Predlog o dodatnom porezu od šest odsto na prihode iznad 12.000 dinara, trebalo bi da stupi na snagu posle rebalansa budžeta, ali ukoliko se u međuvremenu pronađe povoljnije rešenje, onda će taj predlog pasti u vodu. „Činjenica je, međutim, da je ekonomska i finansijska situacija u zemlji zahtevala prilagođavanje i smanjenje troškova za oko 100 milijardi dinara, na čemu smo prošle sedmice zajedno radili sa ekspertima Međunarodnog monatarnog fonda. Pronašli smo održiv model, ali se, u kontaktu sa MMF-om, traga i za novim rešenjma. Ukoliko bude promena nabolje, mi ćemo ih saopštiti, izjavio je juče premijer Mirko Cvetković.
Tokom vikenda, inače, reklo bi se kao probni balon, proturena je informacija da će porez plaćati samo oni koji imaju zarade veće od republičkog proseka, a zaposleni su u javnom sektoru.
– Veliki budžetski jaz od 190 milijardi dinara nastao je između ostalog i zbog prošlogodišnjeg linearnog povećanje penzija od 10 odsto, što je izazvalo manjak u državnoj kasi od 60 milijardi dinara. Ispostavilo se da je u rebalansu budžeta, koji će morati da se radi na nivou od 100 milijardi dinara, isplaćena suma na ime penzija, učestvuje sa oko 60 odsto. Zato je bilo neminovno da se osim kresanja rashoda posegne i za novim poreskim prihodima. Dodatni porez na plate od šest odsto jeste sveobuhvatan, jer se odnosi i na javni i privatni sektor, odnosno na sva primanja, pa i na penzije, ali uprkos toj činjenici nije linearan, jer je definisan prag do kog se ne oporezuju primanja. Ali, kada se govori o oprezivanju javnog sektora, onda je zapravo rečo redukciji javnih rashoda, jer plate zaposlenih u tom sektoru potiču iz budžeta (prosveta, zdravstvo, školstvo) – kaže za Danas Miladin Kovačević, saradnik MAT-a i dodaje da bi dodatno oporezivanje moglo da otera poslodavce u sivu zonu, odnosno da isplaćuju deo zarada na ruke, „ali to su rizici koji se lakše kontrolišu“.
Prema oceni Vladimira Vučkovića, vlada još nije načisto sa tim šta bi trebalo učiniti, niti ima preciznu računicu šta bi korekcija većobjavljene odluke donela. „Verovatno je da bi oporezivanje samo javnog sektora sa zaradom koja je veća od prosečne bila bolja varijanta, ali sumnjam da bi time bila ostvarena ušteda od 30 milijardi, koliko je procenjeno da bi se realizovalo primenom oporezivanja svih zarada većih od 12.000 dinara. Činjenica je, međutim, da bez drugih mera štednje deficit u državnoj kasi neće moći da se popuni“ kaže za Danas Vučković.
Poreski stručnjak ĐerđPap, smatra da bi oporezivanje samo zaposlenih u javnim službama bilo neustavno rešenje, bez obzira na činjenicu da je plata državnih službenika u proseku iznad zarada u privatnom sektoru.
– Očigledno je da Vlada Srbije želi da što pre reši problem deficita, a budžet se najbrže može popuniti zahvatanjem od plata, PDV-a ili poreza na druge prihode. Zbog toga se najpre govorilo o tome da će porez plaćati samo bogati (iako nije precizirano šta to tačno znači) a kasnije se došlo do ideje o oporezivanju svih prihoda koji premašuju 12.000, što je izazvalo burne reakcije u javnosti. Ipak, sve ove varijante koje su u opticaju svedoče o tome da Vlada još uvek nije spremna da se pravim merama suoči sa krizom. Primera radi, veliki potencijal leži u prihodima koji nigde nisu evidentirani, od poslovanja u „sivoj zoni“, ali s tim niko nije spreman da se uhvati u koštac. Imate slučajeva da privrednici odjavljuju svoje firme, ali nastavljaju da rade „na crno“ i na taj način prave nelojalnu konkurenciju onima koji rade legalno – kaže za Danas Pap.
