovano. Tu jedino može da pomogne masovno korišćenje stana na dan, gde opet imamo problem kako da se to uvuče u legalne tokove, a Buking nam ne izlazi u susret. Moramo da znamo gde su ljudi koji dolaze, treba da se vrši poreska obrada toga, policijska prijava i slično“, objašnjava Seneši.

On naglašava da je dobro što se u tom delu grada zida veliki broj, relativno povoljnih stanova.

„Pomaže to što će u Surčinu i Jakovu, baš oko samog Ekspoa, pored tih oko 2.000 jedinica koliko država pravi, biti još oko 3.000 ili 4.000 jedinica koje će biti spremne za izdavanje. One se sada zidaju i biće gotove do tada“, navodi Seneši.

On ukazuje i da je trenutna situacija u društvu u poslednjih nekoliko meseci jako loše uticala na hotelijere.

„To znači da su hotelska i restoranska industrija upale u veliku krizu zbog ogromnog smanjenja stranih gostiju. Oni se susreću sa krizom poslovanja, što ne deluje da će se smanjiti ni tokom leta, a od letnje sezone se mnogo očekivalo. Oko 45, a možda i više kongresa je otkazano“, kaže Seneši.

On dodaje i da je nepoznanica šta se dešava sa najavljenim brodovima, koji bi, takođe, poslužili kao smeštajne jedinice.

Direktor agencije „Savetnik u turizmu“ Branko Krasojević smatra da je cifra od četiri miliona posetilaca predimenzionirana.

„Samo ako pogledate koliko nama dolazi stranih turista godišnje u Srbiju, to ne deluje realno. Da li će to biti motiv tolikih ljudi da dođu? Ja sumnjam“, navodi on za Danas.

Ako i govorimo o četiri miliona, kako pojašnjava, oni neće svi u istom trenutku da se nađu ovde, to će biti raspoređeno, ali je dinamika njihovog dolaska vrlo bitna.

Naš sagovornik smatra da treba unaprediti postojeći smeštaj, pre nego juriti izgradnju novog.

„Ako se pogleda stepen iskorišćenja određenih smeštajnih objekata u Beogradu, to nije na zadovoljavajućem nivou. Neki jesu, ali mnogi su ispod proseka. Više bih njih stavio u funkciju, ali s tim da se mnogo bolje pripreme za dolazak tih ljudi“, naglašava Krasojević.

Krasojević postavlja dva pitanja onima koji grade nove smeštajne objekte za Ekspo.

„Prvo, gde će da se nađe radna snaga? I ovako imamo deficit radne snage u hotelima i stalne konkurse, a ljudi se ne javljaju. Kao drugo, od čega će živeti ti hoteli koji ostanu posle Ekspa? Da li će tražnja posle biti dovoljno velika da zadovolji sve ono što je potrebno. Sumnjam, jer mi ne možemo imati Ekspo svake četiri godine ili neke druge tako velike događaje“, upozorava on.

Krasojević navodi da mora da se istraži tražnja posetilaca, jer su to specifični gosti.

„Treba sve da se stavi u službu Ekspa, kako bi oni imali info deskove, kako bi ljudi koji namenski dolaze u posetu Ekspu imali sve informacije. Ali niko ne dolazi samo na Ekspo, želeće da vide i druge stvari. Zato je vrlo važna ponuda mimo Ekspa. Ako se svedemo samo na Ekspo, nećemo imati zadovoljavajuću dnevnu turističku potrošnju stranih turista. Važno je da te ljude duže zadržimo u Srbiji, tako što ćemo imati adekvatnu ponudu, makar u dijametru od 100 kilometara, tu mislim da Dunav, Savu i okolinu Beograda“, objašnjava Krasojević.

To bi, kako dodaje, bilo značajno kako bi ljudi ostajali duže i trošili više.

On smatra da treba da učimo i iz iskustva onih koji su do sada organizovali Ekspo.

„Da ispitamo, a to nije teško i ne košta puno, šta su ti ljudi generalno tražili od usluga. Šta su kupovali, koju vrstu robe, da li su koristili fakultativne izlete, gde su išli, šta su radili… to su manje-više isti ljudi. Treba prilagoditi ponudu za njih. Ne ono što mi nudimo već godinama, nego ponuda namenski pravljena za njih i programi za učesnike i goste Ekspa“, kaže naš sagovornik.

Krasojević navodi da osim postojećeg smeštaja, treba raditi i na alternativnim vrstama smeštaja.

„Nije sva klijentela koja dolazi na Ekspo istog platežnog nivoa. Neki bi mogli da odsednu u Studentskom gradu, u vreme kada studenti nisu tu, kada nemaju nastavu. Tu ima dobrih smeštajnih kapaciteta, a koji bi odgovarali njihovom džepu i koji su relativno blizu održavanju izložbe“, objašnjava on.

Krasojević dodaje da treba da se ponudi i sav privatni smeštaj.

„Tu mislim na sobe, apartmane, kuće, na seoska turistička domaćinstva…. Ne zaboravimo da i Beograd ima ruralne opštine, koje bi mogle biti u funkciji. Ja tu vidim i mogućnost velikog broja ljudi koji imaju višak stambenog prostora, a koji su se dvoumili do juče da li da ga stave u funkciju turizma, da makar privremeno, tokom trajanja Ekspa, iskoriste taj višak stambenog prostora za potrebe smeštaja turista koji dolaze. Tu se kriju ogromne rezerve i mogućnosti“, ističe on.

Krasojević podseća i da postoji veliki broj ljudi koji rade u sivoj zoni i koji nisu registrovani, a koji bi mogli za ovu priliku da se registruju.

Što se tiče gradnje novih objekata, on smatra da bi bilo idealno da se neki objekti izgrade, ali koji bi privremeno bili smeštajni, a da posle imaju drugu namenu.

„Da se na završi kao sa kovid bolnicom za koju su date tolike pare, a to je promašena investicija. Ona stoji i propada. Moralo bi da se razmišlja dugoročnije i planski i da se na bazi toga napravi nešto što bi sutra moglo namenski da bude korišćeno za druge potrebe“, zaključuje Krasojević.