Saga o NIS-u dobila kraj, samo ne znamo da li je srećan

Njihov glavni zadatak, izbacivanje Rusa iz vlasništva u Naftnoj industriji Srbije, je dogovoreno, i sada se čeka još da Amerikanci skinu našu nacionalnu naftnu kompaniju sa liste sankcionisanih pravnih lica. Za Srbiju, skinut je težak teret neizvesnosti snabdevanja gorivom.

Dok su Mađari (MOL) i Rusi (Gasprom) pregovarali o preuzimanju srpske nacionalne naftne kompanije, u posao su se umešali i Arapi (ADNOC iz UAE), kako bi udovoljili Amerikancima, i kako bi građani Srbije mogli da dobijaju gorivo iz rafinerije u Pančevu, mogli smo da vidimo na kako tankim koncima visi energetski suverenitet Srbije.

Iz svega mađarski MOL, koji je vlasnik naftne industrije u Hrvatskoj (INA), izlazi kao najmoćnija naftna kompanija u regionu, sa, prema okvirnom dogovoru, 56 odsto vlasništva u NIS-u. Na teritoriji Mađarske, Hrvatske Slovačke i Srbije, kontrolisaće skoro sve rafinerije, što je značajnije, i dobar deo maloprodajne mreže benzinskih stanica.

Država Srbija, prema rečima zvaničnika, dobija, odnosno kupuje još pet odsto akcija NIS-a, pa bi trebalo da sa blizu 30 odsto, dođe do 35 odsto vlansištva. Ovo se predstavlja kao veliki uspeh i navodno daje mogućnost državi da se više pita u upravljanju NIS-om, mada nije jasno koja to prava donosi th pet odsto. Nije jasno ni, kad je to već važno, zašto država nije prethodnih godina kupovala akcije NIS-a ma berzi. Podsetimo, Gasprom je kupio 51 odsto akcija 2008. godine, 19 odsto je podeljeno građanima i zaposlenima, a blizu 30 odsto, odnosno 29,87 odsto državi. Tokom vremena Rusi su kupili na berzi oko pet odsto od malih akcionara, dok je država bila pasivna.

Dalje, ako u svojih 56,15 odsto akcija koje su kupili od Rusa, MOL iz nekog, do sada nepoznatog razloga, a koji deluje kao provizija za nešto, uključi arapski ADNOC i zadrži većinski udeo, odakle onih dodatnih pet odsto koji je dogovorila Republika Srbija?

Jedini odgovor je iz udela manjinskih akcionara. Ali onda se postavlja pitanje zašto je to bio deo dogovora, odnosno zašto je država tražila dozvolu većinskog akcionara da kupuje akcije na berzi. Naravno, pitanje je i da li to znači da će država i MOL preuzeti akcije malih akcionara i zabiti poslednji ekser u kovčeg u kom Beogradska berza već dugo mirnim snom spava.

Naravno, ne znamo ni cenu transakcije, ni kako će se MOL odnositi prema rafineriji, kao vrednom resursu ili će Srbiju tretirati kao tržište koje će snabdevati iz svojih rafinerija u Mađarskoj.

Kratkoročno smo rešili problem, dugoročno možda nas vreba novi problem.