Slučaj građanina Dobrivoja Tanasijevića

 I tako u nedogled, građanin Dobrivoje Tanasijević, pokušavao je, uglavnom bez uspeha, na razne načine da svojoj zemlji pomogne, dovodeći investitore u rudnike, golf terene, sportsku infrastrukturu, industriju zabave… Ipak, možda je građanin Dobrivoje Tanasijević najviše pomogao svojoj zemlji time što je svojim vapajem tokom rasprave na konferenciji o ekonomiji zabave, otkrio mnogo toga o državi u kojoj živimo, i nehotice ispisao optužnicu zbog koje bi u bilo kojoj državi koja drži do sebe, neko morao da napipa robiju.

A svojoj zemlji, čovek koji je postao uticajan i bogat u Americi, želeo je da pomogne svojim brojnim vezama, koje je gradio kroz decenija uspeha u svetskoj prestonici zabave, Holivudu. Veliki filmski starovi, direktori najvećih multinacionalnih korporacija, milijarderi sa sve četiri strane sveta, vlasnici najvećih američkih klubova u košarci, bejzbolu, hokeju ili američkom fudbalu, samo su neki od ljudi koji se iz prve javljaju na poziv građanina Dobrivoja Tanasijevića. Kada se glasa za to ko će dobiti Oskara, jedan i jedini sa ovih prostora, koji ima pravo glasa upravo je građanin Dobrivoje Tanasijević, tako da je njegov elitni restoran „Dan Tana’s“ već skoro pet decenija mesto na kome holivudska elita nedeljama čeka pravo na rezervaciju svog mesta i svog stola, verovatno ne samo zbog dobre italijanske kuhinje. Takav čovek u Srbiji dobio je nadimak „Američki konobar“ od ovdašnjeg ološa, i možda upravo taj nadimak puno govori o prirodi društva u kome živimo i o tome zašto je 90 posto ljudi koji su hteli pošteno da uspeju, to moralo da radi jako daleko od svoje zemlje. Daleko od zemlje u kojoj drmaju oni koji neće besplatno, već baš hoće našim parama da kupe, i koji neće prihod za državu Srbiju od 20 miliona dolara, već baš hoće samo 10 miliona. O razlici ćemo se, naravno, dogovoriti.

Upravo zato, ne čudi što je tema o ekonomiji zabave nešto što je ispod časti našim političkim gigantima. Kakvi rolokosteri, kakav Miki Maus, kakav akva park. Dok mi ne rešimo pitanje penzija, lekova, Kosova, mira u svetu i smanjenja javne administracije, nema vremena za takve ludorije. Ali ipak, makar namigivali slepima i dovikivali gluvima, vredi spomenuti da je danas upravo Miki Maus jedna od vodećih grana ekonomije u Francuskoj, da je upravo Diznilend Pariz postao sedam puta posećenija turistička atrakcija od bilo čega drugog u Parizu, dok samo u tamošnji najveći šoping mol Evrope godišnje dolazi i kupuje preko 20 miliona ljudi. O preko 30 hiljada novih stanovnika koji sada tamo žive u novoizgrađenim kućama u cveću, nekih 9 hiljada hotelskih soba ili biznis parku sa stotinama kompanija iz celog sveta, da ne govorimo.A u planu je i nova sportska arena. Industrija zabavnih parkova potpuno je redefinisala globalni turizam, i postala jedan od vodećih izvora turističkih prihoda. To je jedan od najozbiljnijih izvora investicionih prihoda, a Srbija nije izuzetak. Beograd još uvek, niko ne zna zašto, čeka svoj akva park, što je samo po sebi apsurd prvog reda, i spada u još jedno od čuda o kojima je govorio građanin Dobrivoje Tanasijević. Da ovo nije neka investicija koja je namenjena isključivo bogatim državama govori i činjenica da je akva park u Jagodini, koji je u najmanju ruku poluprofesionalno osmišljen kao projekat, pokazao da se i te kako može generisati ozbiljan novac, ne samo od posetilaca iz Srbije, već i od Turaka koji su tokom leta na proputovanju iz Evrope ka Turskoj, ali i od ostalih posetilaca Srbije koji su na proputovanju, a kojih je u proseku tri puta više od onih koji dolaze u Srbiju kao turisti. Kad smo već kod Turaka, prezentacija turske kompanije Polin, koja je globalni lider na tržištu opreme za akva parkove, pokazala je sav potencijal i zapanjujući rast ove industrije i koliko stotina projekata širom sveta radi samo jedna od kompanija koja se bavi ovim biznisom, koja je jedan od nekoliko igrača na tržištu. Kriza u evro zoni, dovela je do rasta posete u zabavnim parkovima, zato što ljudi koji nemaju novac za skupo letovanje van svoje zemlje, mnogo češće dolaze u zabavne i akva parkove koji su u njihovim gradovima. Nema razloga za sumnju da bi nešto slično svakako moglo da se desi i u Srbiji, gde će već od ovog leta Hotel izvor u Aranđelovcu imati svoj ultramoderni akva park, dok će Bački Petrovac imati svoj akva park Petrolend. Španski Action Park, prikazao je na konferenciji o ekonomiji zabave, primer projekta u gradu Osijeku, koji je pokazao da čak i mali, kontinentalni gradovi, mogu generisati milione evra prihoda od jednog dobro i profesionalno osmišljenog projekta akva parka.

