foto BETAPHOTO/MINISTARSTVO RUDARSTVA I ENERGETIKE ZORAN PETROVICElektroprivreda Srbije (EPS) ostvarila je prošle godine dobit od oko 42 milijarde dinara, odnosno oko 358 miliona evra.
Ovaj rezultat bolji je u odnosu na godinu ranije kada je kompanija ostvarila 24 milijarde dinara ili oko 205 miliona evra dobiti, ali ipak lošiji od rezultata ostvarenog 2023. godine kada je EPS zaradio skoro milijardu evra.
Podsetimo, 2022. godine dužnost generalnog direktora poverena je Miroslavu Tomaševiću čiji je zadatak bio da EPS izvuče iz krize u koju je upao nakon kolapsa u Termoelektarni „Nikola Tesla“ u decembru 2021. godine, kao i nakon energetske krize 2022. godine.
Uprkos dobrom finansijskom rezultatu koji je ostvaren u izazovnim okolnostima, Tomašević je iznenada smenjen u junu 2023. godine.
U finansijskom izveštaju za 2024. godinu, koja je sa 205 miliona evra dobiti u odnosu na 2023. bila „posrnuće“, uspeh od gotovo milijardu evra „pravdan je“ time da je u toj godini priznat prihod (od države) od 34,6 milijardi dinara zbog ograničenja cena struje, višim tržišnim cenama za prodaju struje za pokriće gubitaka EDS-a i EMS-a, kao i izuzetno povoljnom hidrologijom koja je omogućila veće viškove i prihode.
EPS i u 2025. godini kočila loša hidrologija
U finansijskom izveštaju EPS-a za 2025. godinu navodi se da bi ova kompanija ostvarila i bolji rezultat, ali je u tome, kao i 2024. godine, sputala loša hidrologija.
„Druga zaredom hidrološki loša godina uticala je na to da proizvodnja hidro sektora bude manja za čak 20 odsto u odnosu na prošlu godinu“, navodi se u izveštaju EPS-a.
Podaci pokazuju da su prošle godine hidroelektrane u Srbiji proizvele oko 8.300 gigavat-časova električne energije, dok su 2024. proizvele oko 10.200 gigavat-časova. U 2023. godini hidroelektrane su proizvele čak 12.600 gigavat-časova.
Termoelektrane su proizvele više struje prošle godine nego 2024. godine. Dok je proizvodnja prošle iznosila 22.200 gigavat-časova, u 2024. bila je 21.600 gigavat-časova. U 2023. termoelektrane su proizvele 22.000 gigavat-časova električne energije.
Uprkos tome što su termoelektrane proizvele više struje prošle nego 2024. godine, ukupna proizvodnja električne energije u 2025. godini bila je manja od proizvodnje u 2024. godini.
Prošle godine proizvodnja električne energije iznosila je 30.556 gigavat-časova, a u 2024. godini 31.861 gigavat-časova.
Poređenja radi, proizvodnja električne energije u 2023. godini iznosila je 34.720 gigavat-časovaa.
U ukupnoj strukturi proizvodnje učešće termoelektrana na ugalj prošle godine bilo je 71,4 odsto, hidroelektrana sa OIE 27,3 odsto, a gasne „Panonske TE-TO“ su ostvarile 1,3 odsto ukupne proizvodnje.
Poslovni prihodi i rashodi
Poslovni prihodi EPS-a prošle godine iznosili su 458 milijardi dinara i bili su veći nego 2024. godine, kada su iznosili 444 milijardi dinara. U 2023. godini bili su 498 milijardi dinara.
EPS je od prodaje električne energije prošle godine zaradio 448 milijardi dinara, a 10 milijardi dinara od ostalih prihoda.
Kada je reč o poslovnim rashodima, oni su pak bili veći u odnosu na 2024. godinu. Prošle godine iznosili su 402 milijarde dinara, a godinu ranije 399 milijardi dinara.
Jedan od najvećih rashoda EPS-a predstavlja kupovina struje na berzi, i prošle godine kupljeno je više struje nego u 2024. godini.
Troškovi nabavke električne energije i pristupa sistemu iznosili su 185 milijardi dinara, dok su godinu ranije bili 167 milijardi dinara.
Kada je reč o 2023. godini, kupovina struje na berzi i pristup sistemu iznosila je 137 milijardi dinara.
Međutim, EPS je prošle godine uspeo da uštedi na troškovima materijala i goriva, koji su bili niži za oko 10 milijardi dinara.
Uštedeo je i na uvozu uglja, pa je trošak u odnosu na 2024. godinu bio manji za oko devet milijardi dinara.
Troškovi za zaposlene bili su nešto veći nego 2024. godine, iznosili su 55 milijardi dinara i bili su za oko tri milijarde dinara veći nego 2024.
