Srbija mora brže u informatičko društvo

 On za Danas ističe da bi naša zemlja trebalo da počne sa sprovođenjem programa za podsticanje širenja računara u sve kutke Srbije, po modelu Zapadnih zemalja, ali i Rumunije i Hrvatske koje su daleko ispred nas. Naš sagovornik takođe podseća da je MSI na tržište Srbije ušao 2001. godine a nakon regionalnog uspeha, 2008, osnovao je samostalnu firmu sa desetak zaposlenih koji su zaduženi za 11 zemalja u regionu.

* Koje su specifičnosti našeg tržišta, odnosno koji su vaši proizvodi najzastupljeniji?

– Glavna odlika srpskog tržišta je da platežna moć najviše utiče na izbor robe koja se ovde prodaje. Nažalost, neka roba čak i nije dostupna srpskom tržištu jer za nju nema kupaca. Tu pre svega mislim na malo skuplje laptop računare koji koštaju više od 1.000 evra. Stanovništvo u Srbiji uglavnom kupuje računare čija je cena oko 35.000 dinara, a na Zapadu je to od 600 do 800 evra. Da je ekonomska kriza uzela maha vidi se i po tome da smo pre tri godine najviše prodavali računare srednje klase.

* Koje su prednosti, odnosno mane, srpskog tržišta u odnosu na ostalih 10 koja pokrivate?

– Teško je objasniti prednosti našeg tržišta, ali je za Srbiju najvažnije da uvidi da tehnologija pomaže, da može smanjivati troškove. Naša deca koja kasnije treba da nađu posao moraju da znaju da rade na računarima, jer bez toga za njih neće biti posla. Srbija treba da se kreće u tom pravcu, ali su nažalost investicije Vlade Srbije koje vode u tom pravcu minimalne. Ako gledate okruženje, pre svega Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku, oni su otišli mnogo dalje od nas, kako u ulaganjima tako i u zakonodavnim okvirima. Primera radi, korisnik iz Srbije ne može da plati robu u inostranstvu preko „pej-pala“, a to je samo mala stvar u globalnom problemu. Govorimo o setu zakona koji treba da se promene, o projektima koji su već zaživeli u inostranstvu. Tako je u Rumuniji sproveden „Euro 200“ projekat u kojem država daje stanovništvu mogućnost da kupi računar jednim vaučerom od 200 evra koji deli besplatno. To je samo jedan od motora koji pokreće tržište. Tačno je da Srbija ima dobru mrežu programera, ali da bi više prihodovala od te grane treba više ulagati, jer sada svi kvalitetni ljudi beže iz Srbije.

* Ko bi trebalo da inicira pokretanje jednog ovakvog projekta – država ili firme poput MSI?

– To bi trebalo pokrenuti kroz dijalog, ali država je svakako najveći finansijer. Mi kao firma možemo da isporučujemo tehnologiju ili da dajemo savete, jer imamo predviđanja na šest do 12 meseci gde tehnologija ide i u kom će se pravcu razvijati. Primera radi, u univerzitetskoj klinici u Berlinu sada sprovodimo projekat „elektronskog zdravlja“ tako što u bolnicama ugrađujemo elektronske zdravstvene karte. Preko elektronskog uređaja koji stoji u jednoj sobi, a ne putem kartona na krevetima kao do sada, medicinska sestra lako može da vidi šta je doktor prepisao. To isključuje ljudske greške, a štiti i privatnost svakog bolesnika jer karton nije javno izložen. To su male stvari za bolnice, ali su veoma značajne. Međutim, i tu sve kreće od infrastrukture, od malih stvari koje kada se sakupe daju veliku prednost.

* Koliko je to izvodljivo i u Srbiji?

– U Srbiji sve ide presporo. Država bi trebala da preseče sa nekoliko zaključaka, uz to ne treba da izmišlja nešto novo kad sve već postoji u razvijenom svetu. Neki modeli već funkcionišu u Rumuniji i Hrvatskoj, a u Srbiji sve ide presporo. Tačno je da je krajem prošle godine pokrenut projekat digitalne škole, ali je besmisleno da na toliko učenika imate samo jedan računar. Zato je prvi korak da se informacione tehnologije uključe u obrazovanje, ali i da se obuče kadrovi koji bi prenosili znanje učenicima i studentima. To bi u budućnosti firmama povećalo produktivnost, smanjilo troškove, a omogućilo bi i rad od kuće kao što imamo na Zapadu.

* Korporativna odgovornost je oblast u kojoj se ostvaruju sve velike firme, na koji način MSI to realizuje?

– MSI je aktivan i u korporativnom segmentu i napravili smo specifične proizvode. Standardan računar troši i do 500 vati struje, a naš nov po sistemu „ceo računar u monitoru“ samo 80 vati. To je standard koji se koristi u Aziji i SAD, a u Srbiji ljudi očigledno nisu shvatili kako da zarade na svojim računarima. Svi misle da je ulaganje u opremu bačena investicija. Ako neka firma ima 500 zaposlenih na računarima koji su stari nekoliko godina i troše pojedinačno 500 vati, a imate nove računare koji koriste višestrukom manje struje, lako je izračunati da se kupovina novih tehnologija isplati posle samo godinu i po dana i to samo kroz uštedu na električnoj energiji. Sa druge strane, povećava se i produktivnost. Na kraju I firma ima veći profit. Ovo vazi već za firme od 10 radnih stanica pa nadalje. Ovakve mere mogu da se koriste i u državnim organima radi smanjenja troška administracije i povećanja efikasnosti. Takođe, i sa ekološkog aspekta ovakve mere mogu imati velikog uticaja.

