Vlada Danske, već godinama unazad, povećava poreze na određene artikle iz kategorije robe široke potrošnje, kako bi i na taj način uticala na poboljšanje prehrambenih navika i zdravstveno stanje svojih stanovnika. Zato je vest, objavljena na portalu Fud navigator, da se razmatra mogućnost ukidanja poreza na zaslađenu i masnu hranu izazvala pažnju javnosti. U oktobru prošle godine Danska je, kao prva država u svetu, uvela porez na masnu hranu, koji se odnosi na mlečne proizvode, meso i jestivo ulje, a u januaru ove godine usledilo je i podizanje poreza na pivo, vino, čokoladu, slatkiše, sladoled, kafu i čaj. Ali ovakva poreska politika više je uticala na promenu potrošačkih, a ne prehrambenih navika Danaca, koji su češće odlazili u kupovinu u susednu Nemačku.
Ekonomski stručnjaci u Danskoj slažu se da je uvođenje poreza na masnu hranu donelo dosta problema i da bi vlada trebalo da odustane od dodatnog oporezivanja namirnica. Sličan stav imaju i nutricionisti, koji smatraju da ovakvi porezi mogu dodatno da pogoršaju situaciju na tržištu hrane. Nezavisna dijetetičarka Gejnor Basel izjavila je za portal Fud navigator da ova odluka nije mudra, jer postoje bolji načini da se podstakne zdrava ishrana.
– Uvođenje poreza na masnu hranu bio je pogrešan potez. Jer, bez obzira na to što će cena hrane za kojom postoji velika potražnja porasti, potrošači će nastaviti da je kupuju i teško je proceniti koja je to kritična granica preko koje nisu spremni da idu. Problem sa ovim porezom ogleda se i u tome što potrošači mogu da se opredele za još manje zdravu hranu kako bi uštedeli novac za kupovinu hrane koju vole – kaže Gejnor Basel i dodaje da bi obaranje cena zdrave hrane bilo bolje rešenje.
Konstatujući da se nikad nije zalagala za porez na masnu hranu ili hranu sa šećerom, nutricionistkinja Keri Rakston smatra da to nije dobar mehanizam za promenu ponašanja potrošača. Naprotiv, mogli bi da budu usmereni na pogrešnu hranu.
– Prirodni voćni sokovi i šejkovi se kvalifikuju kao „bogati šećerom“, pritom se zaboravlja da po istom principu i losos ima puno masti i zasićenih masti. Osim toga, puter i niskokalorični margarini bi takođe mogli da budu oporezovani jer, po svojoj prirodi, spadaju u hranu bogatu mastima. S druge strane, starijim osobama i deci potrebna je ishrana bogatija mastima, tako da su oni prisiljeni da kupuju skuplju hranu – komentariše Keri Rakston.
Predstavnik za štampu Danskog saveta potrošača rekao je da ova asocijacija ne komentariše fiskalne mere. Sindikat komercijalista, koji se zajedno sa Unijom radnika u prehrambenoj i srodnim industrijama Danske (NNF) zalagao za ukidanje obe ove takse, još nije objavio svoj komentar. Predstavnici tih asocijacija tvrde da je porez na zasićene masti primorao potrošače da u Nemačkoj, Holandiji ili Švedskoj, po nižim cenama nabavljaju proizvode bogate mastima, što bi moglo da utiče na smanjenje broja zaposlenih u maloprodaji i proizvodnji. „Danski savet za poljoprivredu i hranu procenjuje da će porez na hranu bogatu zasićenim mastima koštati Dansku 1.300 radnih mesta u naredne tri godine“, tvrdi predstavnik za štampu NNF-a.
Argumentacija predstavnika vlade za uvođenje poreza na šećer bila je slična onoj za uvođenje poreza na gojaznost, a svodi se na to da će konzumiranje nezdrave hrane i pića biti smanjeno, da će se time poboljšati zdravlje nacije i najzad popuniti državni budžet. Pritom se ignoriše činjenica da bi, kao i u slučaju poreza na masnu hranu, to značilo smanjenje potrošnje i rast prekogranične kupovine u Nemačkoj, pa čak i povećanje uvoza iz susednih zemalja. Sve su to razlozi zbog kojih Vlada Danske, godinu dana nakon uvođenja poreza na masnu hranu, razmišlja o njegovom ukidanju, dok se od uvođenja poreza na šećer odustalo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
