Rio Tinto nastavlja da smanjuje broj zaposlenih u Srbiji: Koji su mogući scenariji za projekat Jadar

Oni koji su i dalje u kompaniji očekuju da će do leta biti sprovedena još dva kruga racionalizacije. Nakon toga bi se broj zaposlenih sveo na nivo potreban za realizaciju onoga što je kompanija najavila kao stavljanje projekta u fazu „nadzora i održavanja“. A to je, procenjuju izvori Forbes Srbija, oko 10.

Nije izvesno da li će tako i biti. Zavisiće od procena Rio Tinta, ali i eventualnih pomaka na strani države kada je reč o ovom projektu.

Pitanja za Rio Tinto

Ova saznanja portal Forbes Srbija pokušao je da proveri i sa kompanijom. Portal je zanimalo da li je tačno da je u decembru sproveden novi krug smanjenja broja zaposlenih u kompaniji i o kom broju je reč, odnosno procentu radnika.

Ali i da li je tačno da će do juna biti sprovedena još dva kruga racionalizacije broja zaposlenih u kompaniji i o kom broju zaposlenih je reč. Odnosno, koliko će zaposlenih ostati u kompaniji nakon ta dva kruga.

Takođe su pitali i šta će biti aktivnosti preostalih zaposlenih odnosno kompanije nakon što budu realizovana i ta dva kruga smanjenja broja zaposlenih.

Rio Tinto u fazi procene troškova

Iz kompanije nisu direktno odgovorili na pitanja, ali su dostavili sledeći odgovor:

„Kompanija Rio Tinto donela je odluku da projekat Jadar uđe u fazu nadzora i održavanja (care and maintenance), koja podrazumeva sveobuhvatnu procenu troškova projekta, broja zaposlenih i resursa. U ovoj fazi ne bismo nagađali o ishodima te procene, uključujući eventualne promene u broju zaposlenih“, stoji u odgovoru.

Rio Tinto navodi i da sprovode sve aktivnosti u potpunosti u skladu sa važećim propisima i zakonima Republike Srbije i kompanija će nastaviti da ispunjava sve svoje zakonske i regulatorne obaveze.

„Naš fokus je na pružanju podrške zaposlenima tokom tranzicionog perioda, kao i da nastavimo da ispunjavamo naše obaveze prema lokalnoj zajednici kao odgovorni vlasnici zemljišta u dolini Jadra i kao dobri partneri lokalnoj zajednici. Rio Tinto je prisutan u Srbiji više od 20 godina. Naš prioritet je da zadržimo zakonska prava nad projektom“, navodi kompanija.

Preti li Srbiji tužba

Priču o projektu Jadar nedavno je u fokus vratio predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas. On je objavio da ima saznanja da Rio Tinto sprema tužbu protiv Srbije. Pojasnio je da je reč o odštetnom zahtevu koji je procenio na iznos između milijardu i milijardu i po evra.

S obzirom na to da je Rio Tinto dosad prošao faze istraživanja i overe rezervi, ostalo je da pređe u fazu eksploatacije. To bi značilo da bi kompanija potencijalno mogla da tuži Srbiju za izgubljenu dobit.

Kompanija je prema izjavi iz novembra, u projekat u Srbiji uložila više od 700 miliona dolara. U projekat je bilo planirano da se uloži 2,5 milijarde evra. To sve ukazuje da odštetni zahtev sigurno ne bi bio mali (procene predsednika države išle su i do tri milijarde).

Ukoliko bi se ušlo u arbitražni spor, moguće je da ne bi bio ni jeftin, a ni trajao kratko. Pogotovo što nijedna od dve strane nije bez argumenata.

Argumenti kompanije

Kada je reč o Rio Tintu, kompanija bi mogla da ukaže da je prekršen sporazum o zaštiti investicija između Britanije i Srbije. Kao i da su kao investitor diskriminisani. Pre svega zato što je Srbija jednostrano stopirala ovaj projekat.

S tim u vezi došlo je do pravnog vakuuma. Bez dozvola projekat je suštinski izgubio vrednost (jer ne mogu u punom kapacitetu da koriste svoju imovinu). Država to nije nadoknadila, mogao bi da tvrdi Rio Tinto.

Kompanija se može pozvati i na izjave predstavnika vlasti koji su ukazivali da će investicija biti realizovana u skladu sa zakonom. Time su narušena njihova očekivanja da će dobiti dozvole i da će ući u eksploataciju.

