S kim bi Srbija od ponedeljka mogla da pregovara o nabavci gasa ako Moskva ne ponudi ugovor do petka?

Podsećaju da je tada Srbija nabavljala gas iz Mađarske i Zapadne Evrope (pre svega Nemačke), dodajući da bi i sada mogla da pribegne sličnim rešenjima.

Situacija u kojoj se Srbija danas nalazi u odnosu na 2009. godinu je, kako kažu naši sagovornici, znatno fleksibilnija, jer je izgrađena gasna interkonekcija sa Bugarskom.

Tim gasovodom trenutno stiže gas iz Azerbejdžana, čije bi količine mogle da budu povećane, a određene količine mogle bi da budu obezbeđene i preko LNG terminala u Aleksandropolisu u Grčkoj, dodaju naši sagovornici.

Ukazuju i da Srbija svakako nabavlja određene količine gasa kroz trgovinu na evropskom gasnom tržištu, kako bi nadoknadila nedostajuće količine, te bi i tu mogla da poveća kupovinu gasa.

Priču o mogućoj obustavi ruskog gasa u Srbiji nedavno je pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, istakavši da „ako Srbija do ovog petka ne dobije od Rusije ugovor o isporuci gasa, od ponedeljka počinju pregovori na drugoj strani“.

Pitanje prestanka isporuke ruskog gasa u poslednjih nekoliko meseci više puta je pokretano, s obzirom na to da su brojni energetski stručnjaci tvrdili kako Rusija ne želi Srbiji da ponudi dugoročni ugovor o isporuci gasa, čekajući da vidi koje će poteze Beograd povući u vezi sa NIS-om.

U javnosti energetski stručnjaci sve češće ističu i da Rusija ne želi da proda NIS, te da će Srbija, verovatno, biti primorana na prinudnu upravu i otkup kako bi zaštitila privredu, dok bi Rusija, kao odmazdu, mogla obustaviti isporuku gasa.

„Srbija danas u fleksibilnijoj situaciji nego 2009. godine“

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor ocenio je da Srbija može bez problema prebroditi predstojeću zimu, u slučaju obustavljanja ruskog gasa, a zahvaljujući novim povezivanjima i skladištima.

„Imali smo sličnu situaciju 2009. godine, kada je Srbiji prirodni gas dolazio jednim krakom preko Mađarske. I tada smo uspeli da prebrodimo krizu, jer je ne samo Srbija, već ceo region dobijao gas iz Zapadne Evrope“, podsetio je Kapor i dodao da to i sada može biti slučaj.

On ističe da je današnja situacija znatno fleksibilnija, jer sada imamo gasni interkonektor sa Bugarskom odakle dobijamo gas iz Azerbejdžana.

S obzirom na to da je kapacitet gasovoda sa Bugarskom 1,8 milijardi kubnih metra gasa, dok Srbija iz Azerbejdžana dobija oko 400 miliona kubnih metara gasa, Kapor ukazuje da preostalih 1,4 milijarde kubika metra gasa bi sada moglo da bude upotrebljeno nabavkom gasa sa LNG (tečni prirodni gas) terminala u Aleksandropolisu u Grčkoj.

„Bivši direktor OFAC-a je prilikom otvaranja LNG terminala u Aleksandropolisu rekao da će Srbija zakupiti određene količine tečnog gasa, ali to se do sada nije desilo. Svakako bi to sada moglo da se uradi, jer je tržište tečnog gasa danas prilično fleksibilno, posebno ako se ima u vidu da su cene prirodnog gasa na istorijskom nivou prilično niske, što znači da postoji relativno veća ponuda na tržištu“, kaže Kapor.

Na pitanje da li bi nabavka gasa sa LNG terminala u Aleksandropolisu mogla da poveća cenu gasa za domaćinstva i privredu u Srbiji, Kapor napominje da bi cene na početku mogle biti skuplje, ali da bi se na srednji i dugoročni rok stabilizovale.

„Srbija već sada subvencioniše cenu gasa za domaćinstva, tako da građani plaćaju jeftinije nego što se gas nabavlja. Na primer, iskustvo Bugarske pokazuje da, iako je cena gasa odmah skočila kada je prestala da uvozi ruski gas, vrlo brzo se stabilizovala i danas Bugarska bez ruskog gasa ima jeftiniji gas za domaćinstva i industriju nego Srbija. To su podaci Eurostata“, ukazuje Kapor.

Kapor takođe ističe političke i strateške prednosti diverzifikacije: „Na ovaj način smanjuju se i politički pritisci. Srbija može bez problema da prebrodi zimu, a nakon zime može raditi na dugoročnim ugovorima sa novim partnerima, a posebno imamo potencijalne partnere za tečni prirodni gas.“

Pored toga, podseća Kapor, Srbija za ovu zimu ima na raspolaganju i gas iz skladišta Banatski Dvor i skladišta u Mađarskoj.

„Srbijagas“ 2009. godine pretrpeo najveći udarac

Iako je Srbija 2009. godine uspešno prevazišla gasnu krizu, najveći udarac pretrpeo je „Srbijagas“.

Naime, direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je u januaru 2009. godine, nekih desetak dana od prestanka isporuke ruskog gasa Evropi, rekao da je desetodnevna gasna kriza samo uvećala manjak s kojim posluje „Srbijagas“, budući da se gas koji je Srbija tada dobijala iz Mađarske i Nemačke plaćao unapred i skuplje od gasa iz Moskve.

