Foto: Wikipedia/Una LalićIme Dragan Glamočić, našlo se na spisku novih ministara u Vladi Srbije, a iako nije toliko prepoznatljiv u javnosti, Glamočić već dugi niz godina obavlja različite javne funkcije.
Novi mandatar Đuro Macut, predložio je danas nove ministre za svoju vladu.
Među imenima koja su se našla na tom spisku, ističe se i ime Dragan Glamočić. Iako možda nekim to ime nije toliko poznato, Glamočić već duži niz godina obavlja određene funkcije koje su u vezi sa poljoprivredom.
Ako se vratimo malo unazad i prisetimo prvog mandata Srspke napredne stranke (SNS) na čelu države, kada je premijer bio Ivica Dačić. Tada je Glamočić prvi put bio ministar poljoprivrede.
Međutim, tadašnji njegov mandat je trajao svega sedam meseci, budući da je na funkciju stupio u septembru 2013, a sa nje se sklonio u aprilu 2014. godine.
Te godine formirana je nova Vlada, prvi put na čelu sa Aleksandrom Vučićem, a Glamočić je izgubio mesto ministra, a na tu funkciju došla je Snežana Bogosavljević Bošković.
Poslednja funkcija koju je obavljao, u junu 2024. imenovan je za novog savetnika za poljoprivredu i agrarnu reformu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
U prošlogodišnjoj izjavi, koju je prenela agencija Beta, Glamočić je na pitanje da li Ministarstvo poljoprivrede traži pomoć stručnjaka, rekao da je oko tri meseca bio konsultovan i rekao stav oko razvoja poljoprivrede i uvođenja e-agrara, ali da Ministarstvo poljoprivrede nije to prihvatilo, pa je prekinuta saradnja.
U istom intervjuu, on je kritikovao brojne poteze i rad tadašnjeg sastava Ministarstva poljoprivrede.
Srbiji, kako je naveo, ne treba da bude cilj da bude izvoznik žitarica, a uvoznik mesa, mleka, jaja i drugih prerađevina pa i povrća i da joj raste trgovinski deficit.
„Od priče da Srbija može da hrani pola Evrope došlo se do toga da više uvozi mesa, mleka, jaja, povrća, nego što izvozi“, ukazao je Glamočić.
Evropa je, rekao je Glamočić, razvijala stočarstvo ulaganjem u kupovinu nove opreme, automatizovanu ishranu, čišćenje đubriva, a farme u Srbiji „ako se ne osavremene narednih godina će nestati jer zahtevaju 365 dana godišnje radnu snagu koje nema dovoljno, a i retko ko želi da radi ovaj težak, prljav i mukotrpan posao“.
On je podsetio i da je u Srbiji je 2013. i 2014. godine oko 65 odsto mera podrške bilo usmereno u stočarstvo, a danas je ispod 35 odsto.
Ko je Dragan Glamočić?
Prema biografiji na sajtu Istinomera, Glamočić je rođen 4. oktobra 1968. godine u Futogu.
Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 1992. godine. Na istom fakultetu je magistrirao 1995. godine i doktorirao 1999. godine.
Na Poljoprivrednom fakultetu radi od 1996. godine, kada je izabran za asistenta pripravnika. Docent postaje 1999, vanredni profesor 2004, a redovni profesor 2009.
Dodaje se i da je proveo godinu dana na studijskom boravku na Državnom univerzitetu u Ohaju.
Istinomer piše i da je autor, odnosno koautor, tri knjige, jedne monografije i pet skripti. Objavio je više od 150 naučnih i stručnih radova u domaćim i stranim časopisima. Autor je dva kompjuterska programska sistema: programskog sistema „MultiMix“ za optimizaciju obroka, smeša i premiksa koji je vodeći u našoj zemlji i programskog sistem „Sesame“, za određivanje novčane vrednosti hraniva koji se koristi širom sveta.
Član je Američkih udruženja za nauku u stočarstvu i mlekarstvu. Stručnjak je za stočarstvo. Uža naučna oblast mu je ishrana životinja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
