„Poslednji sastav ministarstva nas je vratio tri koraka unazad“: Šta poljoprivrednici očekuju od novog ministra poljoprivrede Glamočića?

Novi mandatar Đuro Macut predstavio je danas spisak ministara koje želi u svojoj vladi.

Na tom spisku našao se određen broj novih imena za različite resore, a među njima našlo se i jedno novo, ali ipak staro ime – Dragan Glamočić, kao kandidat za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Naime, Glamočić nije toliko poznat u javnosti, ali je pre desetak godina, odnosno od septembra 2013. do aprila 2014. godine obavljao upravo funkciju ministra poljoprivrede, a u međuvremenu bio je i savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića za poljoprivredu. A sa te pozicije će, po svemu sudeći, preći na poziciju ministra.

Iako je Glamočić čovek iz struke i profesor na Poljoprivrednom fakultetu, što bi trebalo da uliva određenu nadu za boljitak ove grane, čini se da poljoprivrednici sa skepsom gledaju na njegov angažman.

Stočar iz sela Glušci kod Bogatića Slobodan Brkić za Danas kaže da od predloženog ministra ne očekuje ništa.

„Glamočić je već bio ministar pre desetak godina i u dva mandata je bio savetnik predsednika za poljoprivredu, a svi smo svedoci šta se desilo u poslednjih 10 godina sa poljoprivrednom, posebno sa stočarstvom“, ukazuje naš sagovornik.

On naglašava da su zato očekivanja poljoprivrednika „nula“.

„Svima nam je jasno kako ova država funkcioniše i da su ministri tu samo ime na papiru, a o svemu odlučuje neko drugi. Zato ne očekujemo ništa, jer je izbor ovog ministra poražavajući za poljoprivredu“, navodi Brkić.

On podseća da su imali sastanke sa Glamočićem kad je bio ministar 2013/2014. godine.

„Svesni smo šta se dešava i da niko ne razmišlja o srpskoj poljoprivredi, samo se radi za uvoznički lobi. Svi lepo pričaju na televiziji, svi pričaju lepo na sastancima, da treba oporavak srpske poljoprivrede, a sve se radi kontra“, upozorava Brkić.

On ukazuje da se uvozi „nenormalno“, a da cena mleka pada.

„Mi imamo na tržištu manjak mleka, oni nas uništavaju. Cena svinjskog mesa je katastrofa, a sada imamo informacije da su dobili dozvole za ogroman uvoz. Cena od 190 dinara za svinje je katastrofalna, a da ne pričamo i o ratarskim cenama. Cena pšenice danas je na nivou cene od pre 15 godina, isto i kukuruz. A šta je sve tada moglo da se kupi za ta 23 ili 24 dinara, a šta može sad“, pita naš sagovornik.

Poljoprivreda se, kako ukazuje, uništava decenijama, ali ovih poslednjih deset godina je još gore.

„Politika je, pogotovo u poslednje dve ili tri godine, da nam zamažu oči sa subvencijama. Mogu oni da pričaju o rekordnom budžetu i o davanju po grlu ili po hektaru, to je sve nula kad oni nama naš proizvod uzmu džabe“, kaže Brkić.

On podseća da su tražili da im se omoguće berzanske cene.

„Da nam ne dele tu milostinju od subvenicija, to što nam daju, uzme nam se na drugoj strani. Kada smo dobili premiju za mleko, od osam do 13 dinara je otišla dole cena mleka“, ukazuje Brkić.

On naglašava da je sve što se radi samo trenutno gašenje požara, a da niko ne razmišlja o dugoročnom radu na poljoprivredi.

„Ovaj poslednji sastav ministarstva vratio nas je tri koraka unazad. Dozvolili su neograničene uvoze, srpsku poljoprivredu nisu doveli na nulu, nego su nas bacili ispod nule“, zaključuje Brkić.

Sličnog mišljenja je i poljoprivrednik i predsednik udruženja „Stig“ Nedeljko Savić, koji za Danas kaže da nisu iznenađeni izborom.

„Novi ministar je i do sada vodio Ministarstvo poljoprivrede, samo je vođeno iz kabineta predsednika, a sada će biti vođeno odavde“, ukazuje on.

Savić tvrdi da je Glamočić ministar koji im je smanjio subvencije tokom prvog mandata.

