Ugljenična taksa već pogađa srpsku privredu: EPS među najugroženijima, izvoz struje u EU sve teži

CBAM taksu formalno plaćaju uvoznici u EU, ali problem za proizvođače iz Srbije jeste što se taj trošak često prenosi na njih.

Podsetimo, 1. januara ove godine počela je da se primenjuje CBAM taksa koja se plaća na „prljave proizvode“, a najviše one koji dolaze iz industrije čelika, aluminijuma, đubriva, cementa, električnu energiju iz uglja.

Iz Privredne komore Srbije (PKS) potvrdili su za Danas da je CBAM već počeo da utiče na srpske kompanije, a da je jedini uticaj koji se do sada osetio jeste uticaj kroz troškove usklađivanja, izveštavanja i pritisak kupaca iz EU.

Tvrde da finansijskog efekta ove regulative još uvek nije bio u većoj meri.

„Izražen finansijski efekat se očekuje od ove godine, s obzirom na to da je započela puna primena regulative. Uvoznici CBAM robe u EU počinju sa kupovinom CBAM sertifikata od 1. februara 2027. godine, za robu koju uvoze tokom ove kalendarske godine. Međutim, pojedini uvoznici su već sada počeli da traže od svojih dobavljača da preuzmu ovaj trošak u potpunosti i to unapred“, objašnjavaju iz PKS-a.

Takođe, ukazuju iz PKS, njihovi dobavljači će u 2027. godini morati da verifikuju svoje izveštaje o emsijama, što stvara dodatni finansijski pritisak.

23 odsto kompanija koje izvoze u EU na udaru CBAM takse

Prema podacima za 2024. godinu, oko 23 odsto kompanija iz Srbije koje izvoze u EU plasiralo je robu obuhvaćenu CBAM mehanizmom, što čini oko 8,6 odsto ukupne vrednosti izvoza Srbije u EU, navode iz PKS.

Na pitanje koja je industrija najviše pogođena, iz PKS odgovaraju da su, posmatrano kroz trgovinsku zavisnost i industrijski rizik izvoznika, najugroženiji sektori gvožđa i čelika, kao i aluminijuma.

Kako navode, upravo iz tih sektora dolazi i najveći broj kompanija koje proizvode i izvoze robu na tržište EU.

S druge strane, ističu i značajan uticaj CBAM-a na proizvodnju električne energije. Kako ukazuju iz PKS, ovaj sektor je među najizloženijima zbog visoke emisije ugljen-dioksida i velike zavisnosti od trgovine. U prevodu, ovo se odnosi na Elektroprivredu Srbije (EPS).

EPS jedan od najpogođenijih

Kako smo već naveli, CBAM taksu ne plaćaju domaći potrošači, već EU uvoznici.

Kako to izgleda na primeru kupovine struje? Kada se, na primer, električna energija iz Srbije izvozi u EU, na granici se obračunava taksa na emisiju ugljen-dioksida (CBAM taksa). Tu taksu formalno plaća kupac u EU, ali ona povećava cenu uvezene struje, zbog čega srpska električna energija postaje manje konkurentna na evropskom tržištu.

Naime, u januaru ove godine i jeste zabeležen pad izvoza struje od 28 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Ovaj podatak može ukazivati na to da EPS slabije izvozi u EU upravo zbog CBAM takse.

Međutim, iz Fiskalnog saveta rekli su za Danas da se ne može sa sigurnošću tvrditi da je do tako velikog pada izvoza došlo zbog CBAM-a, jer ne postoje detaljni podaci o izvozu struje po zemljama.

„Ne znamo da li je razlog veća domaća potrošnja, pa nije bilo viškova za izvoz, da li je EPS izvozio samo u region, a ne u EU zbog CBAM-a, ili je u pitanju neki treći faktor. To se ne može sa sigurnošću tvrditi. U svakom slučaju, reč je o podacima za samo jedan mesec i potrebno je sačekati naredni period“, navode iz Fiskalnog saveta.

Međutim, u međuvremenu su objavljeni podaci o izvozu struje i za februar, koji ukazuju na još drastičniji pad izvoza od čak 58 odsto.

Iz Privredne komore Srbije tvrde da za sada nema jasnih pokazatelja o značajnijem padu izvoza koji bi se direktno mogao pripisati CBAM-u.

PKS: CBAM nije zaustavio izvoz struje EPS-a u EU

Na pitanje da li je CBAM zaustavio izvoz struje iz Srbije u EU, iz PKS tvrde da izvoz nije obustavljen i da njegov obim pre svega zavisi od tražnje i cenovnih odnosa na tržištu.

Dodaju da uprkos dodatnim opterećenjima, električna energija iz Srbije i dalje može biti konkurentna u određenim delovima Evrope.

„CBAM ne zaustavlja izvoz struje iz Srbije, ali deluje kao ekonomska barijera koja smanjuje konkurentnost i utiče na obim izvoza, u zavisnosti od tržišnih uslova“, navode iz PKS.

