„Srbija carinom od 35 odsto kažnjena zbog parnterstva sa Rusijom“: Firme razmišljaju o preseljenju proizvodnje

Ova stopa je među najvišim na listi pogođenih zemalja, viša čak i od one koja je određena za američkog najvećeg trgovinskog rivala Kinu, koja iznosi 30 odsto. Evropska unija je uspela da postigne dogovor za carine do 15 odsto.

Iz Privredne komore Srbije (PKS) za Danas kažu da su razočarani ovakvom odlukom američke administracije, posebno imajući u vidu da, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija u trgovinskoj razmeni sa SAD beleži deficit, a ne suficit, kako tvrde američke vlasti.

Prema tome, Srbija ne bi trebalo ni da se nalazi na američkoj „crnoj listi“.

Izvor Danasa, koji je želeo da ostane anoniman, ocenjuje da su nove carine verovatno politička poruka i kazna za partnerstvo Srbije sa Rusijom.

Podseća da su SAD u međuvremenu poslale ultimatum Moskvi da potpiše sporazum sa Ukrajinom do 8. avgusta, uz pretnju uvođenjem carina od čak 100 odsto ne samo Rusiji, već i njenim partnerima, naročito onima koji i dalje uvoze rusku robu i energente.

Iako Srbija ne uvozi rusku naftu, prirodni gas i dalje dolazi iz Rusije, što bi, prema rečima našeg sagovornika, moglo predstavljati dodatni rizik za srpsku privredu.

On takođe dodaje da su pregovore oko carina sa SAD vodili predstavnici Vlade Srbije uz posredovanje lobista, sličnim putem kao u slučaju sankcija koje se odnose na Naftnu industriju Srbije (NIS).

Naš sagovornik ukazuje i na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ne veruje da će biti daljeg odlaganja američkih sankcija NIS-u, ocenjujući da to što je predsednik rekao nije slučajno, budući da SAD postepeno „sužava krug“ oko Rusije. Tome, dodaje, u prilog ide i nedavno povlačenje NIS-a sa bugarskog tržišta.

S druge strane, pojedini proizvođači iz Srbije koji robu izvoze na američko tržište za Danas kažu da razmatraju preseljenje proizvodnje van zemlje. Kako ističu, u pojedinim granama industrije proizvodnja u Srbiji, pod ovim uslovima za izvoz u SAD, više neće biti održiva.

Pogođeno 700 kompanija, najviše u oblasti gumarske i vojne industrije

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže da je odluka SAD da uvede carinu od 35 odsto izazvala zabrinutost među domaćim privrednicima, naročito jer dolazi uprkos prethodnim argumentima koje je naša država iznela tokom pregovora sa SAD.

„Jutros smo mogli da se informišemo putem sajta Bele kuće i svetskih medija, i po svemu sudeći, svi naši argumenti su već bili izneti i čekao se samo rezultat. Taj rezultat smo sada videli i on iznosi, kao što je i ranije najavljeno 35 odsto“, navodi Stanić za Danas.

Prema njegovom mišljenju, još postoji mogućnost pregovora u preostalih sedam dana do stupanja odluke na snagu. Izvesno je, kako kaže, da postoji mogućnost da u nekoj fazi nakon 7. avgusta takođe dođe do izmena, s obzirom na to da je ova američka administracija poznata po tome da menja odluke.

„Prema današnjem stanju stvari, Srbija je među zemljama koje su najviše pogođene. Od evropskih zemalja, iznad nas je jedino Švajcarska. U odnosu na inicijalnu najavu od 2. aprila, koja je predviđala carinu od 37 odsto, sadašnja stopa od 35 deluje kao ublažena, ali realno gledano, mi smo dobili veću carinu nego Kina, kojoj je određena stopa od 30 odsto. Evropska unija je pogođena sa 15 odsto“, navodi Stanić.

Prema njegovim rečima, ovakva odluka direktno ugrožava poziciju srpske robe na američkom tržištu.

Ukazuje da naša roba sada postaje skuplja u poređenju s konkurencijom, što znači da će domaće kompanije imati ozbiljan problem da zadrže svoje mesto na američkom tržištu.

„Zbog toga smo i razočarani, jer su ekonomski odnosi Srbije i SAD poslednjih godina bili u snažnom usponu“, kaže Stanić.

Navodi da je u prvih šest meseci ove godine ukupna robna razmena između Srbije i SAD porasla za 23 odsto, kao i da su i usluge beležile rast. Posebno naglašava podatak da su strane direktne investicije iz SAD u prethodnim godinama bile čak veće nego one iz Nemačke.

