Da li bi srpska desnica trebalo da ima svog predsedničkog kandidata na izborima i kakve bi mu šanse bile?

Ne samo zato što kod nas nije jasno definisano šta je prava desnica, već zato što značajan deo desno orijentisanih stranaka često radi za interese vlasti. To je i razlog zbg čega srpska desnica danas nije u stanju da iznedri samo jednog predsedničkog kandidata.

Sagovornici Danasa primećuju i da se srpska desnica danas svela na nekoliko stranaka koje međusobno slabo, ili nikako ne komuniciraju. Tako podeljena srpska desnica različite poglede ima i na budućeg predsedničkog kandidata, jedni bi samostalno na predsedničke izbore , drugi bi da podrže provladinog kandidata, a treći studentskog kandidata, uz neke ograde.

Čak i da se u konačnom ishodu desničari dogovore, što je gotovo nemoguće, njihov predsednički kandidat, kako kažu naši sagovornici, ne bi imao nikakve šanse i samo bi otkinuo dobar deo glasova opozicionom kandidatu i time sprečio referendumsku atmosferu.

Ipak, kako se danas čini, desno orijentisane stranke, bar za sada mogle bi da imaju dva predsednička kandidata, Vojislava Šešelja i Branimira Nestorovića.

* Prihvatiću kandidaturu, ako me predloži SRS

Prvi za Danas kaže da će se kandidovati za predsednika Srbije, ako ga u tome podrži njegova Srpska radikalna stranaka. Podršku nekih drugih stranaka desno orijentisanih ne očekuje, kao što ne očekuje ni podršku svoj nekadašnjeg đaka Aleksandra Vučića.

„On će verovatno imati kandidata iz svoje stranke, al nemam ideju ko bi to mogao da bude. Ima on ozbiljne ljude, ali ne znam za kog će se opredeliti. Ako bi se opredelio za vanstranačkog kandidata to bi bila velia greška, kao što je grešio kad je uzimao vanstrančke ministre. Jedan jedini put nije pogrešio kada je uzeo Anu Brnabić, koja zbog svog političkog talenta i sposobnosti predstavlja veliko iznenađenje“, kaže Šešelj za Danas.

On ne priznaje podelu na levicu i desnicu i kaže da postoje stranke koje su demokratske i nedemokratske, a SRS prednjači po demoktatskim princiima i svakako spada u radikalne demokrate.

„Mi smo nacionalistička stanka, ali duboko demokratskog karaktera“, kaže Šešelj, a na pitanje očekuje li podršku ostaka desnice odgovara negativno uz pitanje – a ko je desnica.

„Ne znam ko su desničarske stranke. Dveri su ljotićevci, a oni više i ne postoje. Što se Branimira Nestorovića tiče on nije ni levičar, ni desničar, ni patriota, ni nacionalista, pa čak nije ni izdajnik, već samo folirant, koji tvrdi da smo svi mi poreklom vanzemaljci, a da je zemlja ravna ploča. Sa takvima ne mogu da imam posla“, kaže Šešelj i dodaje da ni sa Milošem Jovanoviem nema saradnje, jer je njegova stranka u parlament unela topovske udare.

„Mi smo bili incidentna stranka, ali nikada nam tako nešto nije padalo na pamet“, napominje Šešelj,

*Nestorović bi kandidaturom da razbije dihotomiju Vučić-studenti

Branimir Nestorović, lider stranke Mi snaga naroda, već je potvrdio za Danas da razmišlja da se kandiduje na predsedničkim izborima ukoliko oni budu raspisani. Smatra da Vučić nema adekvatan odgovor za predsedničke izbore, budući da on sam više ne može da se kandiduje.

Na pitanje šta je motiv za tu kandidaturu Nestorović, međutim, ističe da je cilj da se razbije dihotomija.

„Potrebno je razbiti dihotomiju – Srpska napredna stranka i studenti. Ima puno ljudi koji ne podržavaju nijednu od ove dve opcije“, napominje Nestorović i dodaje da će Aleksandar Vučić pokušati da obesmisli izbore velikim brojem kandidata.

Na pitanje Danasa veruje li da može da pobedi na tim predsedničkim izborima, lider Mi snaga naroda odgovara da ne veruje.

„Ne verujem da mogu da pobedim, dok izbore određuje Vučić i EU, ali mogu da ostvarim dobar rezultat i pokrenem stranku“, kaže Nestorović za Danas.

Nestorovićevićevoj mogućoj kandidaturi ovih dana stigla je i prva podrška i to od Vladimira Gajića, predsednika Narodne stranke i budućeg koalicionog partnera.

Kako kaže Narodna stranka će podržati Nestorovića ako se kandiduje, a neće podržati N.N. kandidata studentske liste.

