Produbljivanje veza RS i Srbije: Gde je granica Dejtona?

To pitanje ponovo je aktuelizovala Deklaracija usvojena u Narodnoj skupštini Republike Srpske, kojom se poziva na dalje „produbljivanje“ saradnje sa Srbijom, uključujući i oblast bezbednosti.

Ne pojašnjava se šta podrazumeva to produbljivanje.

Iz Kancelarije visokog predstavnika za Radio Slobodna Evropa upozoravaju da takva saradnja ne sme zadirati u nadležnosti države Bosne i Hercegovine.

„Posebni paralelni odnosi Republike Srpske i Srbije ne smeju ugroziti suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak Bosne i Hercegovine niti zadirati u nadležnosti države. Sve inicijative ili oblici saradnje moraju ostati unutar tog pravnog okvira“, ističu u OHR-u.

Ipak, ne odgovaraju da li su odnosi bh. entiteta RS i države Srbije ostali u okvirima prvobitno zamišljenim Dejtonskim sporazumom.

Istovremeno, ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković kaže za RSE kako su institucije Bosne i Hercegovine već pojačale nadzor nad odnosima Srbije i Republike Srpske.

Ističe da državne institucije prate razvoj saradnje i da neće dozvoliti narušavanje suvereniteta Bosne i Hercegovine. Međutim, Konaković priznaje kako „koncept paralelnih veza nije najbolje definisan i da s vremena na vreme ulazi u neku sivu zonu koordinacije i saradnje“.

„Vlasti Republike Srpske pitanje specijalnih paralelnih veza sa Srbijom sve češće koriste za podizanje nacionalnih tenzija i mobilizaciju biračkog tela dok se pažnja javnosti skreće sa ekonomskih i demografskih problema“, navodi Konaković.

Jesu li već pređene granice?

Ekspert za ustavno pravo Davor Trlin smatra da su specijalne paralelne veze Republike Srpske i Srbije prevazišle okvir koji je Dejtonski sporazum prvobitno imao u vidu, posebno kada je reč o političkoj koordinaciji između Banjaluke i Beograda.

Jasno je ograničeno, dodaje, da odnosi moraju biti usklađeni sa suverenitetom, teritorijalnim integritetom i političkom nezavisnošću Bosne i Hercegovine.

„Što se tiče političke koordinacije, tu bih rekao da prelazi granicu. I te kako. Dejton to dozvoljava ograničeno, međutim, mi vidimo zajedničke sednice vlada, konstantno usklađivanje stavova protiv institucija Bosne i Hercegovine, a te aktivnosti se odvijaju bez uključivanja organa države Bosne i Hercegovine“, kaže Trlin za Radio Slobodna Evropa.

Posebno problematičnim smatra pokušaje osporavanja državnih institucija BiH, te institucije visokog predstavnika, koje su vidljive i u poslednjoj usvojenoj deklaraciji.

„Ključni problem nastaje kada specijalne paralelne veze postanu alat za koordinirano osporavanje državnih institucija Bosne i Hercegovine, kao što to radi aktuelna deklaracija Narodne skupštine Republike Srpske. Onda to prestaje biti samo saradnja i postaje de facto integracija RS i Srbije na štetu Bosne i Hercegovine“, ocenjuje Trlin.

I profesor ustavnog prava u penziji Nurko Pobrić ističe da Ustav BiH omogućava specijalne paralelne veze Republike Srpske sa Srbijom, ali samo u oblastima koje nisu u nadležnosti države Bosne i Hercegovine.

Prema njegovim rečima, zajednički infrastrukturni projekti, kulturna saradnja, obrazovanje ili zajedničke sednice vlada same po sebi ne predstavljaju problem sa ustavnopravnog aspekta dok „ne zadiru u ustavnu strukturu Bosne i Hercegovine“.

Kako će se „produbljivati“ saradnja u oblasti bezbednosti?

Najviše pažnje u novoj deklaraciji Narodne skupštine Republike Srpske privukao je deo koji govori o daljem „produbljivanju“ saradnje Republike Srpske i Srbije u oblasti bezbednosti.

U rezoluciji se ne navodi na šta bi se ta saradnja odnosila, a to nije precizirano ni u zvaničnim izjavama.

Davor Trlin smatra da je saradnja policijskih struktura u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i krijumčarenja „ne samo dozvoljena nego i poželjna“.

Kako navodi, legitimni su i zajednički programi zaštite i spasavanja, razmena informacija između policijskih struktura, kao i saradnja tokom prirodnih nepogoda i drugih vanrednih situacija.

Međutim, upozorava da bi problem nastao ukoliko bi takva saradnja prerasla u trajnu političku ili vojno-bezbednosnu koordinaciju koja zaobilazi državne institucije Bosne i Hercegovine.

Za njega bi „posebno problematična“ bila moguća saradnja Vojske Srbije sa policijom RS ili kupovina naoružanja za Srbiju za policiju u RS, bez odobrenja države BiH.

„Kada ta saradnja u oblasti sigurnosti između Republike Srpske i Srbije preraste u sistematsku vojno-političku koordinaciju koja zaobilazi državne institucije Bosne i Hercegovine, onda to postaje ozbiljan problem i kršenje Dejtonskog sporazuma“, kaže Trlin.

