Izjava ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milana Bačevića posle sastanka sa predstavnicima opština Čajetina, Topola, Vrnjačka Banja i Trstenik, koje se i dalje protive istraživanju i eventualnom iskopavanju rude nikla u tim oblastima, da država neće odustati od istraživanja nalazišta te rude, jer bi bila prinuđena da plaća penale, dodatno je razbuktala raspravu o tome da li je ta vrsta ulaganja korisna ili štetna.
Za Emira Kusturicu, filmskog reditelja i direktora Parka prirode „Šargan – Mokra gora“, koji se tom istraživanju protivi i inicirao je osnivanje Odbora za zaštitu prirodnih resursa Srbije, ministar je rekao da manipuliše navedenim predsednicima opština i da su njegovi stavovi upereni protiv Vlade Srbije, pa je reditelj uzvratio da će uskoro pokrenuti peticiju protiv, kako je rekao, „niklovanja Srbije“, dodavši da očekuje da tu peticiju potpiše pola miliona građana.
– Pošto građane Srbije niko nije pitao o odumiranju u sumpornom oblaku, oni će narednih dana biti u prilici da potpišu peticiju protiv ekološkog samoubistva Srbije. Kako ministar ne odustaje, pokušaćemo mirnim putem da sprečimo najgore tako što će građani pokazati šta misle o pretvaranju cele države u Bor – poručio je reditelj. On je dodao da mu „nije poznato da je neko iz bivše vlasti potpisao takav ugovor, za čije bi neispunjenje država morala da plaća penale. Istakavši da je „samo istraživanje nikla bespredmetno, jer se iz iskustva susednih zemalja već zna da nikla nema dovoljno“, on je dodao da je „cilj samo da se otvore rudnici kako bi se ruda uvozila i prljavom tehnologijom prerađivala u Srbiji“.
Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, podsetio je da je stav te lokalne samouprave identičan stavu iz 2006. godine, kada je istraživanje nalazišta nikla na širem području Mokre gore sprečeno posle reakcije javnosti, stručnjaka i SANU. Odbacivši ministrovu tezu da su predsednici opština koji se danas tome protive izmanipulisani stavovima Kusturice i tekstovima novinara, Stamatović kaže da je ministru pokazao fotografije o posledicama eksploatacije rude magnezita na Zlatiboru, na kojima se vidi da je preduzeće Magnohrom iz Kraljeva za sobom ostavilo pustoš.
– Ostali su nesređeni tereni, deponije, bušotine u koje upadaju mašine i stoka. Iako je država sve to morala da sanira, to je ostalo da učini lokalna samuoprava. Ne želimo da nam se dogodi isto, ali ovoga puta sa rudnicima nikla – rekao je Samatović, dodavši da je ministru Bačeviću rekao da se istraživanjima i eksploataciji nalazišta nikla protive stanovnici zlatiborske oblasti. „Ako se to ipak dogodi, naši planovi i dosadašnja ulaganja u turistički razvoj i zaštitu životne sredine Zlatibora biće uzaludni“, poručio je predsednik čajetinske opštine.
Bačević: Odluka tek za pet godina
Beograd – Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević rekao je da će tek posle utvrđivanja rezervi nikla vlada odlučivati da li će se i pod kojim uslovima organizovati proizvodnja i prerada. „U narednih četiri-pet godina ni teoretski ne postoji mogućnost da se krene u proizvodnju“, istakao je Bačević. Po njegovom mišljenju, pričom o niklu javnost Srbije se „smišljeno dovodi u zabludu“, kao da nema drugih problema i „kao da svakog interesuje problem istraživanja nikla na Mokroj gori, u Lipovcu ili u opštinama Vrnjačka Banja i Trstenik“. „Uzavrela atmosfera u vezi sa istraživanjem rude nikla i potencijalne eksploatacije je u velikoj meri dirigovana“, tvrdi Bačević i dodaje da ne zna ko stoji iza toga. Beta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