„Sa Nestorovićem smo kompatibilni u vezi sa svim krucijalnim političkim pitanjima. Znači delimo evroskeptična uverenja. Smatramo da Srbija može da ide u pridruživanje sa EU isključivo u celini sa teritorijom koja je definisana Ustavom, dakle uključujući KIM. Ako to nije moguće, onda nema ništa od pridruživanja EU. Postoje i drugi mogući oblici saradnje. Delimo iste stavove i oko drugih važnih nacionalnih i državnih pitanja, oko integralističke srpske politike, oko spoljne politike koja treba da počiva na četiri stuba. Takođe, verujemo da Srbija u svakom slučaju treba da se približava BRIKS-u“, objašnjava Gajić.

On smatra da bi srpska desnica trebalo da ima predsedničkog kandidata, ali, kako kaže za razliku od Srbije kandidatkinja Nacionalnog fronta u Francuskoj Mari Le Pen biće favorit na izborima u Francuskoj.

„Njena pobeda bi bila svojevrstan zemljotres u Evropi u pozitivnom smislu. Navijam za Mari Le Pen“, navodi Gajić za Danas.

*Neću biti kandidat Suverenističkog saveza

Danica Grujičić koja je nedavno sa grupom istomišljenika osnovala Suverenistički savez kaže za Danas da se ona svakako neće ponovo kadidovati na predsedničkim izborima, ali da će njena podrška nekom drugom kandidatu zavisiti od predloga studenata.

„Možda će njihov i kandudat uslovno rečeno desnice biti ista ličnost“, kaže Grujičić ne želeći da komentariše moguću predsedničku kandiadaturu Nestrovića, dok istovremeno smatra da Šešelja ne treba stavljati u grupu patriotskih stranaka, jer on to sigurno nije.

*Dveri će podržati studentskog kandidata, idealno bi bilo da su to Lompar ili Bodiroga

Lider Dveri Ivan Kostić smatra da bi svi građani Srbije, a ne samo desnica, trebalo da podrže kandidata koga predlože studenti.

„Što se tiče same ličnosti, mislim da bi ljudi koji bi uspeli da objedine nacionale i građanske birače, kao što su profesor Milo Lompar ili Dejan Bodiroga, bili idealni kandidati za predsednika Srbije“, navodi Kostić.

* Novi DSS ne iskjučuje mogućnost da i Miloš Jovanović bude predsednički kandidat

Predrag Marsenić, potpredsednik Novog DSS, da je stav njegove stranke da bi bilo logično i poželjno da svi opozicioni akteri stanu iza jednog predsedničkog kandidata.

„To bi podrazumevalo da taj kandidat bude politički neutralan, što je uostalom u punoj saglasnosti sa ustavnim ovlašćenjima Predsednika države koji shodno Ustavu ne utvrđuje niti vodi politiku zemlje. To bi iznad svega podrazumevalo da svi opozicioni akteri sednu za sto i dogovore se o jednom takvom kandidatu. Mi bismo svakako bili konstruktivni u takvim razgovorima i Miloš Jovanović je na njih već pozivao“, pojašnjava Marsenić.

On dodaje da shodno okolnostima ne isključuju ni jednu mogućnost, pa ni mogućnost da Miloš Jovanović bude „naš predsednički kandidat“.

„Uostalom, priznaćete, on se i po biografiji i po politici u koju veruje i za koju se svi zajedno borimo, prilično razlikuje od drugih“, navodi Marsenić, a njegov koalicioni partner iz koalicije NADA , kopredsednik Monarhista Vladimir Jelić dodaje da jedan predsednički kandidat opoziciog spektra predstavlja pobedničku formulu koja će obezbediti trijumf u prvom krugu glasanja nad bilo kojim kandidatom koga istakne Aleksandar Vučić.

* Potreban prihvatljivi kandidat, poput Koštunice

Jelić dodaje da bi takav kandidat najviše glasova osvojio ako ima umereno desničarske stavove.

„Ubeđeni smo u to jer je i biračko telo u Srbiji većinsko desničarsko. Treba nam kandidat poput nekada Vojislava Koštunice koji bi bio u stanju da privuče desničarsko biračko telo koje se koleba između vlasti i opozicije, a prihvatljiv je i za levičare. Svi kandidati desnice koji izađu na izbore van ovog dogovorenog zajedničkog kandidata, naročito ako je taj opozicioni kandidat blizak desnici, jasno bi bilo da rade za režim“, kaže Jelić.

*Predsednička kandidatura se gradi doslednošću i ličnom žrtvom

Vladimir Đorđević, potpredsednik POKS-a, smatra da najveći problem desnice nije nedostatak kandidata, već višak sujete. Neki bi da budu vođe naroda, a nisu uspeli ni da budu vođe sopstvenog političkog dvorišta. Godinama su direktno ili indirektno sarađivali sa ovom vlašću, a danas bi da drže lekcije o opozicionom delovanju.

