Printskrin Fejsbuk Šaip KamberiPoseta predsednika Albanije Bajrama Begaja Preševu i, naročito, Bujanovcu, izaziva žestoke reakcije u srpskoj javnosti ovih dana a pljušte i razna saopštenja na tu temu, piše portal Jugpres u tekstu, koji u nastavku prenosimo u celosti.
Kao ključni problem se ističu ljudi sa oružjem (dugim cevima) ispred opštine Bujanovac i diskusije kako je moguće da obezbeđenje (za koje se tvrdi da vide na snimcima) Begaja, bude sa dugim cevima ispred opštine Bujanovac u Srbiji.
Javnost to ne mora da zna, ali je pomalo čudno da se o proceduri boravka i obezbeđivanja predsednika drugih država nisu raspitali čak ni političari.
Zanimljivo je i da nikome nije sporno to što je Begaj ušao sa Kosova, preko prelaza na Končulju, što ranije nije bila praksa koju je Srbija dozvoljavala jer ovo, praktično, znači da vlasti u Beogradu administrativni prelaz priznaju kao državni.
Nikome nije bilo čudno i to što predsednika Albanije u Preševu i Bujanovcu nisu dočekali građani, Albanci, iako su bili pozivani, već samo poltičari.
Dakle, prema zakonskim aktima države Srbije, koji regulišu ulazak i boravak predsednika drugih država u Srbiji, obezbeđenje predsednika Albanije je moglo da nosi “duge cevi” ako je za to imalo saglasnost srpske vlasti.
Strano lično obezbeđenje (predsednička garda) uvek prati svog predsednika i aktivno učestvuje u zaštiti, ali radi pod strogom koordinacijom sa srpskim službama, koje imaju primat na teritoriji Srbije.
Naoružanje stranog obezbeđenja, uključujući duge cevi, dozvoljeno je samo uz prethodno odobrenje BIA i MUP-a. Oružje se prijavljuje, a upotreba je ograničena na dogovoreni protokol. Da podsetimo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na pitanje novinarke Regionalne informativne agencije Jugpres, rekao da je Begaj dobio sve saglasnosti.
Vučić je rekao da su duge cevi “naše”, ali javnost u to ne veruje.
Pitanje ulaska sa Kosova, a ne preko beogradskog aerodoma i zvaničnog susreta sa srpkim zvaničnicima, je posebna tema.
Posebno osetljivo pitanje je ulazak na teritoriju centralne Srbije preko administrativne linije sa Kosovom i Metohijom.
Srbija ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i smatra ga delom svoje teritorije. Zbog toga prelazak administrativne linije nije međunarodni granični prelaz, već unutrašnje kretanje. Postoječi pravni akti i protokoli kažu da strani predsednik može fizički ući na teritoriju Srbije sa Kosova, ali to zahteva prethodnu najavu i koordinaciju sa srpskim organima (BIA, MUP, Kancelarija za KiM). Bez odobrenja, takav ulazak može se smatrati nelegalnim ili provokativnim.
Da li može da izbegne susret sa srpskim zvaničnicima?
Teorijski da, nijedan strani predsednik nije obavezan da se sretne sa domaćim zvaničnicima ako je poseta privatna ili radna.
Međutim, u praksi je to veoma retko i politički rizično. Takav potez bi se protumačio kao ignorisanje suvereniteta Srbije, što može dovesti do diplomatskih protesta, ograničenja kretanja ili pogoršanja bilateralnih odnosa. Sem u slučakjevima kada je vlast u Beogradu saglasna, naravno.
Većina stranih lidera, koji posećuju Prištinu izbegavaju ulazak u centralnu Srbiju, upravo da bi izbegli protokolarne i političke implikacije.
Poseta predsednika strane države Srbiji uvek je rezultat pažljivo usklađenih diplomatskih, bezbednosnih i protokolarnih mera.
Ulazak preko Kosova i Metohije je moguć uz odobrenje, ali nosi značajne političke rizike, posebno ako se izbegava kontakt sa srpskim institucijama. Srbija dosledno štiti svoj suverenitet, uz poštovanje međunarodnih normi i bezbednosti gostiju.
Posete stranih državnika Srbiji inače predstavljaju visoko formalizovan diplomatsko-bezbednosni proces koji uključuje stroge procedure ulaska, protokolarne obaveze i višeslojno obezbeđenje. Srbija, kao suverena država, primenjuje sopstvene zakone uz poštovanje međunarodnih normi, a posebno osetljivo pitanje je ulazak preko administrativne linije sa Kosovom i Metohijom.
Prema Zakonu o strancima, predsednici stranih država i visoki zvaničnici ulaze u Srbiju bez standardne vize, koristeći diplomatske ili službene pasoše. Ulazak se odobrava na graničnom prelazu, ali se u praksi sve dogovara unapred diplomatskim kanalima preko Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Za državne i zvanične posete organizuje se svečani doček na aerodromu (najčešće „Nikola Tesla“ ili Batajnica), sa počasnom gardom Vojske Srbije, himnama i crvenim tepihom.
Boravak je neograničen tokom trajanja posete, uz pun diplomatski imunitet.
Bezbednost stranih državnika obezbeđuje koordinisani sistem srpskih službi predvođen Bezbednosno-informativnom agencijom (BIA). U proces su uključeni:
BIA — koordinacija, procena rizika i obaveštajna podrška.
MUP (Policija, SAJ, Žandarmerija) — neposredna fizička zaštita, saobraćaj i perimetar.
VBA i Vojska Srbije — podrška na vojnim lokacijama i počasne ceremonije.
Poseta predsednika strane države Srbiji uvek je rezultat pažljivo usklađenih diplomatskih, bezbednosnih i protokolarnih mera. Ulazak preko Kosova i Metohije je moguć uz odobrenje, ali nosi značajne političke rizike, posebno ako se izbegava kontakt sa srpskim institucijama. Srbija dosledno štiti svoj suverenitet, uz poštovanje međunarodnih normi i bezbednosti gostiju.
*Tekst je pripremljen na osnovu Zakona o strancima, Zakona o BIA, prakse Beogradskog protokola i javno dostupnih informacija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
