Smiruje se panika na finansijskom tržištu

 Glavne odrednice plana su otpis 50 odsto potraživanja banaka po osnovu grčkih državnih obveznica, dokapitalizacija evropskih banaka za oko 106 milijardi evra, povećanje paketa pomoći Grčkoj sa 109 na 130 milijardi evra, odvajanje 30 milijardi evra za garancije privatnom sektoru i upotreba Evropskog stabilizacionog fonda vrednog 440 milijardi evra tako da se postigne finansijski efekat vredan oko 1.000 milijardi evra.

Sve zajedno uzev, ovaj, do sada najobuhvatniji, set mera trebalo bi da obori grčki javni dug na 120 procenata bruto domaćeg proizvoda do 2020. sa sadašnjih 160 odsto, odnosno da skine 100 milijardi evra dugova sa leđa Atine. Bez ovog paketa, očekivanja stručnjaka su bila da će grčki dug do 2020. narasti na 180 odsto BDP-a.

Glavni element programa predstavlja pristanak evropskih banaka da se odreknu polovine novca koji im Grčka duguje po osnovu izdatih obveznica. U izjavama prethodnih dana evropski lideri su tražili da se banke odreknu 60 odsto svojih potraživanja, pa čak i više, ali su banke bile na stanovištu da toliki rez ne bi bio viđen kao dobrovoljan, što bi dovelo do niza zahteva za isplatom kreditnog osiguranja zbog pretrpljenih gubitaka.

Profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris smatra da je sigurno da će sporazum bar u prvom trenutku delovati na smirivanje panike na finansijskim tržištima.

– Ovime se verovatno pruža Grčkoj prilika da se posle srednjoročnog perioda vrati ponovo na putanju ekonomskog rasta. U ovom trenutku deluje verovatno da u tri zemlje EU sa kojima je potpisan aranžman sa MMF-om, a to su Grčka, Portugal i Irska, neće biti dalje eskalacije finansijske krize. Ključni izvor rizika ostaje Italija, jer njen javni dug iznosi 1900 milijardi evra i ako se Italija nađe u teškoćama, malo je verovatno da će biti dovoljno sredstava u Evropskom fondu da za stabilnost – kaže Fabris. Ipak, po njegovim rečima, Italija u ovom trenutku uredno izmiruje svoje obaveze, ali su kamate na njen dug u porastu što predstavlja jednu vrstu potencijalnog pritiska. „Mislim da je veća verovatnoća da će Italija uspeti da servisira svoj dug nego da bankrotira“, dodaje ovaj stručnjak.

Vladimir Gligorov, direktor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije smatra da je dogovor „još jedna etapa u procesu karakterističnom za EU, u kojem se odluke donose jednostavno, nisu revolucionarne, ali se kreću u pravom smeru“.

– Konačno su identifikovani osnovni problemi i osnovna sredstva kako da se ti problemi reše. Za EU je karakteristično da cifre koje se dogovore obično nisu onolike kolike bi u drugim okolnostima mogle da budu, pa je recimo cifra za dokapitalizaciju banaka po MMF-u mala, pošto je ta institucija smatrala da treba da se za to odvoji bar 200 milijardi evra. Definitivna je odlučnost da se zadrži zajednički monetarni sistem i to što je zadržana posvećenost evru predstavlja veliki plus. Međutim, ostaje problem konkurentnosti Grčke, Španije i Italije i toga kako će one da obezbede dalji rast, kada se izađe iz ovog kriznog stanja. Ali ovo je sada jedna dijagnoza i jedan izbor sredstava i jedna posvećenost koji bi trebalo da ostave utisak da će evro preživeti – kaže Gligorov, dodajući da će ipak sve to verovatno koštati više nego što sada izgleda.

Dokapitalizacija

Kako bi banke mogle da ostanu stabilne i pošto su se na ovaj način odrekle oko 100 milijardi evra, dogovorena je njihova dokapitalizacija od 106 milijardi evra, koja će možda biti i veća u zavisnosti od toga kako će biti razrađeni detalji ovog plana koji je sada samo načelno dogovoren. Sredstva Evropskog stabilizacionog fonda u kojem je ostalo tek 290 milijardi evra, s obzirom da je ostatak već potrošen, odnosno odvojen za pomoć Grčkoj, Irskoj i Portugalu. Od ostatka, oko 250 miliona evra će biti iskorišćeno za davanje garancija i za pokrivanje potencijalnih gubitaka do određenog procenta kupcima evropskih dužničkih hartija, kao i za privlačenje investicija iz Kine i Brazila. Kombinovani efekat bi trebalo da bude jednak svoti od oko bilion evra.