Nedavni požar u bioskopu Kozara, ponovo nas je podsetio da je model zabave u kojoj se u bioskop dolazi samo zbog gledanja filma, doživeo svoj ekonomski slom, i da se na ključnim lokacijama u Beogradu nalazi veliki broj bioskopa koji godinama stoje prazni i napušteni. U istom tom gradu, moderni multipleks bioskopi, sa 3D ili 6D projekcijama, imaju veoma zadovoljavajuće rezultate, ali taj uspeh nije plod same ponude, koliko činjenice da je taj sadržaj integrisan u centar u kome se pored filma, postoji i kuglana, igraonica za decu, prodavnice, kafići… Ono što moderna ekonomija zabave nosi jeste izlazak filmske tehnologije iz bioskopa, i primena novih 3D ili 6D tehnologija u sklopu zabavnih parkova ili čak zoo vrtova. Kada je reč o Srbiji, uspeh multipleks bioskopa govori o potencijalu koji postoji i za nove, napredne vidove investiranja u ovoj oblasti. Primer Beogradske arene, u kojoj se pored velikih koncerata, neretko mogu videti i prvoklasni zabavni programi, ukazuje na vrlo bitan potencijal koji u ovoj oblasti sa sobom nosi i moderna sportska infrastruktura. O zabavnim programima za decu u Beogradskoj areni, generalni direktor Dejan Petričević, na konferenciji je govorio kao o „rudniku zlata“.

Govoreći o potencijalu industrije zabavnih parkova, građanin Dobrivoje Tanasijević možda je i jedini svedok iznutra, koji može da govori o tome kako je sve nastalo tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, prilikom velike tranzicije Holivuda, kojom je pod pritiskom televizije, filmska industrija odlučila da izvede film iz bioskopa i napravi prve zabavne parkove. Bilo je puno skeptika, puno lokalne političke demagogije o arčenju poljoprivrednog zemljišta da bi se pravili zabavni parkovi površine grada Beograda, čak je i cena akcija Diznilenda na početku bila samo jedan dolar. Sada su vlasnici tih akcija za dolar, postali dolarski milioneri, i sve ostalo je istorija: Orlando je samo od poseta zabavnim parkovima tokom 2010. godine generisao posetu 52 miliona ljudi iz celog sveta uz direktan prihod od 24 milijarde evra, a u pitanju je grad koji ima isti broj stanovnika kao Beograd. Indirektni prihodi, idu i do 100 milijardi evra, ako se u jednačinu uključe prihodi koji nisu direktno vezani za zabavne parkove, poput šoping molova i autleta, koji i u pariskom Diznilendu generišu čak i veće pare i desetak posto više poseta od samih zabavnih parkova. Građanin Dobrivoje Tanasijević, koji lično poznaje vlasnike Univerzal Studija i Diznija, i čija je ćerka radila deset godina na projektu pariskog Diznilenda, izneo je procenu da ukupni uspeh pariskog Diznilenda znači samo jedno. Da će u narednih deset do petnaest godina u ovom delu Evrope, sasvim sigurno biti izgrađen još jedan veliki zabavni park. I da će, ukoliko Srbija nastavi sa samoubilačkim rasterivanjem investitora zarad koruptivnih interesa političke elite, takva investicija završiti u nekoj državi regiona, umesto u Srbiji. Upravo zato, slučaj građanina Dobrivoja Tanasijevića govori neprocenjivo puno o prirodi Srbije kao države, naravno, onima koji žele da vide. Onima koji i nakon ovoga i dalje vide samo američkog konobara, ni dragi Bog ne može pomoći.