Ono što Srbiji ne ide na ruku, jeste da se nije uvek ponašala tako. Došla je u situaciju da Ustavni sud proglasi neustavnom uredbu kojom je poništena prethodna uredba o projektu Jadar. Iako je Vlada kasnije vratila na snagu prvobitni akt, odluka suda sigurno nije dobra za arbitražni postupak.

Takođe, to što je EU stavila projekat Jadar na svoju listu strateških projekata može se tumačiti da ne vide taj poduhvat kao problematičan u pogledu poštovanja evropskih standarda što otežava Srbiji poziciju.

Argumenti Srbije

S druge strane, argument države mogao bi da bude da ima puno pravo da reguliše pitanja od javnog interesa. Pre svega, ukoliko dokaže da je postojao rizik od ugrožavanja životne sredine i zdravlja građana. Možda i da bi došlo do većih nemira odnosno narušavanja javnog reda i mira. Tako bi Srbija tvrdila da su njene odluke bile legitimne i zakonite.

Država bi mogla kao argument da koristi i da je Rio Tinto eventualno neke aktivnosti sprovodio mimo propisa. Ako se to uopšte desilo i ako to može da dokaže.

Na kraju, država bi mogla da tvrdi i da je projekat još bio u pripremnoj fazi. Odnosno da nije bila izvesna eksploatacija pa nije bilo ni potencijalne izgubljene dobiti.

Jedna od opcija je i da ne prizna arbitražu već da traži da se prvo iskoriste sve pravne mogućnosti pred domaćim sudovima. Što zavisi od toga da li je potpisan ugovor kojim se reguliše ovo pitanje. Ili da se pozove na slične procese u drugim zemljama gde je između rudarske kompanije i države pobeđivala država.

Mogući scenariji

Dve krajnje odluke arbitraže bile bi ili potpuna pobeda Rio Tinta po kojoj država plaća punu odštetu ili pobeda Srbije, odnosno izostanak plaćanja odštete. Ipak, postoji i mogućnost da Rio Tinto dobije spor, ali da mu ne bude priznat pun zahtev za odštetu i da Srbija plati manji iznos od traženog. Na kraju, moguće je da se dve strane nagode i pre arbitraže.

Međutim to bi bio samo jedan mogući scenario rešavanja odnosa Srbije i Rio Tinta.

S druge strane, drugi mogući rasplet jeste i da Rio Tinto strpljivo čeka da dođe dan kada će moći da realizuje projekat. Tim pre što je više puta ukazivano da projekat Jadar podrazumeva iskopavanje litijuma veoma visokog kvaliteta. Te je teško očekivati da bi bilo koji investitor napustio takvo nalazište.

Na ruku ovom raspletu ide i to što investicije u litijum trenutno nisu u fokusu na globalnom nivou zbog niže cene i slabije potražnje za električnim automobilima te je moguće da se sačekaju „bolja vremena“ pogotovo ako se budući troškovi kroz „care and maintenance“ svedu na minimum. U tom pravcu verovatno može da se tumači i rečenica koju kompanija ponavlja u komunikaciji s javnošću da je prioritet „da zadržimo zakonska prava nad projektom“.

Ipak, zadržavanje prava može da bude i osnova za treći potencijalni scenario, a koji bi ujedno izbegao i neizvesnost arbitraže. A to je da Rio Tinto proda ovaj projekat nekoj drugoj kompaniji i tako povrati ulaganja. Jedino otvoreno pitanje je ko bi bio spreman i po kojoj ceni da preuzme poduhvat čija je budućnost neizvesna s regulatornog stanovišta. S tim u vezi, nije nemoguće ni da kompanija uđe u joint-venture (zajedničko ulaganje) sa zainteresovanim investitorom u cilju dalje realizacije.

Dobitnici i gubitnici

Kako god da se saga završi, potencijalno bi Srbija mogla da izgubi značajna sredstva putem arbitraže, ali i značajnu investiciju (sa otvorenim pitanjem da li bi i ko zamenio Rio Tinto i s kakvom tehnologijom). Problem je i što bi pokretanje još jedne arbitraže, posebno sa ovako poznatom kompanijom, moglo da predstavlja i još jedan negativan signal drugim investitorima da u Srbiji i dalje nema povoljnog ambijenta za ulaganje.

S druge strane, protivnici projekta bili bi zadovoljni što ne bi bilo projekta za koji smatraju da bi ozbiljno ugrozio životnu sredinu dok bi Rio Tinto rizikovao ozbiljan gubitak dosadašnje investicije i buduće dobiti.