Gardijan analizira: Pobeda Marin le Pen izazvala bi politički zemljotres u srcu Evrope

„Kako? Znači li to da ipak može da se kandiduje za Jelisejsku palatu? A šta je sa zatvorskom kaznom? I elektronskom nanogicom (za koju je Le Pen ranije obećala da je neće nositi tokom kampanje)? A šta je sa njenim štićenikom Žordanom Bardelom?“, pita se u analizi za Gardijan Ketrin Fješki, istraživačica u organizaciji Karnegi Evropa i autorka knjige „Populokratija: Tiranija autentičnosti i uspon populizma“.

Nekoliko sati izgledalo je kao da je Apelacioni sud neočekivano odigrao majstorski potez tako što je nedvosmisleno potvrdio presudu protiv vodeće ličnosti krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN) zbog zloupotrebe javnih sredstava.

Sud joj je izrekao novčanu kaznu od 100.000 evra i ublaženu zatvorsku kaznu, pri čemu bi preostalu godinu zatvora služila u kućnom pritvoru uz elektronski nadzor, odnosno sa elektronskom nanogicom.

Sudovi, koje su Nacionalno okupljanje (RN) i pristalice te stranke optuživali da donose politički motivisane presude nakon prvostepene osuđujuće presude protiv Le Pen u martu 2025. godine, činilo se da su pronašli način da potvrde njenu krivicu, a da pritom zaštite pravosuđe od optužbi da biračima uskraćuje demokratsko pravo izbora.

Apelacioni sud je to postigao tako što je skratio prvobitnu petogodišnju zabranu kandidovanja na izbornim funkcijama, koja bi je praktično eliminisala iz predsedničke trke naredne godine.

Sudije su zaključile da je Le Pen bila u središtu složene prevare sa fiktivnim radnim mestima i osudile je na zatvorsku kaznu.

Međutim, time što su joj omogućile da se kandiduje, istovremeno su zaštitile pravo birača da za predsednika Francuske izaberu osobu osuđenu za krivično delo.

Nepristrasnost pravosuđa i vladavina prava ostale su očuvane; lopta je ponovo prešla na politički teren, u ruke Marin Le Pen.

Ipak, presuda ju je suočila sa ozbiljnom dilemom: da li da održi obećanje da neće voditi kampanju dok izdržava kaznu uz policijski nadzor i elektronsku nanogicu, kako presuda nalaže, ili da se povuče i prepusti kandidaturu svom mladom političkom nasledniku Žordanu Bardeli na izborima 2027. godine?

Le Pen se sa tom „dubokom moralnom dilemom“ nosila svega nekoliko sati, a zatim se, u ružičastom kostimu i vidno raspoložena, pojavila u večernjem televizijskom dnevniku kako bi objavila da će se ipak kandidovati za predsednicu ispred Nacionalnog okupljanja.

Najavila je da će podneti žalbu najvišem sudu Francuske po pitanju primene prava, zbog čega možda neće morati da nosi elektronsku nanogicu.

Pitanja o vremenskom okviru tog žalbenog postupka odbacila je bez mnogo objašnjenja. U nastupu koji je spojio hladan politički osmeh i njeno prepoznatljivo stiskanje zuba, Le Pen je poručila da će konačnu odluku doneti francuski birači.

Na izvestan način bilo je simbolično što je gotovo istovremeno Najdžel Faraž dao gotovo podjednako kontroverznu izjavu povodom istrage britanskog parlamenta o navodnim finansijskim nepravilnostima.

Faraž je optužio sistem da ga progoni zato što je bio uspešan. Pozivajući na, kako je rekao, izbore „narod protiv establišmenta“, i on se obratio biračima kao nosiocima „zdravog razuma“.

