Šta Srbiji donosi sporazum o slobodnoj trgovini sa UAE?

Nedavno je zvanično na snagu stupio Sveobuhvatni sporazum o ekonomskom partnerstvu Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), koji bi trebalo dodatno da otvori prostor domaćoj privredi za izvoz u ovu daleku zemlju.

Sporazum je potpisan 5. oktobra 2024. godine u Beogradu, a ratifikovan je u Skupštini Srbije 13. marta ove godine, dok je primena zvanično otpočela 1. juna.

Ministarka trgovine Srbije Jagoda Lazarević potvrdila je da je od dana stupanja na snagu Sporazumom više od 60 odsto proizvoda na režimu slobodne trgovine.

Ona je naglasila i da ovaj Sporazum, u odnosu na neke druge, ima znatno kraće rokove faznog snižavanja i da bi posle pet godina trebalo da usledi potpuna liberalizacija.

Dakle, pored 60 odsto proizvoda koji se odmah oslobađaju carina,  za tri godine još oko 15 odsto proizvoda biće bez carina, a ostatak u petoj godini primene.

Kako je do sada izgledala trgovinska razmena Srbije i UAE?

Tokom 2024. godine, ukupna razmena između dve zemlje iznosila je 143,1 miliona dolara, od čega srpski izvoz 97,6 miliona, što je bio pad od 8,8 odsto u odnosu na godinu pre. S druge strane uvoz je iznosio 45,5 miliona dolara, što je bilo povećanje od 18,3 odsto, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS) dostavljeni Danasu.

Dakle, Srbija je ostvarila suficit u iznosu od 52,1 miliona dolara, a pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 214,5 odsto.

Ono što smo najviše izvozili jesu vojna roba, drvo bukve obrađeno po dužini, sveže jabuke, cigarete koje sadrže duvan, dizalična vozila, delovi turbomlaznih motora, drvo hrasta, homogenizovani ili rekonstituisani duvan, delovi pogodni za motore, injekcione pumpe… Od toga, prvih pet proizvoda čini čak 57,4 odsto ukupnog izvoza u UAE.

Što se tiče uvoza, glavne stavke su bili sirovi nelegirani aluminijum, gasna ulja, setovi provodnika za paljenje, parfemi, uređaji za navodnjavanje poljoprivrednih površina, trupci od legura aluminijuma, pametne kartice, polietilen, uređaji za klimatizaciju i drugo. Prvi proizvod čini čak 60 odsto ukupnog uvoza iz UAE.

Kada se pogleda prvi kvartal 2025. godine, ukupna razmena između dve zemlje iznosi 21,6 miliona dolara, od čega srpski izvoz 18,8 miliona, što čini pad od 30,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvoz 2,8 miliona, što je pad od 87,3 odsto. Dakle, pokrivenost uvoza izvozom iznosi 671,4 odsto.

Na smanjenje ukupnog izvoza, kako su objasnili iz PKS, u najvećoj meri uticalo je smanjenje izvoza vojne robe. Kada je u pitanju uvoz, do značajnog smanjenja došlo je usled izostanka uvoza aluminijuma, koji je u 2024. godini bio najznačajniji uvozni proizvod.

Pored robe, liberalizacija i usluga

Osim trgovine robom, Sporazum obuhvata i trgovinu uslugama. Kako je objašnjeno, osnova za pregovore je bio stepen liberalizacije trgovine uslugama koji je Srbija postigla sa Turskom, kao i onaj koji su UAE postigli sa Izraelom, što je u oba slučaja bio visok stepen liberalizacije.

Tokom pregovora Srbija je dodatno liberalizovala savetodavne i konsultanske usluge u vezi sa distribucijom energije, kao i finansije usluge.

Sa druge strane, UAE su dodatno liberalizovali usluge distribucije – trgovina na veliko i malo, kao i franšizing.

Kako se dodaje, ako se ima u vidu klasifikacija sektora usluga Svetske trgovinske organizacije, koja obuhvata 155 sektora usluga, Srbija i UAE su u manjoj ili većoj meri liberalizovali oko 100 sektora usluga.

S obzirom da između Srbije i UAE postoji mala razmena u trgovini uslugama, gde Srbija ostvaruje suficit, zahvaljujući Sporazumu otvara se prilika našim pružaocima usluga da po povlašćenom tretmanu pružaju usluge na tržištu UAE, ističe se.

Na šta se carine ukidaju odmah, a na šta kasnije?

Robe za koje je predviđeno ukidanje carina danom stupanja Sporazuma na snagu, a koje se uvoze u Srbiju su žive svinje i ostale žive životinje, svinjsko meso i prerađevine od njega, sveže ili rashlađeno kozije, ćureće, pačije i guščije meso, sve vrste riba osim šarana, pastrmke i soma…

Posle tri godine carine će biti ukinute na uvoz žive jagnjadi, smrznuto kozije meso, kao i sveže ili rashlađeno kokošije meso, rezano cveće, kafu i druge.

Nakon pet godina, ukidaju se carine i na proizvode poput svežeg ili rashlađenog ovčijeg mesa, određenih kategorija mleka u prahu, neke vrste povrća i ostalo.

Pored toga, odmah se ukidaju i carine na uvoz legura aluminijuma, uređaja za navodnjavanje i drugog.

Što se tiče izvoza u UAE, carine se odmah ukidaju na uvoz živih životinja, osim svinja. Kao i na sveže ili rashlađeno meso. Ukidaju se i na sve vrste morskih riba, osim pacifičkog lososa, kao i za brojne druge proizvode.

Dodatno, odmah će biti ukinute carine i na nezasićeni propilen, pojedine vrste lekova, LED diode, paladijum i drugo.

Kakvi efekti mogu da se očekuju?

Ekonomista Saša Đogović za Danas ističe da ovaj sporazum ima pozitivnu konotaciju.

„Neophodno je stalno tragati za novim spoljnotrgovinskim partnerima, kako bi se unapredila privredna saradnja i eventualno amortizovali negativni efekti sa drugih tržišta u ovako turbulentnim i dosta neizvesnim globalnim trgovinskim tokovima“, navodi on.

Kada se govori o ovoj trgovinskoj saradnji, ona nije velika, dodaje Đogović.

„Mi imamo nisku spoljnotrgovinsku saradnju, zbog čega će ovaj aranžman biti dobar ili motivišući instrument za unapređenje ove saradnje, posebno u domenu poljoprivredno-prehrambene industrije“, kaže naš sagovornik.

Međutim, tu smo, kako dodaje, u nezavidnoj situaciji.

„Najviše u tom pogledu izvozimo voće, ali ako unapredimo našu stočarsku proizvodnju, posebno u govedarstvu, imali bismo mogućnosti da se više probijemo na emiratsko tržište. Ali problem je što je kod nas slaba ta ponuda i što imamo stalan negativan trend u broju grla goveda na našem tržištu“, upozorava Đogović.

Kako dodaje, možemo dodatno da unapredimo i izvoz đubriva, kao i električnih mašina i opreme.

„Tu je i drvno-prerađivački sektor, ali bi bilo dobro da ne izvozimo samo drvo, već kada bi se fabrike nameštaja približile tom tržištu sa kvalitetnim proizvodima i dizajnom“, navodi on.

Đogović ističe da je uvek dobro da se otvara prostor za naše proizvođače.

„Istovremeno, to bi moglo da otvori prostor i za neke investitore koji bi ovde našli motivaciju i stimulans da pokrenu proizvodnju, odakle bi mogli lako da izvoze na neka treća tržišta sa kojima mi imamo te aranžmane“, zaključ