Evropa smanjuje kamate iz straha od recesije, FED još čeka – kakve su posledice po svet

Prethodnih godina uverili smo se da i efekti događaja kao što je rat u Ukrajini, na globalnu ekonomiju blede u poređenju sa reakcijama na promene ključne kamatne stope na dolar.

Sistemom spojenih sudova, američko finansijsko tržište utiče na ekonomiju Evrope, a dešavanja u Evropi direktno se prelivaju na Srbiju.

Američki predsednik Donald Tramp već nedeljama pritiska predsednika FED-a Džeroma Pauela da smanji kamatnu stopu, čime bi se pogurala ekonomija za koju, prema poslednjim procenama investicionih banaka, sada postoji 40 odsto verovatnoća da završi u recesiji ove godine. Naravno ove procene dolaze nakon objave trgovinskog rata celom svetu, od strane Trampa.

S druge strane, niže kamate na dolar značile bi i jeftinije refinansiranje ogromnog javnog duga SAD od čak 34 biliona dolara.

Đorđe Đukić, profesor monetarne ekonomije u penziji ipak smatra da do smanjenja kamatne stope na sledećem sastanku odbora guvernera FED-a u maju neće doći, a pitanje je šta će biti i kasnije.

„Nije novina da Donald Tramp želi da skloni Džeroma Pauela sa mesta predsednika Federalnih rezervi (FED). On ga je pritiskao da spusti kamatne stope i u prvom mandatu, mada ga je upravo Tramp i postavio na čelo FED-a. U drugom mandatu, Tramp već vrši otvoren pritisak da FED smanji kamatnu stopu i otvoreno traži smenu Pauela. Međutim, mislim da na narednom sastanku u maju odbor guvernera FED-a neće spuštati kamatnu stopu, jer vagajući dalje efekte carina koje je Tramp uveo, plaše se da ne skoče inflatorna očekivanja„, ukazuje on dodajući da Pauel zna kako kamatna stopa utiče na berzanske indekse i na tržište državnih obveznica, ali da za dešavanja na ovom tržištu odgovornost snose Trampove carine.

Đukić napominje da je FED istovremeno zadužen i za stabilnost cena i za zaposlenost ekonomije zbog čega je njihov posao daleko teži nego ECB.

Za to vreme, preko Atlantika, Evropska centralna banka je sedmi put smanjila kamatnu stopu, a izgleda da će tako i nastaviti. Međutim, kako ocenjuje Đukić, razlog tome nije to što je inflacija apsolutno pobeđena, već strah od recesije.

„Evropska centralna banka je zarobljena. Privreda evrozone je od ranije u stagnaciji, a posle uvođenja carina od SAD situacija je još gora. Sve međunarodne institucije smanjuju prognoze rasta za EU. Za evrozonu se prognozira rast od svega 0,8 odsto u 2025. Međutim, korekcija za Nemačku je još veća. Najveća evropska ekonomija treću godinu zaredom nema privredni rast. Sada sa ovim carinama, koje posebno pogađaju automobilsku industiju biće još gore“, kaže on dodajući da privrede i Nemačke i Francuske stagniraju i to je izazvano naglim padom u sektoru usluga.

„U tim uslovima, očekujem da će Evropska centralna banka bar još dva, a možda i tri puta smanjiti kamatnu stopu kako bi smanjila recesione tendencije. Neki od vodećih ljudi najvećih nemačkih korporacija ističu da bez prevazilaženja problema snabdevanja jeftinim ruskim gasom teško da će nemačka ekonomija na zelenu granu“, ocenjuje on.

A gde je tu Srbija? Srbija se, prema Đukićevoj oceni, politikom privlačenja stranih direktnih investicija dovela u zavisan položaj od stranih kompanija koje su dobaljvači nemačkoj, pre svega, autoindsutriji. Otud, smanjenje prognoza privrednog rasta je uglavnom posledica globalnih kretanja i pre svega stagnacije nemačke ekonomije, kao našeg najvažnijeg pratnera.

Đukić ističe i da je smanjenje kamatne stope Evropske centralne banke dobro za dužnike, od preduzeća do onih koji imaju stambene kredite.

„Ali kod nas je inflacija i dalje veoma visoka i rezultat je čisto domaćih faktora. Mi imamo problem koncentracije na tržištu, monopolizacije, neefikasnih i politizovanih institucija. I zbog toga mi potrošači trpimo posledice“, poručuje on.

Ovih dana, na prolećnom sastanku MMF-a i Svetske banke, prognoze privrednog rasta za ceo svet se smanjuju, a za Srbiju je prognoza smanjena sa 4,2 na 3,5 odsto ove godine.

Đukić podseća da se krenulo sa projekcijom rasta BDP-a Srbije od 4,5 odsto, pa je MMF korigovao na dole, pa sada neke institucije procenjuju na 3,5 odsto.

„Ali od konkretnih brojki važnije je da sagledamo uzročnike i eventualne kontramere. Treba se spremiti na još lošiju situaciju, a mi stalno kaskamo za događajima, mada čujemo da smo najbolji. Svi ti šokovi spolja će se direktno preliti kod nas putem deviznog kursa koji je faktički fiksiran iako je nominalno rukovodeće plivajući. I mislim da će NBS po svaku cenu čuvati taj kurs intervencijama koristeći devizne rezerve. Posebno kako se približavaju izbori, korekcija kursa značila bi gubitak vlasti. Treba reći i da su te devizne rezerve porasle najpre zahvaljujući SDI i zaduživanju, a ne prihodima od izvoza roba i usluga. Da su tolike zahvaljujući izvozu, to bi bilo idealno“, ocenjuje Đukić.

On tvrdi da je dokazanoo da je u uslovima kriza i spoljnih šokova fleksibilni kurs najbolji apsorber šokova.

Međutim, zagovornici stabilnog kursa tvrde da bi slabljenje dinara značilo i rast inflacije, dok Narodna banka uvek ističe da na tržištu interveniše samo da bi sprečila veće dnevne oscilacije kursa.

„Ako je inflacija pod kontrolom kako nam vlasti govore i ako su javne finansije u redu i javni dug nije visok, zašto bi došlo do većih oscilacija deviznog kursa?“, pita Đukić.

Osim toga, on otvara i pitanje, zašto ukoliko imamo „zakovan“ kurs dinara za evro, nemamo inflaciju nisku kao u evrozoni.

„Zato što imamo monopolizaciju tržišta, kartele i politizovane institucije“, zaključuje on.