Vučićeve reči u Macutovom ekspozeu: Sve karte (pare) opet bačene na Ekspo

Uprkos kritikama dela javnosti da „Ekspo“ mnogo košta građane Srbije i da povećava fiskalni deficit, nova vlada, koju će predvoditi Đuro Macut, odlučna je da ovaj projekat sprovede do kraja.

„Ekspo“ su pratile i druge kontroverze. Zbog izložbe „Ekspo“ u planu su bile izmene zakona kako bi se ubrzala procedura izgradnje što bi, kako su ukazivali pojedini stručnjaci, uticalo na kvalitet objekata, ali su ti zakoni povučeni iz skupštinske procedure nakon pritiska javnosti. Naime, izmene tih zakona predviđale su da objekti u okviru Ekspoa budu pušteni u rad bez upotrebne dozvole i bez procene uticaja na životnu sredinu.

Takođe, stručnjaci su ukazivali da se radovi u okviru ovog projekta sprovode bez tendera, što, kako su istakli, otvara prostor za korupciju.

Ni pad nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu, koji je doveo u pitanje kvalitet izgradnje, rekonstrukcije, stručnost pojedinih firmi i nadzor radova u Srbiji, za novu vladu ne odlaže ovaj projekat.

Ne odlaže ga ni to što se spominje da će francuska firma Ežis, koja je bila zadužena za nadzor radova na staničnoj zgradi u Novom Sadu i čiji inženjer je dan pred svečano otvaranje stanice potpisao da je bezbedna za putnike, biti povezana i sa Ekspoom, što je nedavno ukazala Anketna komisija za utvrđivanje uzroka pada nadstrešnice.

Podsetimo, u novembru prošle godine, Ežis je kupio špansku firmu Fenvik Iribaren Arhitekts (FIA) koja je u Srbiji dizajnirala Nacionalni stadion, Ekspo i Savski trg.

Uprkos svemu navedenom Macut je u svom ekspozeu poručio:

„Posebno je važna uspešna realizacija specijalizovane svetske izložbe Ekspo 2027, koja će Srbiju pozicionirati kao globalni centar održivosti, inovacija i kreativne industrije. Projekti u okviru ovog programa obuhvataju izgradnju metroa, modernizaciju železničke i putne infrastrukture, razvoj digitalnih i energetskih mreža, kao i izgradnju kulturnih, sportskih i turističkih kapaciteta.“

Šta se sve planira u oblasti ekonomije?

Prema ekspozeu budućeg premijera Macuta, kada je reč o ekonomiji, glavni prioritet ostaje održavanje makroekonomske stabilnosti, uz stvaranje uslova za dinamičniji i održivi ekonomski razvoj.

Buduća vlada planira da taj razvoj ostvari kroz javna ulaganja u infrastrukturu, modernizaciju industrije, tranziciju ka održivoj ekonomiji i razvoj sektora sa visokom dodatom vrednošću, poput IKT (informaciono-komunikacione tehnologije). Takođe, ne odustaje ni od privlačenja stranih direktnih investicija.

Do sada je privredni rast Srbije bio baziran na javnim ulaganjima i stranim direktnim investicijama, ali sve češće se čuje u javnosti da je taj način privrednog rasta postao neodrživ.

O tome je, između ostalih, govorio predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović koji je rekao da Srbija nalazi sve manje novca za finansiranje projekata, dok strana ulaganja usporavaju. Takođe, istakao je da je Srbiji potreban novi model rasta baziran na delatnostima koje imaju visoku dodatnu vrednost.

Termini u Macutovom ekspozeu kao što su „modernizacija industrije, tranzicija ka održivoj ekonomiji i razvoj sektora sa visokom dodatom vrednošću“ govore da buduća vlada možda razmišlja o novim modelima rasta, s obzirom na to da je sve teže privući strane investitore, a pojedini su već počeli da napuštaju Srbiju.

Između ostalog, cilj vlade je dalje podizanje životnog standarda građana uz povećanje plata, penzija i minimalca.

Prognoze nove vlade su da će Srbija će u periodu 2025–2027. ostvariti kumulativni rast od 13,7 odsto, odnosno prosečnu stopu rasta od 4,4 odsto godišnje.

Plan je i da javni dug ostane ispod 50 odsto BDP-a, a ciljani fiskalni deficit do tri odsto BDP-a.

Program „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027“ predstavlja centralni razvojni okvir u narednim godinama, sa ulaganjem od 17,8 milijardi evra, o čemu je govorio i prethodni premijer Miloš Vučević.

Macut je ponovio ono što je govorio i Vučević prošle godine u svom ekspozeu: da je u okviru programa „Skok u budućnost“ zacrtan plan da u 2027. godini prosečna plata iznosi 1.400 evra, prosečna penzija 650 evra, minimalac takođe 650 evra, a stopa nezaposlenosti da bude smanjena na osam odsto.