„Sve to je sada na neki način ugroženo jednom političkom odlukom, koju smatramo nerazumnom, naročito ako se uzme u obzir da, prema statistici koja je usklađena sa Eurostatom, Srbija beleži trgovinski deficit sa SAD, a ne suficit“, kaže Stanić.

Na pitanje koliko je domaćih kompanija direktno ugroženo, Stanić ističe da u SAD izvozi oko 700 firmi.

Dodaje da su sektori koji će najviše biti pogođeni: proizvodnja automobilskih guma, gde dominiraju kineske firme koje će, kako kaže, lakše pronaći alternativna tržišta, zatim vojna industrija, hrana za kućne ljubimce, kao i delovi prerađivačke industrije poput građevinskih konstrukcija i metalne opreme.

„Istina je da SAD nije naše najvažnije tržište, nalazi se na 19. mestu po obimu izvoza. Ali pitanje su indirektne posledice“, upozorava Stanić.

Navodi da će i Evropska unija, pogođena carinom od 15 odsto, izgubiti deo konkurentnosti, što će se preliti i na Srbiju.

Stanić ukazuje da naš najvažniji spoljnotrgovinski parnter, Nemačka, već predviđa slabiji rast u narednim godinama, dok nemačke kompanije kao što su Audi, Mercedes, Folksvagen već beleže pad profita.

„Sve to stvara ambijent ozbiljne nestabilnosti za evropsku privredu, koja je već pod pritiskom političkog rizika zbog rata u Ukrajini, problema sa energentima, nedostatka radne snage i zavisnosti od uvoza tehnologije. U tom kontekstu, i konkurentnost izvoza EU na svetskom tržištu opada – a mi smo, ne zaboravimo, najviše vezani upravo za to tržište, jer dve trećine našeg izvoza ide ka Evropskoj uniji“, zaključuje Stanić.

Premeštanje proizvodnje jedna od opcija?

Direktorka kompanije Testeral iz Jagodine Sanja Stanimirović ističe da je uvođenje prethodnih američkih carina od 50 odsto na proizvode od aluminijuma već ozbiljno ugrozilo poslovanje firme, koja se bavi proizvodnjom aluminijumske i staklene stolarije i fasada.

Prema njenim rečima, američko tržište činilo je čak 70 odsto ukupnog izvoza firme, a sada je to tržište gotovo neodrživo za kompaniju.

„Poslovanje ide jako loše. Prodaja u Americi je praktično stala, i to ne samo zbog nas kao izvoznika, već i zato što su naši kupci i klijenti iz SAD čekali da vide šta će se desiti. Svi su znali da bi novi ugovori uključivali klauzulu po kojoj se trošak carine prebacuje na njih“, objašnjava Stanimirović.

Podseća da su već izdržali jedan ozbiljan carinski udar, dodajući da je ovo sada dodatni.

Stanimirović ističe da već imaju carinu od 50 odsto na aluminijum, uz postojeću od 5,7 odsto. Takođe, dodaje, na ostale proizvode, poput stakala i okova, sada imaju novih 35 odsto plus još 5,7 odsto.

„Kad izvučemo prosek, to znači da naši proizvodi sada ulaze u SAD sa carinama koje iznose oko 46 odsto. To je jednostavno neodrživo“, kaže ona.

Zbog toga, u kompaniji već razmatraju alternativne modele za nastavak izvoza, a jedna od mogućnosti je i preseljenje proizvodnje.

„Možda nećemo odmah moći da preselimo proizvodnju, izvesno je da nam je sada isplativije da angažujemo partnere u Poljskoj ili Turskoj, da oni pod našom kontrolom proizvedu i izvezu proizvode u SAD, nego da mi to radimo iz Srbije“, objašnjava Stanimirović.

Na pitanje, da li su razmišljali o promeni tržišta, dodaje da se firma brzo reorganizovala i okrenula domaćem tržištu.

Prema njenim rečima, trenutno su se, pre svega, fokusirali na Srbiju, posebno na beogradsko tržište, koje je, kako kaže, za sada u dobrom stanju što se građevine tiče. Dodaje da posluju i širom Srbije.

„Sada ćemo učešće na srpskom tržištu malo povećati, ali imamo i neka alternativna tržišta. Mi smo u Švajcarskoj već prisutni, zatim u Austriji, Italiji, novo tržište nam je sada Severna Makedonija“, kaže Stanimirović.

Iako imaju fleksibilan proizvod koji se brzo može prilagoditi različitim tržištima, smatra da bi gubitak američkog tržišta bio ozbiljan udarac.

„Nama je suludo da izgubimo američko tržište i učinićemo sve da to reorganizujemo i pokušamo da zadržimo prisustvo na tom tržištu. Ali proizvodnja koja ide direktno iz Srbije ka SAD, barem u našoj branši, više gotovo da ne može da preživi“, upozorava Stanimirović.