„Spontano“ organizovani: Ko i zašto proganja strane radnike po Kragujevcu?

A, odgovor na ovo drugo, nalazi se u rasponu od onih „teorija o zameni stanovništva”, zabrinutosti što se „našim ljudima otima kora hleba iz usta” pa do onih koji tvrde da ih organizuje vladajuća stranka kako bi njima skrenula pažnju protiv protesta studenata i građana i njihovih zahteva za odgovornost zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu i raspisivanja izbora. Indikativno je da su dosadašnji ovakvi skupovi u Kragujevcu uvek „spontano” organizovani u rubnim prigradskim naseljima koja slove za glasačka uporišta SNS-a i, kakva koincidencija, mahom se poklapaju sa lokacijama na kojima su „napednjaci” letos organizovali svoje kontra skupove – protiv blokada, slažu se i sagovornici Danasa. Ipak, lokalnoj vlasti zgodno dođe da i za skupove protiv stranih radnika optuži „blokadere”, dok istini za volju na „ta, druga strana” baš „ne dangubi” po tom istom pitanju. Naprotiv.

Prvi „antimigrantski skup” (mada u pitanju nisu migranti, već legalni strani radnici) održan je još 9. novembra u naselju Vinogradi. Kako je tada portal „Glas Šumadije” izvestio, meštani su se okupili ispred dva objekta, za koja su tvrdili da su pripremljena za smeštaj radnika. Sa građanima je bio i predsednik mesne zajednice Vinogradi, kako je rekao GŠ u svojstvu građana, ali ih je obavestio i da „gradonačelnik ove nedelje nije u Kragujevcu”, pa ne može da ih primi. Meštani su potpisali peticiju protiv doseljavanja migranata, koju su prosledili gradonačelniku Nikoli Dašiću. Peticiju, kojom se od gradskih vlasti traži da se „hitno ispitaju okolnosti i preduzmu mere u vezi sa nelegalnim i nebezbednim objektom” na adresi u Ulici Svetolika Mladenovića, tada je po pisanju „Glasa Šumadije” potpisalo oko 300 meštana Vinograda. U njoj je posebno naglašeno da „dodatno, prozori gornjih spratova tog objekta direktno gledaju u dvorišta i spavaće sobe susednih kuća čime je narušena privatnost i mir prodica koji tu žive godinama?!” Kao da pozori drugih kuća ne gledaju na isto, ali izgleda da je tog novembra „idilični mir” odbranjen.

Ruku na srce, to nije bio prvi skup protiv migranata u Srbiji, već je usledio posle onog, sramnog, u Beogradu 24. oktobra. Ali, u Kragujevcu su se nastavili, u naselju Pčelice i pre nedelju dana u Stanovu. Tog ponedeljka, kako je izvestila RTK, u Stanovu, u ulici Svetoandrejske skupštine, održan je protest meštana ovog dela grada protiv, kako organizatori kažu, doseljavanja migranata u to naselje. Građani su se okupili ispred tri stambena objekta za koje tvrde da se koriste za smeštaj stranih državljana koji su na privremenom radu, uz napomenu da u jednoj kući živi više desetina radnika iz inostranstva, naveli su iz Radio televizije Kragujevac.

Još polovinom oktobra, kako je Danas evidentirao, preko noći u Kragujevcu su osvanuli plakati na kojima (još uvek stoje) je istaknuto da: „Vlast menja svoje radnike strancima. Radne dozvole za strance – 2020. godine – 12.000, a 2024. godine – 70.000. Naši radnici u inostranstvu 2012. godine – 300.000 a 2024. godine – 1.000.000. Ako se izbori održe 2027. godine, a trend se nastavi, koliko bi bilo radnika koji su stranci 2031? Potencijalno svaki deseti”, napisano je na njima i izlepljeno uz potpisnike – zborove građana, Slobodni univerzitet u Kragujevcu i IT Blokadu. Jedan od njih u naselju Vašarište je baš onako pasent „legao” uz raniji grafit generala Ratka Mladića. Pa, ništa i nikad nema slučajno, jednom i mi da citiramo teoretičare zavera.

Nikolić: Psovke kojih bi se i navijači postideli pod zastavom Srbije

Prema popisu stanovništva u Srbiji je 1884. godine varoš Kragujevac brojala 1.594 kuća i 9.083 stanovnika. Ne treba da se bude pametan, pa da se zaključi da su se ljudi doseljavali u Kragujevac i Šumadiju, da je Šumadija miks doseljenika, podseća Jovanka Nikolić, urednica portala „Glas Šumadije”.

– Devedesetih su ovde dom našli i izbegli iz Krajine, ljudi sa Kosova. Sećam se priče Hrvatice, koja je sa mužem Srbinom izbegla u Šumadiju. Kada sam je pitala da li su ovde imali rodbinu ili prijatelje, rekla je da nisu.