I u Francuskoj i u Ujedinjenom Kraljevstvu, prema toj logici, „narod“ zna bolje od bilo koje državne institucije. Upravo je karakteristično za populiste poput Le Pen i Faraža da političku snagu crpe iz predstavljanja demokratskih institucija – izbornog sistema, pravosuđa ili parlamenta – kao svojih progonitelja ili da nastoje da ih zaobiđu.

To što će se za predsednicu kandidovati Marin le Pen, a ne njen pretpostavljeni naslednik Žordan Bardela, predstavlja mnogo veći rizik i za Francusku i za ostatak Evrope iz više razloga.

Prvi je njeno iskustvo u vođenju izbornih kampanja u poređenju sa gotovo potpunim neiskustvom tridesetogodišnjeg Bardele.

Ona će biti znatno teži protivnik ostalim kandidatima. Iako Bardela uživa veliku podršku u anketama, teško bi izdržao detaljno preispitivanje kojem su kandidati izloženi tokom francuske predsedničke kampanje, a posebno čuvenu televizijsku debatu u drugom krugu izbora, u kojoj je njegova politička mentorka u prethodna dva izborna ciklusa doživela ubedljive poraze.

Drugo, ukoliko pobedi i postane sledeća predsednica Francuske, Le Pen će nemilosrdno pokušati da potkopa, ospori ili čak demontira francuske demokratske institucije. Njena odluka da se kandiduje uprkos pravosnažnoj osuđujućoj presudi najbolji je pokazatelj kakav odnos ima prema tim institucijama.

Francuska demokratija jeste zrela, ali je istovremeno troma i ukočena, a još važnije, predsednički sistem vlasti koncentrisao je previše moći u rukama izvršne vlasti.

Zbog toga su poređenja sa Đorđom Meloni u Italiji besmislena, jer je funkcija predsednika Francuske daleko moćnija od položaja italijanskog premijera. Le Pen bi u potpunosti iskoristila ta ovlašćenja. Osim toga, njen odnos prema Evropskoj uniji znatno je ratoborniji od Bardelinog, baš kao što su i njene veze sa Rusijom mnogo bliže.

Pobeda Marin le Pen predstavljala bi politički zemljotres u samom srcu Evrope.

Razvoj događaja u utorak otvara još najmanje dva važna pitanja. Jedno od njih na prvi pogled deluje sporedno, ali nije ništa manje zanimljivo: šta će biti sa Bardelom?

Da li će zaista prihvatiti svoju ulogu potencijalnog premijera u slučaju pobede Le Pen, ili je ova presuda uvod u još jednu veliku borbu za nasledstvo, pa čak i mogući raskol unutar stranke?

Na predsedničkim izborima 2017. godine Marin le Pen nije bila ni blizu pobede, o čemu sam tada pisala u Gardijanu. Na izborima 2022. ponovo je izgubila od Emanuela Makrona, ali je razlika bila znatno manja.

Deset godina kasnije, posle čitave decenije Makronove vlasti, predsednika koji je nesumnjivo talentovan, ali i arogantan, nakon talasa ruske dezinformacione kampanje i u atmosferi sve veće političke fragmentacije i polarizacije društva, Le Pen je bliže pobedi nego ikada ranije.

Njen poraz zavisiće od toga da li će se u drugi krug izbora plasirati sposoban i kredibilan kandidat koji će moći ravnopravno da joj se suprotstavi. Za sada, levica je daleko od dogovora oko zajedničkog kandidata, a ista situacija vlada i u glavnom toku desnice.

Nadmetanje za politički uticaj, međusobne svađe i podmetanja, koja su obeležila francusku političku scenu od krize 2024. i Makronove odluke da raspiše vanredne izbore – uz snažno podsticanje lidera radikalne levice Žan-Lika Melanšona – prete da onemoguće bilo kakav organizovan i efikasan izazov Marin le Pen.

Ipak, upravo od sposobnosti ostalih političkih stranaka da se ujedine i odgovore tom izazovu zavisi ishod narednih predsedničkih izbora.