Ruski Insajder o Dodiku: Kako „balkanski Tramp“ destabilizuje Bosnu i Hercegovinu

Nakon što je prisustvovao Paradi pobede 9. maja na Crvenom trgu, Dodik je dobio poziv za Međunarodni bezbednosni forum, gde delegacije iz 120 zemalja raspravljaju o „bezbednosnim pitanjima, zaštiti tradicionalnih vrednosti i otporu neokolonijalizmu i neonacizmu“.

Među gostima su savetnici za nacionalnu bezbednost šefova država, rukovodioci policijskih i obaveštajnih službi, ambasadori i predstavnici međunarodnih organizacija i akademskih institucija.

Dodik se teško može svrstati u bilo koju od tih kategorija. Ipak, on zadržava status glavnog saveznika Kremlja na Balkanu, prvenstveno zahvaljujući bezuslovnoj podršci svim inicijativama Kremlja, piše ruski Insajder.

Iako Dodik nema nadležnosti u oblasti spoljne politike (i trenutno čak ne obavlja nijednu formalnu državnu funkciju), i dalje je čest gost u Kremlju i ruskom Ministarstvu spoljnih poslova.

Dodik je izgradio imidž glavnog saveznika Kremlja na Balkanu upravo kroz svoju bezuslovnu podršku svim ruskim inicijativama.

Ovoga puta, na sastanak sa Aleksandrom Gruškom doneo je deklaraciju koju je usvojio parlament entiteta Bosne i Hercegovine Republika Srpska, a kojom se od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija traži ukidanje funkcije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini.

Visoki predstavnik, Kristijan Šmit, nemački diplomata je 11. maja najavio odlazak nakon pet godina na funkciji. Iako je Šmit kao razlog naveo „lične razloge“, mnogi smatraju da ga je na odlazak podstakla administracija Donalda Trampa, nezadovoljna stilom nemačkog diplomate i njegovim oštrim sukobom sa Dodikom.

Stejt department nije zvanično potvrdio takve tvrdnje, ali je Šmitovu ostavku ocenio kao pravovremenu odluku i obećao aktivan rad na smirivanju tenzija.

Dodik, Rusija i SAD protiv Evrope

Upravo su sukobi između Dodika i Šmita – zajedno sa stavovima Rusija i Kina, koje nikada nisu priznale njegovo imenovanje – doveli do najteže krize u Bosni i Hercegovini od završetka rata.

U junu 2025. godine Dodik je smenjen sa funkcije predsednika Republika Srpska zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika. Sud ga je čak osudio na godinu dana zatvora (kazna je ubrzo preinačena u novčanu), a zabranjeno mu je i obavljanje javnih funkcija u narednih šest godina.

Međutim, sud nije mogao da ga liši političkog uticaja. U novembru 2025. Dodik je uspeo da obezbedi izbor svog saveznika Sinišu Karana za entitetskog predsednika  a takođe je uspeo da izdejstvuje ukidanje američkih sankcija protiv sebe, svoje dece i najužeg kruga saradnika.

Stručnjaci smatraju da je Dodik glavni dobitnik sukoba sa međunarodnom administracijom, jer mu je sada mnogo lakše da traži ukidanje spoljnog nadzora koristeći protivrečnosti između glavnih garanata mira: Sjedinjenih Država, Evrope i Rusije.

Kako je za The Insider izjavio Vuk Vuksanović, predavač ratnih studija na Kraljevskom koledžu u Londonu, mišljenja o instituciji visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini oduvek su bila podeljena.

Vlasti u Sarajevu i većina zapadnih zemalja smatraju tu instituciju neophodnom za sprovođenje Dejtona i očuvanje stabilnosti zemlje. S druge strane, mnogi bosanski Srbi, pojedini hrvatski političari, deo zapadnih analitičara i zvaničnici u Moskvi tvrde da je institucija visokog predstavnika međunarodnim zvaničnicima dala preveliku moć na štetu demokratski izabranih lokalnih lidera.

„Stvarnost je, naravno, složenija od oba ova stava, ali politički najveći pobednik trenutne situacije je Dodik, čiji je glavni cilj da sačuva politički uticaj i ostane na vlasti, formalno ili neformalno“, kaže Vuksanović.

Zanimljivo je da su se Sjedinjene Države i Rusija našle na sličnim pozicijama, mada iz različitih razloga. Rusija godinama kritikuje instituciju visokog predstavnika (a posebno Šmita), dok administracija Trampa pokazuje sklonost pragmatičnijim i „transakcionim“ odnosima sa lokalnim političkim elitama.

