Srpska hrana konkurentna na svetskom tržištu

Ministar poljoprivrede, u razgovoru za Danas podseća da je na početku rada rekonstruisanog kabineta bilo dosta žustre debate na tu temu, a naročito su se novom modelu protivili veleposednici iz Vojvodine koji obrađuju velike površine i oni su, podržani i od nekih političkih partija, odlučili da izađu na puteve.

– I tada sam govorio, i sada mislim da je za zemlju mnogo bolje da se subvencije drugačije postave, ali smo prošle godine uvažili činjenicu da su uredbe usvojene neposredno pred prolećnu setvu koja je najvažniji događaj u poljoprivrednom kalendaru, i to je bio razlog da napravimo kompromis i da deo podsticaja, za posede do 30 hektara isplatimo odmah, a deo za površine do 100 hektara prenesemo u ovu godinu.

• Sada je došlo do promene sistema subvencionisanja, umesto po hektaru obrađivane površine premiraće se prinos. Opet su krenuli protesti, hoće li i sada biti nekog kompromisa?

– Sistem je već uveliko promenjen i više nema razloga da se vraćamo nazad. Mi u ovogodišnjem budžetu imamo više novca nego prošle godine kada je na raspolaganju za te namene bilo oko 18,5 milijardi dinara, od čega je za isplatu 14.000 dinara po hektaru bilo izdvojeno 15 milijardi, dok je 3,5 bilo vraćeno poljoprivrednicima na ime akciza za kupljeno jeftinije gorivo. Sredstva je koristilo 82.000 registrovanih domaćinstava. Ove godine za klasične subvencije imamo ne manje od 22 milijarde dinara, ali smo i drugačije postavili politiku podsticaja.

• U čemu je promena?

– Prvo je doneta odluka za regresiranje goriva, deset milijardi dinara je izdvojeno za 80 miliona litara u prvoj i 90 miliona u drugoj polovini godine a to će omogućiti da poljoprivrednici i sada, kada cena energenata pod pritiskom svetskog tržišta raste, nabave količine potrebne za setvu pod najpovoljnijim uslovima. Preostalih 12 milijardi dinara namenjeno je za subvencije ali ne više po obradivim površinama, nego po isporučenim količinama žitarica, industrijskog bilja i krompira. Ono što nas uverava da smo na pravom putu je činjenica da je više od 220.000 registrovanih gazdinstava podnelo je zahtev za nabavku goriva, a rok je do 9. aprila. Znači, već je sada očigledno da će subvencijama biti obuhvaćeno najmanje trostruko veći broj gazdinstava nego po prošlom modelu. Takođe, lane je u sistemu subvencija bilo 1,02 miliona hektara, do danas je već 1,5 miliona. I ono što je takođe interesantno, to je Vojvodina, u kojoj su do prošle godine subvencije koristile 22.000 domaćinstava a sada se već prijavilo oko 60.000.

• Koje efekte očekujete od novih mera?

– Imamo dva osnovna cilja – da što veći broj ljudi koji se bave poljoprivredom od države dobije podstrek i da novac koji za to izdvajamo pomogne da se postigne što veći prinos i zarada. Uveren sam da ćemo time stvoriti i dobru osnovu za domaću prerađivačku industriju, za veću proizvodnju mesa, ulja, šećera, prerađevina od soje, u krajnjem cilju i za što veći izvoz roba koje imaju viši nivo prerade. To je nacionalni interes. Posledica je da ćemo imati i cenovnu stabilnost, koju smo, kada je o osnovnim namirnicama reč, trenutno postigli na drugi način, ograničavanjem trgovačkih marži za te kategorije proizvoda na deset odsto. Dakle, ovo je pravičan i funkcionalan način potrošnje budžetskog novca kada je poljoprivreda u pitanju i uveren sam da će pomak biti vidljiv.

• Kome ovakav sistem podsticaja više odgovara, malim ili velikim posednicima?

– Poljoprivredna politika mora da bude prilagođena životu. U životu postoje i mali i veliki proizvođači, a pomoć države mora da imaju sve vrste proizvodnje, naravno, prema novcu kojim se raspolaže. Sistem je ranije stimulisao ograničen broj gazdinstava. Sada smo povećali broj gazdinstava koji će ostvariti pravo na subvencije a vrlo brzo ćemo otvoriti prostor i za velike proizvođače. Već nekoliko meseci unazad ih pripremamo, a cilj je da im olakšamo modernizaciju, nabavku ozbiljne mehanizacije, izgradnju skladišta, da mogu da nabave opremu za navodnjavanje. Mi smo neke poteze povukli još prošle godine, stavili smo poljoprivrednicima na raspolaganje najjeftiniji novac, kredite sa fiksnom dinarskom kamatom od osam odsto, a ove godine spustili smo je na šest. Ove nedelje smo sa osiguravajućim kućama potpisali ugovore prema kojima će troškove premije osiguranja snositi budžet.

