Slovenija, siguran most do tržišta Evropske unije

Bojkot slovenačke robe iz 90-tih godina, dirigovan kao patriotski čin suprotstavljanja „ekonomskom kolonijalizmu i imperijalizmu“, pao je u zaborav baš kao i čuvena lambada koju je Radmila Anđelković odigrala sa Jožetom Smoleom. Danas se jedva ko seća mitingaške argumentacije da „neće oni jeftino kupovati naše kruške, pa nam ih onda papreno prodavati u Fruktalovim sokovima“, i punom parom se radi na intenziviranju ekonomskih odnosa. Sudeći prema broju slovenačkih prodavnica u Srbiji, Slovenci su se vratili na srpsko tržište. Mura, Lisca, Rašica i Gorenje su u ekspanziji, a u svest građana, i bez reklama, urezani su Krkina kozmetika, Elanove skije i Laško pivo. Olakšavajuću okolnost za slovenačke proizvođače predstavlja to što ne moraju da osvajaju kupce, koji su već osvojeni, dok su visoke cene proizvoda, koji su često skuplji u Beogradu nego u Ljubljani jedna od prepreka.

Uvozimo zamrzivače i kobasice

Srbija iz Slovenije najviše uvozi novinsku hartiju, kartone, mašine za pranje veša, zamrzivače, frižidere, lekove, predivo od najlona,štednjake i kobasice, a izvozi aluminijumske profile, delove za sedišta i motore, katode, lekove, šipke od bakra i cinka, livene proizvode od gvožđa, ulje za loženje, polietilen i ulje od soje.

I mada analitičari tvrde da su se srpski kupci uželeli slovenačke robe i da što se tiče Murinog kaputa ili Rašičinih džempera niko nema ništa protiv, činjenica je da prosečan potrošač teško može da ih priušti. S druge strane, srpske robe na rafovima slovenačkih prodavnica ima malo, dok su drugi oblici ekonomske saradnje svedeni na minimum, osim uvoza polufabrikata i sirovina. Slovencima se sviđa Rubinov vinjak, vole „plazma“ i „jaffa“ keks, ali su najviše zainteresovani za aluminijum, bakar i cink.

Slovenačke investicije u Srbiji

Već 2002. godine Impol je kupio valjaonicu u Sevojnu za sedam miliona evra, Kolinska je kupovinom akcija Palanačkog kiseljaka uložila 2,5 miliona evra, a Merkator je investirao više od 40 miliona evra u izgradnju megamarketa na Novom Beogradu. 2003, Helios je kupio Zvezdu iz Gornjeg Milanovca za dva miliona evra, Merkator nastavio da ulaže u megamarket u Kragujevcu, Termo je kupio većinski paket akcija Termike iz Zrenjanina, a Nova ljubljanska banka uložila je 6,33 miliona evra u Prvu preduzetničku banku. Trend investiranja nastavljen je i 2004. Maksim iz Celja kupio je Metal iz Ćuprije. Alpos iz Šentjurja postao je vlasnik Fahopa iz Aleksinca, a Laško, kupac preduzeća Šidal iz Šida. Cimos iz Kopra kupio je Livnicu u Kikindi. DOL je investirao u JUB iz Šimanovaca, a Gorenje je kupilo plac u Valjevu za izgradnju fabrike kućnih aparata. U većinski paket akcija Grand kafe Kolinska i Droga uložile su 52,5 miliona evra, Belinka je postala vlasnik 25 odsto preduzeća Duga iz Beograda (uloženo 2,5 miliona evra), u Čačku je otvoren novi Merkator, a Unior je kupio najbolje Zastavino preduzeće Zastava alati (za dva miliona evra). Prošle godine Gorenje je u Valjevu izgradilo fabriku za proizvodnju zamrzivača i frižidera, osiguravajući zavod Triglav kupio je Osiguravajući zavod Kopaonik, a Nova ljubljanska banka novosadsku Kontinental banku.

– U Sloveniji nemamo predstavništvo, pa su naše firme okrenute ka ambasadi, gde odskora imamo ekonomskog savetnika, pa je sad lakše dogovarati se i uspostaviti kontakte. Privredniku koji hoće da nastupi na tom tržištu najvažnije je da nađe pravog sagovornika, zato u Sloveniju sad idu manje grupe privrednika, ne na nivou grane – objašnjava Mitar Pržulj, samostalni savetnik Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije.
Ekonomski odnosi Srbije sa Slovenijom počeli su da se obnavljaju posle oktobra 2000. godine, a rezultat obnovljene trgovinske saradnje nije samo robna razmena. Slovenci se sve češće pojavljuju u ulozi posrednika između srpskih firmi i ulagača iz drugih evropskih zemalja, a slovenačka menadžmentska ekspertiza daje signale da se rizik ulaganja u Srbiji smanjio. Alpski privrednici su sve aktivniji, a saradnja između dve zemlje u poslednjih pet godina beleži intenzivan rast.
– Slovenci imaju više od 300 firmi u Srbiji, dosta ulažu u trgovinu, prehrambenu, metaloprerađivačku i druge industrije, prisutni su na Beogradskoj berzi, učestvuju u grinfild investicijama, grade nova postrojenja i hipermarkete – objašnjava Pržulj.
Statističari podsećaju da je za prvih 11 meseci 2006. robna razmena između Srbije i Slovenije premašila506,9 miliona dolara, što je za 18,2 odsto više u odnosu na isti period 2005. Srbija je u Sloveniju izvezla robu vrednu 226,8 miliona dolara (rast od 32,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine), dok je uvoz iz Slovenije veći za oko devet odsto i nešto je veći od 280 miliona dolara.
– U prvih 11 meseci prošle godine imali smo deficit od 53,3 miliona dolara. – Saradnja je još uvek jednosmerna, jer i dalje na slovenačko tržište izvozimo sirovine i nismo dovoljno konkurentni. Osim toga, moramo da poštujemo standarde ako hoćemo da sarađujemo sa zemljama EU. Zato smo intenzivirali saradnju sa slovenačkom privrednom komorom. Učimo od slovenačkih privrednika koji nam pomažu oko standarda, što je veoma važno zbog izlaska naših proizvoda na tržište EU – ističe naš sagovornik.
On podseća da u saradnji sa Slovenijom dominiraju kupoprodajni poslovi (62,4 odsto), dok su najmanje bili zastupljeni kompenzacioni poslovi (0,76 odsto). Kad je reč o uvozu, na kupoprodaju je otpalo čak 92,5 odsto poslova.
– Ekonomska saradnja sa Slovenijom predstavlja svojevrsnu poruku potencijalnim investitorima iz EU da je Srbija ekonomski stabilna zemlja. Neke inostrane kompanije koje ovde imaju predstavništva zapošljavaju slovenačke stručnjake, jer poznaju srpsko tržište, zakone i mentalitet. Sve to pomaže otvaranju naše privrede prema investitorima sa Zapada. Uostalom, prve investicije sa Zapada stigle su posle slovenačkih ulaganja – kaže Pržulj.
Slovenija je postala svojevrsni most za izlazak srpskih proizvoda na tržište EU, tvrde analitičari i dodaju da je, uprkos tome što je spoljnotrgovinska razmena Slovenije i Srbije asimetrična, slovenačko tržište otvoreno za srpske proizvode. „Slovenija je blizu, poznajemo se, nemamo jezičke barijare, a nema ni animoziteta, gleda se samo da li si konkurentan i da li poštuješ standarde“, zaključuje Pržulj.