U Savezu samostalnih sindikata kažu da su samo preko medija obavešteni o mogućnosti da se zahvatanja iz zarada odnose samo na plate iznad proseka i u javnom sektoru, ali podsećaju da je prvobitno rešenje bilo neprihvatljivo.
– Uputili smo zahtev vladi da bi sve poreze i doprinose trebalo smanjiti, kako bi firme i radnici lakše mogli da se nose sa krizom, međutim, izgleda da vladu, umesto da razmišlja kako da skreše izdatke, najviše brine to kako da preživi i kako da napuni kasu – kaže za Danas predsednik Saveza samostalnih sindikata Ljubisav Orbović.
Niško Udruženje potrošača Forum zatražilo je od Vlade Srbije izmenu „solidarnog poreza“ kojom bi se obezbedila socijalna pravda. „Tražimo da se oslobode obaveze plaćanja takozvanog solidarnog poreza sva primanja manja od cene prosečne potrošačke korpe, a da se na primanja koja su viša od te cene primenjuju progresivne kamatne stope. Cenu potrošačke korpe pokrivaju samo prosečne zarade u Beogradu i Novom Sadu, dok prosečna zarada u velikom broju gradova i opština u Srbiji jedva pokriva trećinu potrošačke korpe, što jasno govori da najveći broj građana Srbije živi u siromaštvu – navodi Forum, podsećajući da se Vlada Srbije na početku mandata obavezala na politiku socijalne pravde, a da plaćanje solidarnog poreza neće ugroziti standard dobrostojećih građana, većupravo onih koji „ni do sada nisu imali dovoljno sredstava za život“. Cena potrošačkle korpe u januaru ove godine iznosila je 34.874,93 dinara, a prosečna zarada na nivou Srbije za taj mesec bila je 28.877 dinara.
Odluka o porezima još nije doneta
Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović izjavila je juče da još nije doneta konačna odluka da li će se dodatno oporezovati plate i penzije na iznos iznad 12.000 dinara po najavljenoj stopi od šest odsto. „U ovom trenutku Vlada računa na koji način je moguće postići uštede u budžetu od 100 milijardi dinara.
– Uštede u budžetu pokušavamo da obezbedimo štednjom svih budžetskih stavki – rekla je Dragutinovićeva novinarima posle potpisivanja ugovora o kreditu sa Svetskom bankom. Kada je rečo uštedama, moguće je odustajanje od jednog krupnog projekta ili da se štedi svuda pomalo i vlada je bliža varijanti da se štedi svuda pomalo. Beta
Solidarni porez ili povećanje PDV-a
Efekat uvođenja dodatnog poreza od šest odsto doneo bi budžetu sumu od 34 milijarde dinara, pri čemu bi oko 25 milijardi dinara predstavljalo prihod od poreza na lične dohotke iz privatnog sektora, a ostatak do 34 milijarde dinara išao bi na teret smanjenja rashoda, odnosno to bi značilo smanjenje plata u javnom sektoru. Kada je rečo penzijama, njihov udeo u ovom poreskom zahvatanju je mali, s obzirom na to da ogroman broj od ukupno 1,6 miliona penzionera, prima penzije manje od 12.000 dinara, dok bi oporezivanje viših penzija donelo efekat ne veći od milijardu do dve milijarde dinara. S druge strane, dilema da li bi se veći efekat postigao uvođenjenjem dodatnog poreza na plate ili povećanjem PDV-a, gotovo da i ne postoji. Jer, računice pokazuju da bi povećanje PDV-a od dva odsto donelo priliv od 25 do 27 milijardi dinara, dok bi prihod od dodatnog poreza na lične dohotke takođe doneo priliv od oko 25 milijardi dinara. Dakle, efekti bi bili gotovo isti. Osim toga, porez na dodatu vrednost je plafoniran ali i neselektivan, i po pravilu više pogađa siromašne – kaže za Danas, ekonomista Miladin Kovačević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