„Mužu sam rekla – idemo u Šumadiju, tamo neće da nas pitaju ko smo”, priseća se ova naša sagovornica.

Ovih dana neki ljudi, koji se predstavljaju kao Kragujevčani, napadaju strane radnike, sve pod zastavom Srbije.

– Izgovaraju psovke kojih bi se i navijači na fudbalskim utakmicama postideli.

I gde su kragujevačke tzv. građanske organizacije, koje „zagovaraju” zaštitu ljudskih prava, da stanu uz te radnike, da kažu neku reč, da poruče da je to sramota, da nije normalno i da ćemo, kad se probudimo, svi da se stidimo toga? Nije popularno?, pita i odgovara Jovanka Nikolić u isto vreme.

Za Danas kaže da od kada je jutros objavila komentar na ovu temu na fejsbuku, zovu je ceo dan pripadnici zborova, članovi opozicionih partija…

– Navodno podržavaju to što sam napisala, ali kad im predložim da nešto i oni napišu, niko ne bi javno da komentariše. SNS u Kragujevcu, u liku gradonačelnika Dašića, tvrdi da to organizuju „blokaderi”, dok fotografije sa tih protesta, kao i ljudi koji nam se javljaju, jasno pokazuju da su na čelu tih protesta (koji se za sada organizuju u prigradskim mesnim zajednicama) viđeniji članovi vladajuće stranke u gradu, ističe ona.

Tema je, po (i ne samo njoj) mnogo kompleksnija.

– Pod kojim uslovima rade ti ljudi na gradilištima? Da li je tačno da Stelantis radije zapošljava strance od Kragujevčana, jer je manja osnovica za poreze i doprinose za strane, nego domaće radnike? Da li su tačne tvrdnje da samo funkcioneri SNS-a mogu da izdaju kuće za kolektivni smeštaj tih radnika…? Mnogo je pitanja, a plašim se da će agresija koja se poslednjih 13 godina promoviše kao vrlina, i pristojne ljude da odvede na pogrešnu stranu, upzorava naša koleginica iz „Glasa Šumadije”.

Dašić: Budala ali i „blokadera” imamo za izvoz

Po ovom pitanju, na svom FB profilu oglasio se i Nikola Dašić, gradonačelnik Kragujevca.

„Da li su tako u Nemačkoj (ili bilo gde na zapadu) dočekivali naše rođake koji su od 1945. na ovamo emigrirali. Kragujevčani nikad nisu bili divljaci i to pišem kao čovek čije se dvorište graniči sa dvorištem druge kuće u kojoj su smešteni strani državljani na privremenom radu u Kragujevcu. I ovi kod mene su uplašeni. Vidim kako spuštenih glava u grupicama idu do pošte ili prodavnice. Ne kažem da se među njima s vremenom neće naći neka budala, ali imamo ih i mi za izvoz. To su stvari za policiju i ne sumnjam da će se ona time odgovorno baviti”, započeo je on u sasvim normalno i zdravorazumskom stilu.

– Osvestimo se. Nemojmo da padne krv na ulicama, a onda kao u Podgorici da se ispostavi da je nož ipak bio u rukama domaćih, a ne ovih pridošlih, upozorio je on.

No, završio je klasično SNS-ovski, optuživši za to „blokadere”.

A ti zborovi, blokaderi, demostranti, plenumaši… Sve su to isti ljudi bez lica i imena skloni tome da menjaju teme kako im se prethodna istroši. Prvo su nas plašili Beogradom na vodi, pa mikroelektranama, pa litijumom, pa krivili za delo devijantnog mozga u Ribnikaru, za nadstrešnicu, a sada za nekakvu zamenu stanovništva. I sve to uporno priželjkujući neku novu nesreću ne bi li se svi međusobno zavadili. Nemojte, nije to Kragujevac nikada bio, zaključio je u „naprednjačkom” maniru Nikola Dašić.

Vlajović Savić: Neproverene informacije podstiču mržnju i diskriminaciju

Za Bojanu Vlajović Savić iz Šumadijskog centra za građanski aktivizam „Res Publika” zaista je uznemirujuć snimak sa skupa održanog u Kragujevcu, u naselju Stanovo, ispred kuće u kojoj žive strani radnici zaposleni u kragujevačkim fabrikama.

– Kako smo mogli da vidimo, veća grupa, mahom muškaraca, okupila se da bi iskazala nezadovoljstvo što strani državljani iz Azije žive u privatnoj kući u njihovom naselju. Uz dovikivanje uvreda, neki od okupljenih nasrnuli su i na ogradu kuće, na čijem je ulazu u tom trenutku stajao jedan do stranih radnika. Protestna okupljanja istim povodom nedavno su održana i u naselju Vinogradi, gde su se građani, takođe, pobunili što u jednoj od kuća živi veća grupa stranih radnika, navodi i ona u izjavi za Danas.