• Ljudi su oprezni sa zaduživanjem, posebno paori. Koliko su ove kreditne pogodnosti bile iskorišćene?

– Dobri su rezultati, posebno zbog toga što država snosi rizik kretanja kursa. Prošle godine, iako smo krenuli tek od leta, plasirane su 6,2 milijarde dinara, ove godine očekujemo veći iznos. To nije mali novac. I što je interesantno, prosečna vrednost kredita bila je oko 6.000 evra, nisu uzimali velike pozajmice a bilo je oko 11.000 korisnika. Očekujem da će ta sredstva koristiti i oni koji imaju velike posede, jer nema ograničenja a cilj nam je da podstičemo intenzivnu poljoprivredu. S druge strane, našli smo i način da podržimo male posede. Te mere nijansiramo koliko je god moguće, jer smo napravili skalu koliko ko može goriva da preuzme prema proizvodnju koju ima, u februaru je bila ponuda regresiranog đubriva, što je dalo odličan rezultat jer je oborilo cenu đubriva. Sada smo voćarima omogućili da preuzmu MPK a da plate početkom oktobra. Rečju, pokušavamo da sa novcem koji imamo najefikasnije pomognemo sve grane i da on stigne do svih učesnika u lancu.

• Hoće li stići? Ne bi bilo prvi put da ljudi koriste novac iz agrarnog budžeta za sasvim druge stvari?

– U sistemu se dogodila jedna novost. Država sada ima daleko veći potencijal kontrole zahvaljujući angažovanju 1.500 agronoma – asistenata koji su stigli do svake njive. Pripremamo se da sada primimo još oko 200, stotinak koji će pokriti sredine gde još nismo uključili savetodavce i još toliko tehnologa prehrane pri poljoprivrednim stanicama, koji će asistirati u proizvodnji namirnica koje mogu da idu na pijace, poput sira ili voćnih i povrtarskih prerađevina. Klasični asistenti, međutim, brinu da sve mere budu dostupne gazdinstvima za koje su zaduženi. Oni pribavljaju zahteve, distribuiraju gorivo ali će sutra i kontrolisati da li je utrošeno za kulture i površine koje su u zahtevu navedene. To je daleko efikasniji sistem kontrole nego što bi malobrojna inspekcija mogla da postigne, ali pravi je cilj da što je moguće više olakšaju administrativne procedure. Ja sam izdao naredbu da niko od korisnika neke subvencije ne bi smeo da ima više od jednog kontakta sa državom.

• Praktično, uveli ste u poljoprivredi ono što firme godinama traže od države – jedan šalter. Ipak, angažovanje agronoma ograničeno je do kraja ove godine, zbog čega su vaši protivnici tvrdili da je reč o populizmu sračunatom na predizborne poene. Ima li nade da će angažovanje asistenata da nadživi ovaj saziv vlade?

– Duboko sam uveren da ne postoji niko ko bi se odrekao tako efikasnog i dobrog sistema kakav je ustanovljen sa agronomima koje je angažovalo Ministarstvo poljoprivrede. Istina je da su u početku negde bili dočekani sa skepsom, ali sam izuzetno zadovoljan kako su prihvaćeni sada i kako efikasno taj sistem pomaže i u prikupljanju podataka i kao osnova za kreiranje daljih poteza.

• Ima primedbi da Srbija bez masovne proizvodnje i velikih proizvođača neće moći da izađe na EU tržište, a sa druge strane brojna su porodična gazdinstva sa malim obimom proizvodnje. Koliko bi neki novi model zadruga mogao i njih da okupi i organizuje za veliko tržište?

– Važno je da razbijemo neke stereotipe. Srbija je izvoznik hrane i poslednje dve godine ušli smo u dobar trend u kome se godišnje vrednost izvoza uvećava za po 500 miliona dolara. Prošle godine izvezeno je 2,7 milijardi dolara iz prehrambenog sektora, i mi imamo snage da se borimo na svetskom tržištu hrane. Ali, možemo da budemo mnogo bolji, da povećamo proizvodnju prerađivačke industrije i da izvezeni proizvodi imaju što viši stepen prerade, a da 800.000 porodica koje žive od poljoprivrede dobiju mogućnost da ostvare veću zaradu. Iz godine u godinu širi se paleta roba koje prelaze granicu. Prošle godine, na primer za EU je nekoliko mlekara dobilo izvozne brojeve, sada jedna klanica, goveđe meso možemo da prodajemo a sada nalazimo način da eliminišemo svinjsku kugu kako bi i ta vrsta mesa mogla da se plasira.