U okviru programa „Skok u budućnost“, Macut je naveo da je planirana izgradnja auto-puteva i brzih saobraćajnica (od kojih su pojedini u procesu izgradnje), pruga, mosta preko Save na mestu starog Savskog mosta, ali i ulaganja u vazdušni saobraćaj, vodeni saobraćaj, turizam, za izgradnju vodovodne mreže…

Deo ovog programa je i EXPO, kojem je u ekspozeu posvećena posebna pažnja.

„Nakon ove manifestacije Srbija više neće biti ista zemlja. Naša infrastruktura biće izgrađena kao nikada u istoriji, a imidž države u svetu biće takav da ćemo postati centar svetskih dešavanja. Nikada u istoriji nismo imali veću i bolju šansu da svetu pokažemo svoje pravo lice kako je pevao Dositej Obradović“, rekao je Macut.

Dodao je da je sa „Ekspoom“ direktno povezan i jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u istoriji Beograda – izgradnja metroa.

Međutim, ukoliko se pogledaju izdvajanja iz budžeta u naredne tri godine, metro je istisnut sa liste prioriteta, upravo zbog prebacivanja sredstava za izgradnju u okviru izložbe „Ekspo“.

Zbog toga je i rok za završetak radova prve linije pomeren i to sa 2028. na 2030. godinu.

Da li je Macut o metrou govorio kako bi smirio bes javnosti nakon saznanja da će Beograđani umesto tri na metro čekati pet godina, ili država ima „plan B“ da ubrza radove, ostaje da se vidi.

I poljoprivreda je dobila posebno mesto u ekspozeu, takođe nakon besa poljoprivrednika koji su vrlo kivni na prethodnog ministra Aleksandra Martinovića za kojeg su u izjavi za Danas ocenili da je poljoprivredu vratio „tri koraka unazad“.

„Poljoprivreda i prehrambena industrija predstavljaju jedan od najvažnijih ekonomskih i društvenih resursa Srbije stoga će naša politika u ovoj oblasti ostati usmerena na stabilnost i sigurnost proizvodnje hrane, podizanje konkurentnosti domaćih proizvođača, digitalnu i tehnološku transformaciju sektora, kao i odgovor na klimatske izazove koji su sve češći“, najavio je budući premijer.

Zbog toga će nova Vlada, kako je rekao, posebnu pažnju usmeriti na jačanje svih karika ovog lanca pod motom „od njive do trpeze“.

Kada je reč o energetici, planovi su prepisani iz ekspozea prethodnog premijera. I buduća vlada u prvi plan ističe izgradnju Reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“, zatim izgradnju solarnih elektrana jačine jedan givavat koje će za EPS izgraditi kompanije iz Južne Koreje i SAD, a ističe se i izgradnja gasovoda do Rumunije i Severne Makedonije i izgradnja naftovoda do Mađarske.

U ekspozeu budućeg premijera nije bilo reči o rešavanju situacije u kojoj se Naftna industrija Srbije (NIS) trenutno nalazi zbog najavljenih američkih sankcija zbog većinskog ruskog udela u toj kompaniji.

Macut nije spomenuo ni to kako će izgledati pregovori sa Sjedinjenim Američkim Državama oko carina. Generalno, nije bilo reči kako će se Srbija ponašati u ovom „trgovinskom ratu“.

Podsetimo, ta zemlja je najavila da će Srbiji povećati carine za 37 odsto, a stupaju na snagu za tri meseca.

„Prihvatio da bude figura u pozorištu gde iza scene konce vuče jedan čovek“

Ekonomista Božo Drašković ocenio je da je program rada buduće vlade kandidata za premijera Đure Macuta, „uopšten i smušen“, a da nije ponudio način rešavanja problema poput zahteva studenata, visokog duga zemlje i mogućeg trgovinskog rata.

„To je i logično s obzirom na to da Macut nije imao iskustvo u politici i ekonomiji, a ni o zdravstvu, što mu je profesija i o univerzitetu je ponavljao istu retoriku iza koje ne stoji ništa“, rekao je Drašković za agenciju Beta.

Drašković je naveo da je nekompetentnost problem novog čoveka u sferi politike, navodeći da je Macut „preuzeo rizik da vodi odgovorne poslove, apsolutno nepripremljen i nestručan, izuzimajući oblast zdravstva i dela visokog obrazovanja“.

„To se vidi kada je Macut čitao, što su mu napisali, jer neke fraze i ne razume, pa loše i čita. Prihvatio je da bude figura u pozorištu gde iza scene konce vuče, u ovoj zemlji i vrapcima na grani je jasno, jedan čovek, a to je (predsednik) Aleksandar Vučić“, rekao je Drašković.

Macut je, kako je naveo Drašković, ponovio sve što priča Vučić o unutrašnjoj, spoljnoj politici, razvoju, socijalnoj politici, uspehu specijalizovene međunarodne izložbe ‘Ekspo 2027’, velikim investicijama…, ali ni o jednoj stvari koja je problem, kao na primer, kako rešiti zaduženost zemlje ili probleme trgovinskog rata.