EPS samo na popust za redovno plaćanje računa izgubio 4,3 milijarde dinara
EPS je u finansijskom izveštaju naveo da je zbog odobrenih popusta građanima za redovno plaćanje računa prihod bio manji za oko 4,3 milijarde dinara.
Taj iznos je i veći ako se dodaju popusti koji su usledili od 1. oktobra.
Iz EPS-a podsećaju da je zaključno sa obračunom za septembar na snazi bio isključivo popust u visini od pet odsto, koji se odobrava kupcima za plaćanje računa do 28. u mesecu za prethodni mesec.
Od obračuna za oktobar 2025. godine omogućeni su dodatni popusti, pored navedenog koji i dalje važi, odboren je i popust od šest odsto za plaćanje računa do 20. u mesecu uz samoočitavanje i sedam odsto za plaćanje računa do 20. u mesecu uz elektronski račun.
Pored navedenih popusta, zaključno sa obračunom za septembar na snazi su bili i popusti za elektronsku dostavu računa i za plaćanje računa putem aplikacije „Uvid u račun“, po čijem osnovu je kupcima odobren iznos od 0,2 milijarde dinara.
Kolubara se još bori sa boljom proizvodnjom uglja
Proizvodnja uglja povećana je prošle godine u odnosu na 2024. godinu. Prošle godine proizvedeno je ukupno 32,8 miliona tona uglja, dok je u 2024. godini iznosila 30,7 miliona tona.
To je čak bolji rezultat i u odnosu na 2023. godinu, kada je proizvodnja uglja iznosila oko 31,4 miliona tona.
Međutim, u utorak je Resorni odbor (RO) za energetiku Srbija centra (SRCE) upozorio da je „režim SNS uspeo da polomi kičmu elektroenergetike Srbije“.
„Dovoljno je samo pogledati zvanične godišnje izveštaje EPS-a, iz kojih se vidi da je proizvodnja uglja u ‘Kolubari’ pala sa nekadašnjih 30 miliona tona godišnje na manje od 22 miliona tona na godišnjem nivou – pad od gotovo 30 odsto“, naveo je RO za energetiku Srbija centra.
Investicije: EPS odložio izgradnju solarne elektrane od 1 GW za 2026.
Kada je reč o investicijama, EPS je prošle godine uložio 52,7 milijardi dinara, od čega 44,9 milijardi dinara iz sopstvenih sredstava, dok je planirao da one iznose nešto više od 90 milijardi dinara.
To znači da je EPS prošle godine manje investirao nego u 2024. godini, kada su ukupne investicije iznosile 65,6 milijardi dinara, a ukupna realizacija iznosila 57 odsto.
Glavni razlog za ovako malu realizaciju je odlaganje početka izgradnje solarnih elektrana snage jedan gigavat sa baterijskim skladištem.
„Početak realizacije strateškog projekta gradnje solarnih elektrana snage 1 GW sa baterijskim skladištem je, zbog obima i složenosti pripremnih aktivnosti, pomeren za 2026. godinu, tako da je, ako se izuzme taj projekat, ostvarena realizacija investicija na dobrom nivou, od čak 97 odsto“, naveo je EPS.
EPS je prošle godine za ovaj projekat planirao da izdvoji 37,6 milijardi dinara.
Podsetimo, šest solarnih elektrana veličine jedan gigavat sa baterijskim skladištem gradiće konzorcijum kompanija „Hyundai Engineering“ i „UGT Renewables“ po principu „ključ u ruke“.
Više od 1.000 zaposlenih u 2025. otišlo u prevremenu penziju
Na kraju 2025. godine EPS je imao 18.826 zaposlenih, što je za 474 manje od planiranih 19.300.
Iako je tokom godine primljeno više radnika nego što je planirano (1.182 umesto 722), kompaniju je napustilo čak 1.485 zaposlenih, znatno više od predviđenih 638.
Posebno je izražen talas prevremenih penzionisanja – čak 1.018 zaposlenih otišlo je dobrovoljno u penziju, nakon što je novim Kolektivnim ugovorom broj otpremnina za odlazak u penziju povećan sa tri na šest, što je dodatno podstaklo odliv kadra.
Kvalifikaciona struktura pokazuje da 73 odsto zaposlenih ima srednju stručnu spremu, 23 odsto višu ili visoku, dok je četiri odsto sa nižom stručnom spremom.
Ipak, starosna struktura ostaje nepovoljna: čak 43 odsto zaposlenih starije je od 50 godina, dok je u kategoriji do 30 godina života zaposleno pet odsto. Prosečna starost iznosi 47,5 godina.
Najveći deo radnika ima više od 20, pa i 30 godina radnog staža, što ukazuje na trend starenja radne snage u EPS-u.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