On podseća da su odbrana i Oružane snage BiH već dve decenije u nadležnosti države, zbog čega bi svaki pokušaj stvaranja paralelnih bezbednosnih mehanizama bio ustavnopravno sporan.

„Iskorišćavanje sukoba“ Brisela i Vašingtona

Najnovije inicijative vlasti Republike Srpske treba posmatrati i u širem međunarodnom kontekstu, smatra predsednik Centra za regionalizam iz Novog Sada Aleksandar Popov.

On upozorava da su poslednjih meseci postale vidljive razlike u pristupu Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država prema pojedinim političkim pitanjima u Bosni i Hercegovini, što, prema njegovom mišljenju, ostavlja prostor lokalnim političkim akterima da testiraju granice svojih političkih zahteva.

„Ta nesuglasica između Amerike i Evropske unije doprinosi tome da i jedni i drugi isprobavaju dokle mogu dalje ići u onome što su ranije započeli. Tako smo videli i obnavljanje priče o Herceg-Bosni, pa čak i crtanje mapa“, kaže Popov za Radio Slobodna Evropa.

U tom kontekstu posmatra i najnoviju Deklaraciju Narodne skupštine Republike Srpske, uključujući pozive na dalje produbljivanje saradnje sa Srbijom.

Iako ističe da je teško proceniti šta se konkretno podrazumeva pod najavljenim „produbljivanjem saradnje“ dok takvi planovi ne budu preciznije definisani, Popov smatra da se odgovor ne nalazi samo u tekstovima sporazuma i deklaracija.

Prema njegovoj oceni, specijalne paralelne veze Republike Srpske i Srbije odavno su „prerasle okvire klasične međuinstitucionalne saradnje“ koje je predvideo Dejtonski sporazum.

„Da li je već pređena granica? Politički jeste. Ne mora to biti zapisano u bilo kom sporazumu“, smatra on.

Kao primer navodi intenzivnu političku koordinaciju između Beograda i Banjaluke, zajedničke političke nastupe i višegodišnje promoviranje koncepta „srpskog sveta“, koji je poslednjih godina postao jedna od dominantnih tema u političkom prostoru Srbije i Republike Srpske.

„Samo propagiranje i promovisanje ‘srpskog sveta’ već predstavlja narušavanje integriteta Bosne i Hercegovine, ali i drugih država u kojima živi značajan broj Srba“, ocenjuje Popov.

Od ekonomije i kulture do zajedničkih političkih poruka

Sporazum o specijalnim paralelnim vezama između Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i RS prvi put potpisan je 1997. godine. Devet godina kasnije je potpisan sa Srbijom, nakon raspada SRJ.

Dokument se poziva na Dejtonski sporazum i izričito naglašava poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti Bosne i Hercegovine.

Predviđena je saradnja u oblastima privrede, obrazovanja, kulture, sporta, zdravstva, socijalne politike, informisanja, zaštite prava građana i suzbijanja kriminala.

Međutim, odnosi Banjaluke i Beograda odavno su prerasli okvire definisane saradnjom ministarstava i institucija.

Tokom poslednjih godina zajedničke sednice vlada Republike Srpske i Srbije postale su redovna praksa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik SNSD-a, vladajuće stranke u RS, Milorad Dodik među političkim su liderima sa najintenzivnijom međusobnom komunikacijom u regionu.

Zajednički nastupi, usaglašavanje političkih poruka i koordinacija oko pitanja koja se tiču položaja Republike Srpske postali su gotovo uobičajeni deo političkog života s obe strane Drine.

Kulminacija takvog povezivanja dogodila se 8. juna 2024. godine u Beogradu na prvom Svesrpskom saboru, održanom pod sloganom „Jedan narod, jedan sabor – Srbija i Srpska“.

Tada su vlade Srbije i Republike Srpske usvojile Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, kojom su uspostavljeni novi mehanizmi koordinacije i predviđeno redovno održavanje Sabora.

Dokument predviđa i formiranje Nacionalnog saveta srpskog naroda, u kojem bi učestvovali najviši zvaničnici Srbije i Republike Srpske.

U deklaraciji se navodi da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu dok je odlučeno da se Sretenje zajednički obeležava kao Dan državnosti Srbije i Republike Srpske.

Šta predviđa Dejton o specijalnim vezama?

Mogućnost uspostavljanja specijalnih paralelnih veza sadržana je u članu III Ustava Bosne i Hercegovine, koji je sastavni deo Dejtonskog mirovnog sporazuma. Entitetima je dozvoljeno uspostavljanje takvih odnosa sa susednim državama, ali isključivo uz poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine.

Sličan model predviđen je i između Federacije BiH i Hrvatske. Sporazum o posebnim odnosima Hrvatske i Federacije BiH potpisan je 1998. godine i obuhvata oblasti ekonomije, infrastrukture, obrazovanja, zdravstva, kulture i drugih vidova saradnje.

Ipak, za razliku od odnosa Srbije i Republike Srpske, taj model nikada nije prerastao u snažan politički okvir obeležen zajedničkim deklaracijama, redovnim političkim koordinacijama i simboličkim konceptima poput Svesrpskog sabora.