„Predsednička kandidatura nije pitanje nečije želje, niti televizijskog rejtinga. To je pitanje poverenja naroda. A poverenje se ne gradi gostovanjima i velikim izjavama, već doslednošću i ličnom žrtvom. POKS je svoj stav saopštio pre više od godinu i po dana i od njega ne odstupa. Podržaćemo kandidata koga predlože studenti. Danas je mnogo važnije da Srbija dobije promene, nego da neko ispuni svoju životnu ambiciju da se kandiduje za predsednika“, objašnjava Đorđević za Danas.

* Porodica i Srbija moraju da nam budu polazne tačke

Aleksandar Cvetković, predsednik Srpskog pokreta obnove, kaže za Danas da politička desnica kojoj prirodno stremi SPO, od svog postanka je postavljena na hrišćanskim i demokratskim temeljima Evrope.

„Negujemo svoje tradicionalne vrednosti i uklapamo ih u 21. vek. Nama je potrebna izgradnja osnovnih demokratskih i građanskih institucija i vraćanje države na kolosek modernih država na kom smo bili početkom 20. veka. Mogli bismo da podržimo kandidata koji bi ovo obećao kao svoj cilj. Mogli bismo da istaknemo i sopstvenog kandidata koji bi svakako radio na ostvarenju takvih naših programskih ciljeva. Možemo, međutim, i sasvim mirno i argumentovano da kažemo da je republika u Srbiji pokazala sve svoje mane i da je krajnje vreme za povratak monarhije“, ističe Cvetković.

On napominje da ukoliko neko želi podršku SPO da su spremni da o tome razgovaraju .

„Ne verujem da su građani Srbije više spremni da nekome daju blanko podršku. Porodica i Srbija moraju da nam budu polazne tačke“, ističe Cvetković.

*Studenti imaju odličnog kandidata koji ne pripada ni levici, ni desnici

Velimir Ilić, lider Nove Srbije, kaže za Danas da ako nešto želimo da promenimo u Srbiji to mora biti na jedinstven način i da borba za slobodu ne zna ni za levu , ni za desnu stranu.

„Sve što se pojavi van jednog opozicionog kandidata treba shvatiti kao deo režimske priče.Deo te režimske priče je Vojislav Šešelj koji eto najavljuje predsedničku kandidaturu, a čitav sistem koji je sada na vlasti stvorio je on od Milice Zavetnice, do Vučića. I Bogoljub Karić i Branimir Nestorović su navodno brižnici, a na drugoj strani pomažu režimu. A zamislite i kakav bi predsednički kandidat desnice bio Miloš Jovanović, čija stranka ima 1, 5 odsto“, kaže Ilić.

On, ipak, dodaje da na sreću studenti imaju odličnog kandidata koji je prihvatljiv za sve opcije.

„To je čovek koji ne pripada ni levici, ni desnici. Predavao je na univerzitetima i u Moksvi i u Americi. Genije koji ručava sa najvećom elitom sveta i druži se sa nobelovcima. Poreklom je iz Srbije, čovek od vere. Prava ličnost. Fala bogu studenti su našli dobrog kandidata i to treba podržati“, ističe lider Nove Srbije za Danas i pojašnjava da će o tom kandidatu biti reči kada za to dođe vreme, ali da mu je drago što ga je upoznao.

* Šanse predsedničkog kandidata desnice male

Sociolog Ivan Živkov u razgovoru za Danas da se može očekivati da oni koji sebe doživljavaju kao desnicu na predsedničkim izbrima imaju svog „kandidata, ali da se desnica u Srbiji značajno razlikuje od desnice u Francuskoj“.

„Ako ostavimo po strani to što srpska politička scena u mnogo čemu ne može da se poredi sa francuskom ili drugim razvijenim parlamentarnim demokratijama, uključijući i to da se u njima decenijama unazad zna šta je i ko predstavlja desnicu, a šta je i ko predstavlja levicu, za očekivati je da oni koji u ovom trenutku sebe tako doživljavaju u Srbiji istaknu jednog ili više svojih predsedničkih kandidata. Šanse za pobedu su im slabe jer se obraćaju istoj ciljnoj grupi kao i vladajuća partija“, navodi Živkov za Danas.

Prema njegovim rečima, njihova uloga ipak može da bude od značaja za konačni ishod izbora, jer će svojom kampanjom doprineti održanju, možda čak i porastu nacionalizma.

„A to će odmoći potencijalnom zajedničkom kandidatu s građansko-demokratske strane, koji bi u ideološko-političkom smislu bio jedini pravi izazivač i alternativa postojećoj vlasti“, zaključuje Živkov.