Objašnjavaju i da Srbija ima sve manje struje za izvoz, s jedne strane, jer se oslanja na dostupnost prirodnih resursa (ugalj, hidro, vetar, sunce), i s druge strane zbog povećane potražnje u zemlji (raste broj toplotnih pumpi, klima uređaja, razvoja data centara). To znači da će biti potrebno obezbediti dodatne količine električne energije.

„U takvim okolnostima, prioritet ostaje sigurno i stabilno snabdevanje domaćih potrošača. Zbog toga Srbija u pojedinim periodima izvozi, a u drugim uvozi električnu energiju — i tako će biti i ubuduće“, ističu iz PKS.

Dodatno, objašnjavaju iz PKS, geopolitička dešavanja, poput sukoba u Ukrajini i rata na Bliskom istoku, snažno utiču na nesigurnost i cenovne rizike povezane sa prirodnim gasom i derivatima nafte.

„U cilju očuvanja stabilnosti poslovanja, sve više kompanija u Srbiji okreće se dostupnim i lokalnim izvorima energije — pre svega električnoj energiji, koja je trenutno najpouzdaniji domaći energent. U takvim okolnostima, može se očekivati da će rast domaće potrošnje dodatno ograničiti raspoložive viškove za izvoz, odnosno da će u budućnosti manji deo proizvedene električne energije biti namenjen izvozu“, naglašavaju iz PKS.

Da li će EPS zbog CBAM-a izgubiti jedno od ključnih izvoznih tržišta?

Na pitanje da li će EPS izgubiti tržište EU, jedno od ključnih izvoznih tržišta, zbog CBAM-a, iz PKS odgovaraju da je rizik realan, ali da nije jednostavan „da“ ili „ne“.

„EPS formalno neće izgubiti tržište EU, ono ostaje otvoreno, ali se suštinski menja njegova sposobnost da na tom tržištu konkuriše“, navode iz PKS.

Ukazuju da ključni problem leži u strukturi proizvodnje. Objašnjavaju da EPS danas obezbeđuje više od 90 odsto proizvodnje električne energije u Srbiji i učestvuje sa oko 42 odsto u ukupnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte.

Njegov proizvodni miks, ističu, i dalje dominantno čine termoelektrane na lignit (oko 55 odsto), uz hidroenergiju i manji udeo drugih izvora.

„U uslovima energetske tranzicije Evropske unije, takva struktura postaje sve manje održiva — i ekološki i ekonomski“, poručuju iz PKS.

Prema njihovim rečima, uvođenje EU ETS-a i CBAM mehanizma praktično znači da će i proizvođači izvan EU morati da snose trošak emisija.

„Procene pokazuju da bi cena CO₂ u Srbiji mogla porasti sa oko četiri evra po toni na čak 160 evra po toni do 2050. godine, što bi moglo višestruko povećati troškove proizvodnje EPS-a ukoliko ne dođe do pravovremene transformacije“, objašavanju iz PKS.

Na to, podsećaju iz PKS, ukazuje i Sekretarijat Energetske zajednice (Energy Community Secretariat), koji naglašava da region još nije ispunio uslove za povlašćen tretman, kao i Fiskalni savet Srbije, koji upozorava da CBAM može ozbiljno narušiti isplativost izvoza električne energije.

Podsetimo, i Srbija je od 1. januara ove godine uvela domaći porez na CO2, koji trenutno iznosi četiri evra po toni.

Moguć i pad prihoda EPS-a

Na pitanje da li se može očekivati pad prihoda EPS-a ove godine zbog CBAM-a, iz PKS odgovaraju da je EPS primarno orijentisan na domaće tržište, gde je rast tražnje već primetan, kao i na tržišta regiona koja se takođe suočavaju sa nedostatkom električne energije iz sopstvene proizvodnje.

„Vrlo je verovatno da će doći do smanjenja izvoza električne energije, pre svega zbog efekata CBAM-a i rasta troškova emisija. Dodatno, troškovi CO₂ postaju dominantna stavka u strukturi ukupnih troškova proizvodnje, što dodatno smanjuje profitne margine — naročito u uslovima kada se proizvodnja i dalje značajno oslanja na ugalj“, navode iz PKS.

Zbog toga je, dodaju, izvoz upitan, ali naglašavaju da ukupan finansijski efekat neće zavisiti samo od toga.

„Ishod će u najvećoj meri zavisiti od odnosa između smanjenog izvoza i rasta domaće i regionalne tražnje, kao i od brzine prilagođavanja novim troškovima emisija CO₂“, kažu iz PKS.

Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović ranije je izjavio da je moguće da će EPS morati značajno da smanji izvoz, pa čak i da izgubi deo tržišta, ili će izvoziti samo u periodima kada su cene električne energije na evropskom tržištu izuzetno visoke, što su, kako je naveo, retke situacije.

„To će se ozbiljno odraziti na profitabilnost EPS-a. Moglo bi doći do gubitka gotovo 10 odsto prihoda koji se ostvaruju od izvoza električne energije“, rekao je ranije Paunović.