„Nametnuti sliku da je ona zapravo levičarka“: Postoji plan za obaranje Marin Le Pen

Nakon što je u maju pokrenuo kampanju obećanjem da će birače pridobiti za „masovno optimističan“ konzervativni program, bivši premijer i njegov tim sada napadaju Le Pen predstavljajući je kao političarku sa leve strane koja je fiskalno neodgovorna, piše Politico. 

„Marin Le Pen ima program koji je u velikoj meri levičarski“, rekla je Natali Loazo, poslanica Evropskog parlamenta koja vodi kampanju za Filipa.

To nije novi napad na Le Pen. Kritičari sa desnice već dugo optužuju njenu stranku, Nacionalno okupljanje za ekonomsku nedoslednost, a sam Filip ih je nedavno na skupu u Parizu nazvao licemernima.

Međutim, sada kada je Le Pen zvanična kandidatkinja, a ne Žordan Bardela, njen 30-godišnji štićenik koji je smatran prihvatljivijim za konzervativne birače, Filip i njegov tim računaju da će njihovi napadi imati veći efekat.

Presuda Le Pen za proneveru i petogodišnja zabrana obavljanja javnih funkcija koju je dobila prošle godine bile su gurnule Bardelu u ulogu verovatnog kandidata Nacionalnog okupljanja.

U toj ulozi pokušao je da proširi privlačnost krajnje desnice tako što je istraživao politike koje su više naklonjene biznisu i fiskalno konzervativnije.

Međutim, prva žalba Le Pen završena je velikim pravnim preokretom prošle nedelje, koji joj je omogućio da se kandiduje za predsednicu, što znači da će njena vizija intervencionističke države blagostanja biti ona koja će prevagnuti u stranačkom programu.

Nacionalno okupljanje nije odgovorilo na zahtev za komentar povodom ovog teksta.

Filip i njegovi saveznici veruju da će Le Pen biti teža kandidatkinja za pobedu od Bardele, ali deluju uvereno da mogu da ospore i kritikuju njene politike.

„I Le Pen i Bardela imali su svoje prednosti i slabosti“, rekao je Frederik Valetu, poslanik koji podržava Filipa. „Le Pen je iskusnija i verovatno teži protivnik, ali njen program u mnogim aspektima nema smisla“.

Uporedo s tim, Bardelina očigledna ideološka fleksibilnost po pitanjima ekonomske politike činila ga je opasnim konkurentom u nastojanju da od Filipa i drugih desničarskih kandidata privuče fiskalno konzervativne birače.

Primer za to su suprotstavljeni stavovi dvojice lidera krajnje desnice o spornom pitanju reforme penzionog sistema.

Le Pen se zvanično zalaže za vraćanje minimalne starosne granice za odlazak u penziju u Francuskoj na 62 godine, čime bi se poništila sporna reforma predsednika Emanuela Makrona iz 2023. kojom je predviđeno postepeno povećanje granice na 64 godine.

Bardela je, međutim, ostavio otvorenu mogućnost promene stranačkog stava zbog zabrinutosti za stanje javnih finansija Francuske, pri čemu se očekuje da će javni dug porasti sa 115,5 odsto bruto domaćeg proizvoda na 203 odsto do 2050, podaci su Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Sada kada Bardela više nije u trci, Filipova stranka Horizonti namerava da napadne Le Pen zbog „nedoslednosti i apsurdnosti veoma državotvorne platforme koja želi da poništi penzione reforme i ubedi ljude da mogu manje da rade“, rekao je Valetu.

Filip je, s druge strane, nagovestio mogućnost dodatnog povećanja starosne granice za odlazak u penziju, čak i iznad nivoa predviđenog Makronovom reformom. Iako ta mera verovatno ne bi bila popularna među širom javnošću, mogla bi da privuče upravo onu vrstu birača koju je Bardela pokušavao da pridobije.

„Desničarski birač koji ceni slobodno preduzetništvo i određenu fiskalnu i budžetsku odgovornost biće manje sklon da glasa za Marin Le Pen nego za Bardelu. Eduar Filip bi mogao da ih pridobije“, rekao je Žil Boaje, Filipov ko-direktor kampanje.