„Smanjio nam je subvencije sa 12.000 na 4.000 dinara i nadamo se da nismo u pravu, ali nemamo neka pozitivna očekivanja od njega“, navodi on.

Naš sagovornik smatra da je dobro što je ministar i profesor.

„Trebalo bi da se radujemo što je konačno došao neko iz struke, ali smo do sada bezbroj puta shvatili da je to čovek koji voli da se bavi svađanjem poljoprivrednika, što znači da i među profesorima ima raznih ljudi. On je neko ko je i do sada sedeo u kabinetu predsednika, gde su se donosile sve odluke“, zaključuje Savić.

Mileta Slankamenac iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije za Danas naglašava da njih personalna rešenja nikada nisu posebno interesovala.

„Naš stav je od samog početka bio da se problemima poljoprivrede ne bavi samo Ministarstvo poljoprivrede, ali ono jeste i treba da bude nosilac i neko ko inicira rešavanje problema u poljoprivredi“, objašnjava on.

Kako dodaje, problemi na koje Inicijativa ukazuje ne može da reši samo jedno ministarstvo, niti treba.

„Profesor Glamočić jeste iz struke, ali pitanje je koliko će ljudi iz struke biti u ministarstvu. Iz našeg iskustva videli smo da nema mnogo praktičnih ljudi u ministarstvu, koji mogu da razumeju problem poljoprivrede u kreiranju i primeni donetih akata“, ukazuje Slankamenac.

On podseća da se ključni problemi, koji se rešavaju sistemski i institucionalno, nisu pomerili mnogo za ove tri godine.

„Takođe, u ovom trenutku Srbija je verovatno jedina država u Evropi bez strategije poljoprivrede“, navodi Slankamenac.

On kaže i da postoji podrška organizatora proizvodnje, otkupljivača, struke… ali da ih nema da istupe javno.

„Ispada da su jedino poljoprivrednici nezadovoljni, a svima ostalima je dobro. Na loš rad institucija ukazujemo od prvih protesta i nije se pokazalo tada razumevanje ni kod poljoprivrednika pa ni kod šire javnosti. Upravo zbog svega ovoga, mi i jesmo prvo udruženje poljoprivrednika koje je jasno i nedvosmisleno podržalo studente u njihovoj borbi“, ističe naš sagovornik.

Slankamenac zato naglašava da njihova očekivanja ostaju na ispunjenju, pre svega, studentskih zahteva.

„Kada institucije počnu da rade svoj posao neselektivno i u skladu sa regulativom jednakom za sve, uloga poljoprivrednih udruženja će i biti da ukazuju na probleme, a njima će se baviti oni koji i treba da se bave. Naše će biti samo da pohvalimo dobre korake ili kritikujemo loše“, zaključuje on.

Agroanalitičar Goran Đaković za naš portal kaže da izbor profesora Dragana Glamočića za ministra poljoprivrede vidi kao pozitivan korak.

„Pre svega, zato što je reč o čoveku iz struke, koji dobro poznaje probleme domaćeg agrara, a naročito stočarstva. Kao neko ko je ceo svoj profesionalni život posvetio obrazovanju i nauci u oblasti stočarstva, očekujem da će u ovom sektoru uspeti da uvede sistem i red koji nam već dugo nedostaju“, smatra on.

Đaković se nada da će njegov pristup biti više okrenut proizvođačima, a manje birokratiji.

„Od stručnjaka se očekuje da zna kako izgleda realnost na terenu, a ne samo na papiru“, naglašava on.

Takođe, Đaković veruje da će Glamočić znati da osnaži stručne službe, poveća podršku primarnoj proizvodnji i vrati poverenje poljoprivrednika u institucije.

„Sa umerenim optimizmom očekujem da se prioriteti resora okrenu ka proizvodnji, izvesnosti i dugoročnom planiranju, umesto improvizaciji i kasnim konkursima, što je do sada bilo pravilo, a ne izuzetak“, poručuje naš sagovornik.

Đaković podseća i na to da on dolazi iz okruženja predsednika Srbije.

„Očekujem da ima i adekvatnu političku težinu da sprovede u delo nužne reforme u sektoru i vrati struku u resor koji mu je poveren“, zaključuje on.