Selo moje lepše od Pariza

Poslednjih godina seoski turizam u Srbiji počinje da se razvija, ali je još uvek daleko od onog što bi trebalo da bude. Iako čini 27 odsto ukupnih noćenja turista u Srbiji, kapaciteti popunjenosti seoskih domaćinstava je tek četiri odsto.

– Imamo od 500 do 600 domaćinstava koja se ozbiljno bave ovim poslom i do 1.000 onih koji su ušli u ovu priču. Godišnje se ostvari u proseku od 350 do 1.500 noćenja, a gosti u proseku ostaju 3,5 dana. Najviše je domaćih gostiju, tek negde do sedam odsto su stranci – kaže za Danas Vladimir Ivanović iz Seoskog turizma Srbije.

Kriza nije mnogo uticala na pad broja gostiju, a cene su, kaže Ivanović, prihvatljive. „Pun pansion u nekom od domaćinstava je između 12 i 25 evra“, ističe on. Ponuda Srbije u toj grani je, napominje on, znatno bogatija od one koje imaju neke zemlje u okruženju, na primer i Hrvatska i Slovenija. Iako Slovenci rade dosta organizovanije od nas, oni kao oblik seoskog turizma nude „kmetije“ dok je na spisku Srbije više različitih objekata. Jedan od njih su i brvnare, kojih ima najviše u centralnoj Srbiji. Na primer, prenoćište u brvnari u selu Tvrdići, nadomak Užica, košta 700 dinara. U ponudi, osim uživanja uz peć na drva, su i planinarenje i biciklizam. Najjeftnije prenoćište u brvnarama je oko 500 dinara na Zlataru, do 1.500 dinara u Leušićima kod Gornjeg Milanovca, ali i u selu Gornja Kravarica, gde je pun pansion 2.800 dinara, a prenoćište sa doručkom 1.300 dinara. Međutim, gostiju nema.

– Nikako nismo zadovoljni kako ide. Malo zbog krize, malo zbog udaljenosti od Beograda i loše infrastrukture do Guče – kaže za Danas vlasnica brvnare u Gornjoj Kravarici Olivera Radičević.

Najviše posetilaca i to Rusa imaju tokom Sabora u Guči, a popunjenost kapaciteta je negde oko 20 odsto. Ranijih godina je naravno bilo bolje, a najzanimljiviji period posetiocima je leto.

Osim brvnara, sela po Srbiji nude i smeštaje u apartmanima i to po ceni od 800 dinara za noć do 2.000 dinara za pun pansion. Soba u kući na selu može da se nađe i za 500 dinara, pun pansion je 1.500 dinara, s tim što penzioneri imaju popust od čak 600 dinara na ovu cenu.

Na severu Srbije druga priča. Skuplja. Salaši su odavno u modi, a visoke cene prenoćišta su i potvrda velikog interesovanja. Popularni Salaš 84, blizu Novog Sada, u ponudi ima svega tri dvokrevetne sobe, a pun pansion u jednoj od njih je 9.500 dinara. Za one skromnijeg budžeta je Salaš u Čeneju, po ceni od 1.660 dinara za pun pansion ili u Irigu za 2.100 dinara.

U pojedinim selima u ponudi su i hoteli. Jedan od njih, na pola puta od Subotice ka Hajdukovu, nedaleko od Ludoškog jezera je i Guljaš čarda gde pun pansion košta 1.900 dinara, a noć 1.070 dinara. Domaćini ovde, osim pešačenja i posmatranja prirode, gostima nude i druženje sa egzotičnim životinjama poput noja, emua, mangulice ili lame.

Izleti u prirodu za Srbe još uvek nisu toliko primamljivi. Potvrda tome su i mesecima unapred rasprodati aranžmani za neke morske destinacije. Što i ne čudi, jer za iste pare koje bi potrošili za desetodnevni smeštaj u nekoj brvnari na planini, turisti mogu da provede isto toliko vremena na Halkidikiju. U predsezoni pojedine turističke agencije nude deset dana odmora na Egejskom moru, sa prevozom, po ceni od 90 do 100 evra. U špicu sezone te cene nisu veće od 200 evra. A more je još uvek mnogima veća egzotika.

Podrška UN seoskom turizmu

Pre nekoliko dana predstavljen je i program UN kojim je predviđena novčana podrška seoskom turizmu u Srbiji. „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“ jeste zajednički program Svetske turističke organizacije, Organizacije za hranu i poljoprivredu, Programa za zaštitu životne sredine i za razvoj, kao i UNICEF-a. Projekat će biti realizovan u 19 opština u Srbiji, a prvi na spisku su regioni Centralne i Istočne Srbije, Donjeg Podunavlja i Južnog Banata. Ukupan fond projekta je pola miliona dolara.