„U određenom smislu, Dodik je postigao ono čemu se nadao srpski predsednik Aleksandar Vučić, ali nije uspeo da ostvari: mogućnost održavanja odnosa i sa Vašingtonom i sa Moskvom, uz istovremeno slabljenje evropskog uticaja“, objašnjava Vuksanović.

Zašto su sankcije protiv Dodika ukinute?

Trampova administracija je saopštila da „Sjedinjene Države ostaju čvrsto posvećene podršci stabilnosti i bezbednosti Bosne i Hercegovine i Zapadnog Balkana. Blisko sarađujemo sa liderima Bosne i Hercegovine kako bismo ojačali Dejtonski sporazum i podstakli lokalna rešenja koja koriste svim konstitutivnim narodima“.

Prema nedavnom izveštaju Kongresu, odlučna američka diplomatija pomogla je da se okonča najteža kriza od rata 1992–1995. godine, uz očuvanje pravnog jedinstva države i ustavnog poretka.

Međutim, detalji prošlogodišnjih dogovora između Vašingtona i Dodika ostaju nepoznati. Jedno od ključnih pitanja jeste zašto su sve sankcije protiv njega ukinute nakon godina optužbi za korupciju, opstrukciju mirovnog sporazuma i pokušaje podrivanja Bosne i Hercegovine.

Sjedinjene Države su prve sankcije Dodiku uvele 2017. godine, a kasnije su ih više puta proširivale. Mere su obuhvatile rukovodioce kompanija povezanih sa porodicom Dodik, njegove političke saradnike, kao i njegovog sina Igora i ćerku Goricu.

U američkim dokumentima Dodik je prikazivan gotovo kao demonska figura koja je opljačkala javna sredstva i gotovo uništila državu.

Na primer, u junu 2024. godine Ministarstvo finansija SAD saopštilo je da će „nastaviti da razotkriva prevarne šeme koje omogućavaju Dodiku i njegovoj porodici da iskorišćavaju sopstveni narod radi lične koristi“.

Prema tom dokumentu, Dodik nije samo oštećivao građane korupcijom, već je i ugrožavao nacionalnu bezbednost gotovo stalnim pretnjama o otcepljenju Republike Srpske.

Ministarstvo finansija navelo je da je Dodik koristio svoj službeni položaj kako bi državne ugovore usmeravao ka privatnim kompanijama koje su, preko formalnih vlasnika i direktora, kontrolisali on i njegov sin Igor.

Među tim kompanijama navode se Prointer, Kaldera, Infinity Media, K-2, Una i Sirius, koje su dobijale unosne državne ugovore u oblastima informacionih tehnologija i inženjeringa.

Protiv svake logike

Još u novembru 2024. godine Ministarstvo finansija SAD tvrdilo je da je „razotkrilo“ jasne pokušaje mreže Dodika da zaobiđe sankcije koje su mu bile uvedene.

Ipak, 29. oktobra 2025. ukinute su sankcije koje su pogađale gotovo 70 osoba i pravnih subjekata. Uprkos tome, Dodikov tim nastavio je da oštro kritikuje međunarodnu administraciju i političke protivnike u Sarajevu, koristeći sporna pitanja finansijske i državne imovine kako bi ponovo istakao glavni cilj Republike Srpske – otceplejnje od Bosne i Hercegovine.

„Dodik je oduvek nalazio neočekivane načine da opstane na političkoj sceni i čak kada se činilo da odlazi u političku prošlost, ponovo bi se vraćao, suprotno svakoj političkoj logici“, rekao je za The Insider Husnija Kamberović, profesor Filozofskog fakulteta Univerzitet u Sarajevu.

Prema Kamberoviću, ostavka Kristijan Šmit podstiče Dodika na još aktivnije poteze. Iako je prošlog leta smenjen sa mesta predsednika Republike Srpske, on i dalje ostaje centralna politička figura u strukturi vlasti Republike Srpske.

U praksi, Dodik je zadržao punu moć, dok je odgovornost za njeno sprovođenje prebacio na druge. Kamberović smatra da će Dodik nastaviti da predlaže nove deklaracije i pokušavati da podstakne druge na rizičan poduhvat poništavanja ranijih odluka visokog predstavnika.

„Amerikanizacija“ Republike Srpske

Poslednjih meseci delegacije bosanskohercegovačkih Srba često putuju u Sjedinjene Države, dok su republikanski članovi Kongresa i drugi istaknuti saveznici Donalda Trampa počeli da posećuju Banja Luku.