Društvene mreže su u međuvremenu preplavljene komentarima kojima se širi govor mržnje, podstiče na versku i rasnu netrpeljivost, promoviše i poziva na diskriminaciju.

– Neverovatnom brzinom prenose se neproverene i zvanično nikada potvrđene informacije o navodnim napadima stranih radnika na devojčice i žene i njihovom neprimerenom ponašanju na javnim mestima, zbog kojeg su pojedini građani i građanke uplašeni za svoju i bezbednost svoje dece, kaže Bojana Vlajović Savić.

Ona smatra da je zarad smirivanja strasti neophodno da policija i drugi nadležni organi unaprede komunikaciju sa javnošću i da redovnim plasiranjem tačnih i potpunih informacija doprinesu smanjenju tenzija i spreče dalju eskalaciju nezadovoljstva.

S obzirom na to da je evidentno pojačano interesovanje javnosti za ovu temu, neophodno je da zvanični organi javnost obaveste o broju i statusu stranih radnika u Kragujevcu, o tome da li su ispunjeni svi zakonski uslovi za njihov boravak i rad, kao i da potvrde glasine o navodnim incidentima koje su oni izazvali i merama koje su preduzete da se sporno ponašanje sankcioniše, odnosno da takve navode demantuju ukoliko su neistiniti, smatra ona.

Istovremeno, po njenom mišljenju, policija je dužna da stranim radnicima koji borave u našem gradu obezbedi sigurnost i dostojanstvo spreči svako kršenje njihovih ljudskih prava. Svi ostali društveni akteri, a pre svega mediji i udruženja građana, u ovakvim situacijama trebalo bi da se suzdrže od plasiranja neproverenih informacija i proizvoljnih konstrukcija o ugroženoj bezbednosti dece, koje dodatno doprinose uznemirenju i širenju panike.

– Samo insistiranjem na poštovanju ustava i zakona, unapređenju zakonskih normi koje regulišu rad i boravak stranih državljanja u Srbiji, ažurnosti institucija zaduženih za sprovođenje i kontrolu poštovanja propisa, moguće je unaprediti bezbednost u lokalnoj zajednici, kao i uslove za život i rad svih građana i građanki, zaklučuje Bojana Vlajović Savić.

Janković: Gradu i privredi nedostaje domaća radna snaga

Povodom aktuelnih pitanja u javnosti u vezi sa zapošljavanjem stranih radnika u Kragujevcu, kao što je Danas već pisao, prošle nedelje je reagovao i Marko Janković, pomoćnik gradonačelnika za razvoj i unapređenje lokalne samouprave, saopštenjem na zvaničnoj stranci Gradske uprave „da je situacija u potpunosti pod kontrolom i da se sve aktivnosti odvijaju u skladu sa zakonom”.

– Grad je u stalnoj komunikaciji sa nadležnim službama, a svi strani radnici koji borave i rade u Kragujevcu poseduju uredne radne dozvole i prolaze kroz obavezne procedure koje propisuju državni organi. Do sada nije zabeležen nijedan incident koji bi ukazao na narušavanje javnog reda ili bezbednosti, istakao je on.

Po njegovim rečima svi radnici koji dolaze iz inostranstva angažovani su u skladu sa zakonom, a grad je u kontinuiranoj koordinaciji sa službama koje prate njihov status.

– Nema propusta, sve je regulisano i kontrolisano, ističe Janković.

Prema zvaničnim podacima, koje je Janković izneo, dolazak stranih radnika nije poremetio lokalno tržište rada. On je dodao i da „gradu i privredi nedostaje domaća radna snaga, što je razlog zbog kojeg pojedine kompanije, poput fabrike Stelantis, kao i javnih komunalnih preduzeća, angažuju radnike iz inostranstva”.

– Posla ima dovoljno, ali domaćih radnika koji žele da rade u određenim sektorima – nema. To je razlog zbog kojeg poslodavci moraju da nadomeste nedostatak radne snage. Istovremeno, prosečna zarada u Kragujevcu i Srbiji nije ugrožena. Podaci jasno pokazuju da prisustvo stranih radnika nije uticalo na plate domaćih zaposlenih, naglasio je Janković, napomenuvši da će „Grad Kragujevac nastaviti da prati situaciju, da pruža podršku institucijama i da obezbeđuje da svaki postupak zapošljavanja bude uredan, bezbedan i u skladu sa zakonom”.

