Rublja pomrsila račune srpskih izvoznika

Prošle godine na rusko tržište izvezeno 29,7 odsto manje robe nego 2014.

Glavni grad Srbije biće domaćin Treće međunarodne privredne izložbe „Ekspo – Rusija Srbija 2016“ i Trećeg Beogradskog poslovnog foruma, koji se održavaju od 16. do 18. marta. To je još jedna prilika da predstavnici više od 100 kompanija iz Rusije, kao i domaćih firmi, razmotre mogućnosti za unapređenje, ne samo međusobne ekonomske saradnje, već i sa drugim državama u regionu. Jačanju trgovinskih odnosa na ruku ide primena Sporazuma o slobodnoj trgovini Rusije i Srbije. Prema rečima Davida Vartanova, predsednika organizacionog odbora „Ekspo – Rusija Srbija 2016, izložba je koncipirana tematski tako da su zastupljene sve oblasti privrede: energetika, mašinsko inženjerstvo, metalurgija, industrija, rudarstvo, vazdušni i železnički sadržaj, poljoprivredno-industrijski kompleks, industrija nafte i gasa, visokotehnološke i inovativne grane, bankarstvo, telekomunikacije, medicina, farmacija, obrazovanje, izgradnja, projektovanje, turizam i transport. Sudeći prema najavama, koje su se mogle čuti na konferenciji za novinare, održanoj prošle sedmice, poseban akcenat biće stavljen na prezentaciju robe široke potrošnje i povećanje isporuka svežeg voća i povrća iz Srbije. U tom kontekstu pomenuto je da će se razgovarati i o formiranju sabirnih distributivnih centara za preduzeća koje žele da izvoze u Rusiju. Uvertira u nove izvozne aranžmane biće dolazak velikih ruskih trgovinskih lanaca, među kojima je i najveći „X5“, koji su zainteresovani za saradnju sa srpskim proizvođačima, najviše u oblasti prehrambene industrije. Predstavnici tih lanaca boraviće u Srbiji 10. i 11. marta.

Prema podacima Privredne komore Srbije – Centar za bilateralnu saradnju sa Ruskom Federacijom, u 2015. godini na rusko tržište izvezeno je robe u vrednosti od 726,2 miliona dolara, odnosno 29,7 odsto manje nego 2014. Najveći pad, od čak 64 odsto, zabeležen je u plasmanu pokrivača podova, cevi od rafinisanog bakra (48 odsto), ženskih čarapa (27,6 odsto), cirkulacionih pumpi za grejne sisteme (26,7 odsto)… dok je rast od 28 odsto registrovan u segmentu lekova, kao i preparata za ručno pranje rublja i posuđa gde je izvoz povećan sa 1,3 miliona na 6,8 miliona dolara. Pad izvoza od 13,3 odsto zabeležen je i u segmentu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda (ostvaren je devizni priliv od 269.947 miliona dolara), dok je rast od 35 odsto ostvaren u izvozu jabuka, nektarina (122 odsto), breskve (93 odsto), trešnje i višnje (27 odsto), maline (90 odsto). Inače, Srbija je od ukupnog izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na svetska tržišta ostvarila devizni priliv od oko 2,9 milijardi dolara, od čega je na rusko tržište plasirano robe u vrednosti od oko 270 miliona dolara. Da prehrambeni proizvodi predstavljaju značajnu stavku u ruskom uvozu, o tome svedoči i podatak da je u 2013. na uvoznu robu potrošeno više od 41,9 milijardi dolara. Prema podacima Ruske agencije za statistiku (Rosstat) za 2012, udeo uvezenih proizvoda u maloprodaji prehrambenom robom iznosio je 34 odsto. Podaci FTS za 2013. godinu ukazuju na to da je udeo uvoza iz država EU iznosio: 37 odsto (uvoz mesa), 13 odsto (riba i morski plodovi), 33 odsto (proizvodi životinjskog porekla – mleko, jaja, med), 30 odsto (povrće), 24 odsto (voće), 39 odsto (gotovi proizvodi od mesa i ribe). Evropska unija je na rusko tržište plasirala 18 odsto proizvoda za koje se plaćala carina od 10 do 15 odsto + PDV.

Pad od 24 odsto registrovan je i u ukupnom uvozu iz Rusije koji je prethodne godine bio na nivou od oko 1,8 milijardi dolara. Podaci takođe ukazuju i na pad od 25,8 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene koja je prošle godine premašila 2,5 milijardi dolara. Činjenica je da su trgovinsku razmenu u 2015. obeležile oscilacije kursa, preciznije pad vrednosti rublje, što je prema oceni analitičara uslovilo nesigurnost naplate, otežano planiranje i samim tim pad obima trgovine između Srbije i Rusije. Inače, Rusija je, sa učešćem od sedam odsto u ukupnom izvozu, četvrti spoljnotrgovinski partner Srbije i drugi kad je reč o uvozu.

– Primena jedinstvenog, preferencijalnog trgovinskog sporazuma i bescarinski izvoz na tržište od oko 140 miliona stanovnika obezbeđuje srpskim proizvodima dobru startnu poziciju, odnosno cenovnu konkurentnost. Treba, takođe, naglasiti da su srpski proizvodi, uprkos visokim transportnim troškovima zbog udaljenosti tog tržišta od oko 2.000 kilometara, što u velikoj meri utiče na finalnu cenu, prepoznati kao kvalitetni i naišli na dobar odziv kod potrošača. Ipak, činjenica je da su se efekti ekonomske krize negativno odrazili i na plasman naše robe na rusko tržište, pa počev od 2009. godine možemo govoriti o prosečnom godišnjem rastu izvoza srpskih proizvoda od oko 22 odsto – kaže Dejan Delić, koordinator Centra za saradnju sa RF, i naglašava da je utisak srpske poslovne zajednice da naš izvozni potencijal ni izdaleka nije iscrpljen.

Jedan od pokazatelja bilateralne saradnje svakako je i podatak da u ovom trenutku u Srbiji posluje 365 kompanija sa 100 odsto ruskim i 600 sa mešovitim kapitalom. Ukupan obim ruskih investicija realizovanih u periodu od 2003. do 2014. godine premašuje tri milijarde dolara.