Prema izveštajima Službe za praćenje i analizu proizvodnje ogranka “TE – KO Kostolac”, zaposleni na površinskom kopu „Drmno“, koji snabdeva ugljem kostolačke termoelektrane, u prošloj godini ispunili su proizvodna očekivanja.
Bez velikih iznenađenja, shodno činjenici da je grejna sezona u toku, medijski naslovi u Srbiji su u prethodnom periodu bili prepuni tema zagađenog vazduha.
Ne postoje jasne instrukcije niti adrese gde da se obratimo ako želimo da odložimo i bacimo električni i elektronski otpad. Da bi znali zašto ne treba da bacimo ovaj otpad, treba da se podsetimo da on jako zagađuje okolinu, ocenjuje ekspertkinja za upravljanje otpadom Kristina Cvejanov u rubrici „Intervju na mreži“ na Fejsbuk stranici lista Danas.
Organizacije koje su pokrenule Platformu za podršku energetskoj tranziciji u regionima uglja u Zapadnom Balkanu i Ukrajini dogovorile su se danas na prvom sastanku Platforme, da će udružiti napore kako bi podržale prelazak sa uglja na nisko-karbonsku i klimatski otpornu budućnost na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini.
Izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice o primeni planova za 2020. godinu navodi da kašnjenja u pravičnoj i čistoj energetskoj tranziciji u regionu Zapadnog Balkana imaju velike ekonomske i društvene troškove.
Glavni uzrok zagađenja vazduha u Srbiji je činjenica da se 70 odsto električne energije dobija iz lignita, koji je lošeg kvaliteta, produkuje velike količine prašine i pepela i sadrži mnogo toksičnih materija, poput žive ili fenola, izjavila je FoNetu dr Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
Stotine demonstranata protiv uglja provalilo je danas u rudnk u zapadnoj Nemačkoj da protestuju zbog nastavljenog vađenja i upotrebe fosilnih goriva.
Za negativne efekte korišćenja fosilnih goriva se znalo mnogo pre nego što smo postali svesni opasnosti koje nose klimatske promene.
Na ugljenokopu „Drmno“, gde se obezbeđuje gorivo za kostolačke termoelektrane, proizvodnja uglja je stabilna.
Deset blokova u termoelektranama na ugalj biće zatvoreno do kraja 2023. godine u BiH, Crnoj Gori i Srbiji zbog usaglašavanja sektora proizvodnje električne energije sa pravilima EU Direktive o velikim ložištima, navodi se u izveštaju Praćenje energetske tranzicije (Energy Transition Tracker), prenosi Balkan Green Energy News.
Dok razvijene zemlje, poput Nemačke, planiraju da ugase svoje termoelektrane do 2038. godine, Srbija će na njih iako su veliki zagađivači životne sredine biti osuđena još 25 godina, jer je ugalj u našoj zemlji dominantan resurs za proizvodnju struje, ističe stručna javnost.
Jedna od najvećih i najmnogoljudnijih zemalja na svetu istovremeno je i jedna od onih kojima preti najveća opasnost od klimatskih promena.
Nemački savezni parlament Bundestag i savezno veće Bundesrat u petak su usvojili novi zakon koji podrazumeva zatvaranje svih termoelektrana na ugalj u ovoj zemlji do 2038. godine, a sve u cilju postizanja klimatskih ciljeva i ugljenično neutralne privrede do 2050.
U nedavno objavljenom specijalnom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), o inovacijama u području čiste energije, navodi se da je dostizanje globalnog cilja neto nulte emisije ugljen-dioksida do 2050. nemoguće bez velikog ubrzanja razvoja čistih tehnologija.
Japanska vlada obavezala se danas da će razmotriti konkretne mere smanjenja energetske zavisnosti od uglja do 2030. godine, dok su tamošnji mediji preneli da vlada planira da zatvori oko 100 starih centrala na ugalj do tog datuma.