* Koje oblike saradnje i sponzorstva MSI ima u sportu i sa sportskim klubovima?

– Naše iskustvo u Srbiji je bilo uspešno, ali i sa dosta padova. U organizaciji firme, kao što je recimo bio Partizan čiji smo bili sponzori, sve se odvija sporo, sa sporim promenama. Brzina je najveća prepreka koju smo imali, jer nismo navikli da nešto pitamo danas a odgovor dobijemo tek sledeće sedmice. Na Zapadu pitamo sada a odgovor imamo za pet minuta i na tu filozofiju smo navikli iz razloga što usled nepredviđenih promena okolnosti brža reakcija je od krucijalnog značaja. Brzina je glavni problem i srpskih državnih organa, a sporost negativno utiče i na firme. Ovde sve ide preko veza, pa je problem i što legalnim putem firma otežano može da završi neki posao. I to ne samo kada je u pitanju sponzorstvo, već je to globalno stanje u Srbiji. Sa druge strane, imamo dosta iskustva sa sponzorstvom u svetu preko Formule jedan i svetskog šampionata u reliju. Pravilo je da se gleda šta kompanija može dobiti za uzvrat od sponzorstva. Međutim, to u Srbiji nije bilo presudno jer da smo to gledali zaključak bi bio negativan za nas. Ovde smo gledali uticaj brenda, odnosno koliko je jak brend koji sponzorišemo. Partizan je tu kao brend veoma jak i bili smo prijatno iznenađeni.

* Koji proizvodi su perjanica ponude MSI?

– Za krajnje korisnike imamo tač-skrin proizvode koji su lepo dizajnirani i imaju bogat paket softvera. Napravili smo taj „ful“ paket u jednom uređaju koji sadrži sve potrebno, a može se kupiti u Srbiji po ceni od 450 do 1.500 evra. Takođe imamo u Srbiji bogat program prenosnih računara kao i komponenti za računare. Za korporativne kupce imamo specijalne ponude, robu koju ne može da kupi pojedinac. Tako nudimo proizvode sa ekranima koji mogu da se okrenu za 90 stepeni, ili da se ekran postavi u svaku poziciju. Takođe veoma lagane i snažne prenosne računare. Do tih rezultata smo došli kroz istragu potreba korisnika.

* Pomenuli ste potrebe korisnika, koliko osluškujete njihove prohteve i koliko je bitno istraživanje potreba tržišta?

– Veoma je važno osluškivati potrebe korisnika. Tako smo generalni sponzori jednog svetskog gejming tima koji ima 65 gejmera koji su profesionalno plaćeni. Na osnovu njihovih potreba i komentara razvili smo seriju računara koja predstavlja najnoviju i najbolju tehnologiju na svetu. Slušamo i potrebe korporativnih korisnika. Jednom u dva meseca napravimo onlajn savetovanje na kojem krajnji korisnici mogu da daju svoje mišljenje, sakupimo podatke i na osnovu njih pravimo dalje planove.

* Kakvi su potencijali napredovanja vaših proizvoda i planovi za budućnost, kako u svetu tako i kod nas?

– Verujemo da je mobilnost ključna reč za sve i najvažnija za razvoj svakog budućeg proizvoda. Oprema postaje sve tanja i sve laganija, a sve moćnija. Nekada smo imali prenosive računare teške i do 3,5 kilograma, a današnji su veoma tanki i teže samo 1,3 kilograma. A svi znamo da je svaki kilogram manje prednost za poslovne korisnike ili studente, pa smo se među prvima u svetu okrenuli tom aspektu. Neophodno je raditi i na softveru. Aktuelna tema su „klaud kompjuteri“ kod kojih je sve postavljeno negde na serveru i nije potrebno imati jake uređaje, već je presudna momentalna internet veza. Imamo dosta takvih proizvoda, počeli smo i sa „tablet“ uređajima. Nove stvari su i mogućnost da se pritiskom na jedno dugme „overklokuje“ računar, odnosno da se i do 25 odsto poveća njegova snaga. Pored ovoga, za nas je u budućnosti veoma bitan i „ol in van“ segment. Ovo će za rezultat imati da se tradicionalni desktop računari koriste samo na veoma skupim mašinama koje rade teške programe, a da ostalo preuzme „ol in van“ tržište.

Inovativni lider

Kompanija MSI je tokom proteklih 25 godina uvek težila pružanju digitalnih proizvoda koji su nastali na osnovu njenih najvećih vrednosti – inovaciji i stilu. Rezultat toga su proizvodi superiornih performansi i velike pouzdanosti, zadovoljne mušterije i prepoznatljiv stil. Na ovaj način MSI se uvrstio u red tri najbolja proizvođača sa rastom prodaje u više od 120 zemalja, 150 miliona korisnika matičnih ploča i 100 miliona korisnika grafičkih kartica širom sveta. To je donelo nagrade svetskog renomea za dizajn proizvoda i oko 8.000 priznanja dobijenih od 350 medijskih kuća u 50 država širom sveta.

Koliko para toliko muzike

– Stojimo iza naših proizvoda i nemamo razliku u kvalitetu kada govorimo o Aziji, SAD ili Srbiji. Kvalitet je isti i ne stoje primedbe da se ovde prodaje roba nekog X kvaliteta. Jedino je na mestu izreka „koliko para toliko muzike“. Veći budžet omogućava samo da se bira roba koja daje veće mogućnosti. Inovativna smo firma što je veoma važno u našem poslu, jer pravimo najnoviju robu po najvišim standardima. Ako neka najnovija roba izađe u Japanu, posle mesec dana je možete kupiti u Evropi i Srbiji gde se već ogleda jačina jednog brenda.