„Sankcije NIS-u najveći ekonomski udarac od bombardovanja“

Rok za primenu sankcija je poslednji put produžen sa 27. septembra na 1. oktobar, kako je juče objavio iz Njujorka predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ovo otvara pitanje snabdevanja Srbije naftom i naftnim derivatima. Jadranski naftovod-Janaf preko kog sirova nafta stiže do rafinerije u Pančevu danas se oglasio potvrdivši da je dobio licencu potrebnu za nastavak izvršavanja Ugovora o transportu sirove nafte sklopljenog sa NIS-om do 1. oktobra, a narednih dana će se, putem svog američkog advokata i uz podršku Vlade Hrvatske, obratiti američkoj Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) za produženje licence.

NIS je poručio da je kompanija obezbedila dovoljno zaliha sirove nafte za preradu, a i dovoljne količine naftnih derivata za snabdevanje tržišta u ovom trenutku. „Benzinske stanice kompanije uredno su snabdevene svim vrstama naftnih derivata i spremne da zadovolje potrebe potrošača“, poručili su oni.

Prema rečima stručnjaka rezerve nafte su dovoljne za dva, tri meseca tokom kojih ne bi trebalo da bude nestašica goriva ili poskupljenja.

„Ako to potraje, doći će do nestašice koja može da podigne cenu goriva“, rekao je za medije stručnjak za energetiku Željko Marković.

Ekonomski analitičar Branislav Jorgić kaže za Danas da, ukoliko zaista dođe do sankcija NIS-u, to bi mogao biti najveći ekonomski udarac za Srbiju od bombardovanja 1999. godine.

„Država je trebalo već da ima strategije za ovaj slučaj. Za ova četiri dana produženja teško da može nešto bitno da se promeni. Ovo je opasnije od carina SAD od 35 odsto na uvoz iz Srbije. Prvih mesec, dav neće biti nekih problema, ali u srednjme roku može doći do poteškoća u snabdevanju naftnim derivatima i to će osetiti i građani i privreda. Da ne govorimo da kreću radovi poljprivrednika na njivama“, ocenjuje Jorgić.

On ističe da NIS može da se osloni na naftu iz domaćih izvora, ali to je desetak-15 odsto proizvodnje. Što se tiče zaposlenih, on smatra da će verovatno doći do smanjenja broja radnika.

Jorgić napominje i da su rafinerijski kapaciteti u regionu ograničeni i da je pitanje da li mogu da odgovore na povećanu tražnju za gorivom Srbije ako ne budemo mogli da računamo na derivate iz pančevačke rafinerije.

„NIS je jedna od najvrednijih kompanija u Srbiji, pored EPS-a. Ako ostanu sankcije, u prvoj fazi će doći do stagnacije, a u drugoj do blagog propadanja zbog pada proizvodnje i problema sa finansiranjem. Što se tiče države, NIS je jedan od najvećih „punilaca“ budžeta“, podseća Jorgić.

U prošloj godini NIS je isplatio u državnu kasu 244,7 milijardi dinara. Najveći deo toga su akcize, oko 185 milijardi dinara, koje ova kompanija uplaćuje u ime građana koji su kupili gorivo. Porez na dodatu vrednost je 33 milijarde dinara, doprinosi za zapsolene 2,5 milijarde, porez na dobit 4,2 milijarde, naknada za robne rezerve 7,6 milijardi, carine dve milijarde, a rudna renta 1,8 milijardi dinara.

Ukupno, NIS je prošle godine uplatio oko 11 odsto ukupnih prihoda budžeta Srbije.

On ističe da ukoliko ne bude nađeno rešenje da se dignu sankcije, postoji nekoliko mogućnosti „koje nisu fer prema ruskom investitoru“.

„Ruska strana očigledno ne želi da preda kompaniju, a američka traži da RUs izađu iz nje. Država će onda morati da povvuče radikalne poteze. Na berzi postoji institut prinudnog otkupa akcija. Kada većinski vlasnik stekne više od 90 odsto akcija on ima pravo na prinudni otkup akcija od ostalih akcionara po fer ceni. Država ovde nije većinski vlasnik, ali može da donese poseban zakon kojim bi prinudno otkupila akcija od Rusa. Drugo rešenje je, ukoliko bi to zadovoljilo Amerikance, buyback opcija. Da se napravi dogovor da Rusi dobiju pravo da otkupe akcije nazad kada se steknu uslovi“, ističe Jorgić doajući da bi u oba slučaja to bilo nasilje prema ruskom investitoru.

Berzanski stručnjak Nenad Gujaničić ističe da će operativno NIS neko vreme nesmetano funkcionisati, ali finansijski će biti problema od prvog dana.

„Za poslove unutar zemlje moći će se osloniti na državnu banku, ali u međunarodnom platnom prometu američke sankcije su surove i nema šanse da se premoste. Njih će da primenjuju kako međunarodne kompanije, tako i domaće koje ne žele da se nađu na meti američkih sankcija“, napominje on.

Još u februaru je prohujala vest da će banke zatvoriti plaćanja prema NIS-u kada se sumnjalo da neće biti produžena licenca NIS-u.

Gujaničić ovo vidi kao pritisak i to pre svega na Srbiju.

„Ovo je pritisak da mi nešto uradimo i verovatno su nam zato ostavili ova četiri dana. Da se donese neka uredba ili završi kupoprodaja, mada mislim da Rusi neće pristati na to. U ovoj priči nema dobrog scenarija, samo treba da izaberemo najmanje loše“, zaključuje Guajničić.