Posebno je zapažen događaj održan 27. i 28. maja, kada je istraživački institut Gold Institute for International Strategy, koji je povezan sa Maklom Flinom, organizovao međunarodni forum o ekonomskim i bezbednosnim pitanjima u Banjaluci.

Na skup su pozvani političari i „lideri javnog mnjenja“ iz Evrope, Sjedinjenih Država i savezničkih zemalja.

Organizatori su posebno naglasili ulogu Republike Srpske u okviru Bosne i Hercegovine u trenutku kada se Evropa suočava sa promenama savezništava, obnovljenim nadmetanjem velikih sila i promenama institucionalnih okvira.

Flin poznat je po tome što je funkciju savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika Trampa obavljao svega 24 dana – što je najkraći mandat u istoriji te pozicije. Napustio je dužnost u februaru 2017. godine nakon skandala zbog neprijavljenih kontakata sa Sergejem Kisljakom, tadašnjim ruskim ambasadorom u Vašingtonu.

Flin je priznao krivicu za davanje lažnih izjava FBI-ju u slučaju navodnog ruskog mešanja u američke izbore, iako je kasnije pokušao da povuče priznanje. Godine 2020. Donald Tramp iskoristio je svoja ustavna ovlašćenja i pomilovao Flina.

Na Balkanu se Flin opisuje kao jedan od glavnih lobista Republika Srpska, navodno sa mesečnom zaradom od 100.000 dolara za pružanje „strateških saveta i analiza i pomoć u uspostavljanju kontakata sa donosiocima odluka u Vašingtonu“.

Flin, koji je označen kao „hrišćanski nacionalista“, posetio je Banju Luku i u martu, a njegovo predavanje je uživo prenosila RTRS. Tom prilikom je optužio Evropska unija za „aroganciju“ i indirektno podržao ideju nezavisnosti Republike Srpske.

Odgovarajući na pitanje Milorad Dodik o navodnoj opasnosti islamizacije Evrope i evropskih institucija, Flin je rekao da „islam nije religija, već politička filozofija“. Mnogi su to protumačili kao kritiku bosanskih muslimana, koji čine oko polovine stanovništva Bosne i Hercegovine.

Stopama Gorbačova, Buša i Blera

Početkom aprila Dodik i njegov sin Igor Dodik, organizacioni sekretar SNSD-a, srdačno su dočekali Donalda Trampa Mlađeg u Banjaluci. Iako ne obavlja nijednu državnu funkciju, Igor Dodik se smatra jednim od ključnih savetnika svog oca.

Donald Tramp Mlađi obavlja funkciju izvršnog potpredsednika The Trump Organization, dok istovremeno važi za jednog od najistaknutijih promotera pokreta MAGA („Make America Great Again“). Učestvuje u izbornim kampanjama i utiče na formiranje predsednikovog tima promovišući konzervativne političare i ideje. U medijima se povremeno spekuliše i o mogućnosti njegove buduće predsedničke kandidature.

U Republici Srpskoj dočekan je uz počasti kakve se obično ukazuju budućem šefu države. Centar Banje Luke bio je potpuno blokiran, raspoređena su oklopna vozila, a angažovan je i veliki broj lokalnih policajaca.

Igor Dodik je rekao da je Tramp Mlađi došao na njegov poziv i da je poseta rezultat višegodišnjeg rada sa ljudima koji podržavaju „politiku zdravog razuma“.

Milorad Dodik bio je među ključnim domaćinima tokom posete sina američkog predsednika.

Tri nedelje kasnije

Bosansko-srpski lider je tri nedelje kasnije bio počašćen na Džadson University u Ilinoisu. Tamo je dobio nagradu te institucije za Liderstvo i odbranu demokratije, kao priznanje za posvećenost nacionalnom suverenitetu, demokratskim principima i hrabrost u suočavanju sa složenim političkim i globalnim izazovima.

Odgovarajući na pitanja novinara, Dodik je kritikovao ranije američke administracije zbog grešaka u sprovođenju Dejtona i opisao Bosnu kao nestabilnu državu bez stvarnog suvereniteta. Čak se uporedio sa Trampom, tvrdeći da je i on bio meta politički motivisanog progona. Kao svoje glavne partnere naveo je Rusiju, Sjedinjene Američke Države i Kinu.

Stručnjak za međunarodnu bezbednost Vuk Vuksanović smatra da bi tvrdnje o raspadu Bosne i Hercegovine bile preterivanje.

„Čak i Dodik razume da bi takav scenario bio izuzetno rizičan i teško izvodljiv. Osim toga, uprkos promenama u politici SAD, ni Trampova administracija, pa čak ni Rusija, ne žele takav ishod“, rekao je on za The Insider.