Samo u poslednja tri meseca 2008. godine kompanija je bila u minusu 4,2 milijarde dinara, a u januaru 2009. predviđali su manjak od pet milijardi dinara za pokrivanje uvoza i tekućih troškova.

Mogući izazovi u snabdevanju za ovu zimu

Urednica portala „Energija Balkana“ Jelica Putniković kaže da Srbija uvek može nedostajuće količine da nabavlja na evropskom gasnom tržištu, što i sada čini za one manje količine koje joj nedostaju, ali, ukazuje, plaćaće gas po znatno višim cenama nego što trenutno plaća ruski koji stiže Turskim tokom.

Podseća da se gas sa evopskog gasnog tržišta plaća po ceni koja važi na TTF berzi u Holandiji, ali da na to treba uračunati i troškove transporta i logističke troškove.

Kada je reč o mogućoj dodatanoj količini gasa iz Azerbejdžana, Putniković ukazuje da je pitanje da li Baku ima dodatne količine, dodajući da će se u doglednoj budućnosti sigurno pregovarati o tome, ali da su za ovu zimu dodatne količine upitne.

Za nabavku gasa preko LNG terminala u Aleksandropolisu u Grčkoj naša sagovorica kaže da je moguće da „Srbijagas“ kupuje gas i odatle, ali takođe dodaje da to verovatno neće moći da stigne za ovu grejnu sezonu.

Putniković ukazuje da se određene količine gasa možda mogu nabaviti iz Turske koje bi stizale preko interkonektora sa Bugarskom.

Politički i ekonomski analitičar Aleksandar Đokić ukazuje da bi Srbija prirodni gas jedino mogla da nabavlja iz Azerbejdžana, dok mnogo više mogućnosti ima za nabavku tečnog prirodnog gasa (LNG) od SAD, Katara, Alžira i drugih svetskih dobavljača LNG-ja. Dodaje da je izbor LNG-ja širi pošto se prevozi morskim putem.

„Svakako bi sav tečni prirodni gas išao ili kroz Grčku, terminal u Aleksandropolisu, ili kroz Hrvatsku, terminal u Krku. To su dva jedina terminala za LNG sa kojima je Srbija indirektno povezana. Ako bi se LNG slao iz Krka, onda bi do nas stizao iz Mađarske, a ako bi se kupovao na terminalu u Aleksandropolisu, onda bi do Srbije stizao preko interkonektora sa Bugarskom“, objašnjava Đokić.

Međutim, naš sagovornik ukazuje da bi bez ruskog gasa cena bila problem, naročito ako se, kako kaže, kupuje ne unapred, nego naprečac.

Srbija i gas

U Srbiji se godišnje potroši oko tri milijarde kubnih metara gasa. Od toga, 2,2 milijarde kubnih metara Srbija dobija iz Rusije na osnovu ugovora o gasu, dok ostatak dobija iz Azerbejdžana i na evropskom gasnom tržištu po tržišnim cenama.

Prema ugovoru koji je u septembru 2024. godine potpisan sa Azerbejdžanom, Srbija iz ove zemlje dobija oko 400 miliona kubnih metara gasa godišnje do 2026. godine.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović najavila je tada da bi nakon 2026. godine ove količine mogle biti povećane na milijardu kubnih metara. To znači da bi možda od januara Srbija mogla dobiti veće količine gasa iz Azerbejdžana.

Trenutno, preko LNG terminala u Aleksandropolisu Srbiji ne stiže gas, ali bi „Srbijagas“ mogao da pronađe na tom terminalu dosta partnera i to iz Amerike, Katara, Egipta, Norveške…

Srbija tokom ove zime ima na raspolaganju i gas iz skladišta Banatski Dvor, čiji je kapacitet 450 miliona kubnih metara, a trenutno se radi na njegovom proširenju.

Prema izjavama zvaničnika iz Ministarstva rudarstva i energetike, kapacitet Banatskog dvora nakon proširenja iznosiće 750 miliona kubnih metara, a proširenje će biti završeno do kraja sledeće godine.

Inače, o proširenju skladišta gasa Banatski Dvor govorilo se gotovo deceniju. Srbija nije mogla sama da započne radove na ovom proširenju bez prethodne saglasnosti „Gasproma“, koji poseduje 51 odsto ovog skladišta, dok „Srbijagasu“ pripada preostalih 49 odsto.

Ovakva podela vlasništva postavlja pitanje i da li bi Srbija na raspolaganju imala 450 miliona kubnih metara gasa ili samo 220 miliona kubnih metara gasa za ovu zimu.

Srbija ima u mađarskim skladištima zakupljeno oko 180 miliona kubnih metara gasa.

Domaća proizvodnja gasa je izuzetno mala i nedovoljna za potrošnju u Srbiji.

Podsetimo, Srbija ima nameru da izgradi i gasovod sa Rumunijom, gde su pre nekoliko godina pronađene velike količine gasa u Crnom moru.

Takođe, Srbija ima nameru da izgradi i gasni interkonektor sa Severnom Makedonijom, što bi bila još jedna veza sa LNG terminalom u Grčkoj.