Mitrović: Otpor prema doseljenicima je opšte mesto Kragujevčana

Otpor prema ljudima koji su se doselili u naš grad iz pasivnijih krajeva je, po mišljenju istoričara Filipa Mitrovića, koji se i ranije oglašavao o ovoj temi na duštvenim mrežama – opšte mesto za Kragujevčane.

– Ne za sve, ali za dobar deo njih. Tako je bilo u novijoj istoriji čak i kada su u pitanju naši sunarodnici s područja koja su bila zahvaćena ratom na prostoru bivše Jugoslavije krajem prošlog veka. Kod tzv. čaršijanaca i kaldrmaša postoji jako izražen antagonizam prema tzv. Kosovarima, ljudima „od Pazara”, s Peštera i to traje bezmalo pola veka – još od ’70-ih godina kada se narod iz tih krajeva naseljavao na periferuju grada jer je bila potrebna radna snaga za rad u tri smene u automobilskoj industriji, kao hroničar grada naglašava Mitrović.

Ti ljudi su sa sobom doneli neke navike koje su neshvatljive ljudima rođenim na kaldrmi, ali je izostao bio kakav vid „civilizatorske misije” od strane institucija i „ukorenio se hejt”. Možda najslikovitiji primer za to, po njemu je, je da je posle bombardovanja 1999. godine već sledeće školske godine u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji oformljeno posebno odeljenje za decu s Kosmeta, da ne bi, navodono „kočila nastavu”.

– A, ustvari, pravi razlog je upravo taj antagonizam, donet iz gradskih kuća. Tako da je ova aktuelna situacija s radnom snagom iz centralne Azije očekivana. U Kragujevcu i okolini trenutno nema dovoljan broj ljudi koji bi pristao da radi u tri smene za ovu platu u autoindustriji, a fabrici je radna snaga neophodna. To su činjenice. Mi znamo da je ugovor s FIAT-om državna tajna i ne možemo da znamo šta se valja iza brda. To otvara prostor za teorije zavere, a to je polje koje ovaj narod prosto obožava, slaže se u izjavi za Danas i ovaj naš sagovornik.

Pak, po njegovim rečima, ono što je posebno paradoksalno u celoj priči je što je najveći „hejt” ka pridošlim strancima bačen od strane onih koje „hejtuju” starosedeoci.

– Mada i taj pojam „starosedeoci” je vrlo „pipav”, jer retko koja kragujevačka porodica ima sto godina staža. Takođe, paradoks je da su naselja u kojima se najviše negoduje zbog dolaska stranaca, Stanovo i Vinogradi, jaka uporišta vladajuće stranke. To govore rezultati izbora, a to smo imali prilike da vidimo i kada su naprednjaci pravili okupljanja u gradu kao svojevrsan odgovor na zborove građana i antirežimske proteste, napominje i podesća i Filip Mitrović.

On sumnja da će neki ljudi koji se sada bune poći od sebe i preuzeti odgovornost za ono što su zaokružili kada su glasali. Bilo je parola kako Kragujevac neće da bude kao Pariz i Stokholm da dozvoli sebi da mu migranti unište grad.

– Pa naravno da neće. Prvo: zato što ne pulsira kao metropola nego kao mahala, a drugo jer mu ne trebaju migranti da bi bio uništen. Grad nije ličio ni na šta i pre no što je taj narod kako pišu „tamnije puti” došao da radi. Naglasio bih da radi u tri smene u fabrici, a ne da siluje žene u tri smene po haustorima, kako se predstavlja, realan je Mitrović za kraj.

Protest „ekstremista” (kako ih sada nazivaju i tabloidi bliski vlasti ali i oni drugi mediji, ne bez razloga) izazvao je zgražavanje velikog broja ljudi na društvenim mrežama. Ne jadnoj od njih – X, oglasio se i Aris Movesijan potpredsednik PSG-a, naravno osudivši ovakve ksenofobične skupove.

– Čekajte, pod zastavom moje zemlje radite ovo u antifašističkom Kragujevcu? Šta se desilo s ovim ljudima? Smetaju vam Nepalci, koje neko iz ove gomile naziva majmunima? Sramota, napisao je Movsesijan na X mreži a mediji preneli.

A, na njegovo „pitanje da li se antifašizam” tu negde „zaturio” u Kragujevcu, na žalost, ipak je lakše odgovoriti nego na ono sa početka teksta. E, pa igleda, da ipak – jeste.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Prijava za legalizaciju objekata po novom Zakonu počela jutros u četiri sata: Šta je potrebno od dokumentacije?

Policija podnela krivičnu prijavu protiv investitora za građenje bez dozvole u Kragujevcu kod Centra za izvrsnost

Preminuo poznati kragujevački arhitekta i urbanista Veroljub Verko Trifunović

Nije nam teško i nismo umorni: Izložba fotografija povodom godinu dana blokade kragujevačkog PMF-a