Savet za male biznise NALED-a: Preduzetnici traže manje birokratije

Između ostalog, oni pozivaju na usvajanje Zakona o podsticanju razvoja preduzetništva, uvođenje jedinstvenog računa za plaćanje poreskih obaveza za paušalce i savetodavnu, umesto kaznene uloge poreskih inspekcija prema novim preduzetnicima.

Na sednici Saveta je predstavljeno i rukovodstvo, za predsednika je imenovan Dušan Roglić (Roglić Company), dok su potpredsednici Marija Tasić (Tasić & Partners) za oblast ženskog preduzetništva, Miloš Praštalo (MNP Advisory) za inovativno i Sofija Popara Parmaković (Clever) za tradicionalno preduzetništvo.

Roglić je istakao da je cilj Saveta da kroz dijalog i konkretne predloge doprinese smanjenju administrativnih barijera i pojednostavljivanju procedura.

„Mali biznisi se svakodnevno bore sa komplikovanim pravilima i propisima. Naš zadatak je da kroz Savet obezbedimo efikasnije mehanizme i stvaramo bolje uslove za njihov rast i razvoj“, rekao je Roglić.

Savet je identifikovao tri oblasti koje zahtevaju posebnu pažnju – žensko, inovativno i tradicionalno preduzetništvo – i među 100 mapiranih prepreka odabrao 10 kojima će se prioritetno baviti u narednom periodu.

„Fokus će nam biti na zagovaranju preporuka koje dolaze direktno iz poslovanja malih biznisa – onih koji su do sada bili nedovoljno vidljivi i čiji se glas retko čuje u institucijama koje kreiraju poslovno okruženje. Upravo u raznolikosti članova Saveta – od tradicionalnih do inovativnih preduzetnika – leži prilika da se prepoznaju različiti problemi i ponude rešenja – istakla je Irena Đorđević Šušić, šefica jedinice za inovacije i preduzetništvo NALED-a.

U oblasti ženskog preduzetništva posebno je istaknuta potreba za ravnopravnim tretmanom preduzetnica u pogledu trudničkog, porodiljskog i odsustva radi nege deteta. Preporučeno je i uvođenje fazne podrške za samozaposlene žene kroz obuke i veće subvencije. Za dalji rast inovacionog ekosistema važno je omogućiti korišćenje globalnih digitalnih servisa plaćanja poput PayPal-a i Stripe-a, kao i da se troškovi istraživanja i razvoja koje startapi pokrivaju iz grantova priznaju kao rashod u tekućoj godini, čime bi se unapredila njihova likvidnost.

Za tradicionalne biznise, prioritet je ponovno uvođenje poreskog kredita i usklađivanje granice prihoda paušalaca sa PDV pragom, uz mogućnost da oni koji pređu limit od šest miliona dinara pređu u režim isplate lične zarade. Takođe, predviđeno je proširenje pomoći koju članovi porodičnog domaćinstva mogu pružati preduzetnicima bez zasnivanja radnog odnosa, kao i uvođenje jedinstvenog računa za poreske obaveze, pri čemu bi se uplate najpre koristile za izmirenje najstarijih dugova.