• A u regionu?

– U regionu smo već ozbiljan izvoznik, a upravo radimo na međusobnom priznavanju laboratorijskih procedura, kako se ne bi ista roba dva puta, sa svake strane granice kontrolisala. Takve sporazume koji znatno eliminišu necarinske barijere posebno malim i srednjim proizvođačima, već su potpisani sa Makedonijom, Crnom Gorom, Republikom Srpskom, a obuhvatićemo i ostale zemlje CEFTE.

• Jedan od principa na kome poljoprivrednici godinama insistiraju je predvidljivost proizvodnje, a činjenica je da se posle svakih izbora menja agrarna politika. Koliko mislite da će sistem koji sada promovišete preživeti ovaj saziv vlade?

– Mislim da će se pokazati dobri efekti. Ima istine da je nekoliko puta menjana politika podsticaja, ali moramo da imamo na umu da se i vreme i uslovi menjaju. Kada je 2007. počelo davanje od 100 evra za hektar, ekonomski ambijent bio je sasvim drugačiji, ali je i u budžetu te godine bilo više novca i mogao je to davanje da izdrži. Ali, mi smo došli u jesen 2008. kada je kriza „istanjila“ državnu kasu i taj sistem je počeo da se ograničava. Na primer, uslov za korišćenje subvencija bio je uplaćen doprinos za penzijsko osiguranje, pa je od nekoliko stotina gazdinstava sistem je prošle godine spao na nešto iznad 80.000 korisnika. Jedno od pitanja je koliko bi i to bilo održivo, jer smo sa 12 milijardi za te namene došli do 15, a da se pritom prinosi po hektaru nisu uvećali i daleko su ispod naših mogućnosti. Dakle, sada smo prilagodili mere onome što budžet može u ovom trenutku, to je za trećinu više no prošle godine, ali ipak očekujem masovan ulazak gazdinstava u sistem, jer sada imaju motiv da što više proizvedu kako bi dobili više podsticaja.

• Poljoprivrednici nisu podjednako opremljeni, pa dok jedni traže sigurnost za rate po kreditima za mehanizaciju, drugi se žale da im je oprema zastarela. Uz to, nekada solidne fabrike traktora i poljoprivrednih mašina sada ne rade. Postoji li kombinacija koja bi pokrenula trake i omogućila modernizaciju gazdinstava?

– Vodimo vrlo ozbiljne razgovore oko proizvodnje traktora sa predsednikom vlade i ministrom Ćirićem. Uveren sam da tu možemo da napravimo ozbiljan iskorak. To je i industrija koja zapošljava 20.000 ljudi, jer nije samo IMT i IMR, nego i veliki konglomerat drugih proizvođača iz lanca. Već smo u fazi da razgovaramo sa menadžmentom tih fabrika i sa sindikatima i mislim da će vrlo brzo taj problem biti rešen. Postoji velika tražnja za tim traktorima i na tržištima Afrike i Azije ali i velika potreba da se, naročito u centralnoj Srbiji obnovi mašinski park, jer su paori u Vojvodini nešto intenzivnije opremali svoju proizvodnju.

• Sistem podsticaja za koji se zalažete sada je gotovo zaokružen. Kolika je verovatnoća da bi kao rezultat svih mera značajnija proizvodnja u agraru mogla da podigne sadašnju procenu o ovogodišnjem rastu BDP-a od jedva 0,5 odsto?

– Ja verujem, da. To je ne samo rast BDP-a, nego pre svega značajniji izvoz koji će, nadam se, premašiti trend rasta od po 500 miliona dolara godišnje i siguran sam da će ova grana doprineti smanjenju spoljnotrgovinskog deficita.

Krediti

Koliko će ratari moći da računaju na povoljne kredite kako bi obnovili mehanizaciju i osavremenili proizvodnju?

– Već pola godine razgovaramo sa centralnom bankom i ona je prilično blagonaklona prema sistemu koji predlažemo kao osiguranje za plasmane u poljoprivredi. Očekujemo da poslovne banke, na primer, prihvate kao garanciju za odobrene kredite i rod i žive životinje, svinje i goveda kao adekvatan kolateral, posebno što sada imamo i jako dobru evidenciju o tom potencijalu, i mislim da je izvesnija garancija nego hipoteka na zemlju i kuću. Centralna banka se sada pripremi da izmeni propise o klasifikaciji tih kredita, što bi moglo da podigne interesovanje poslovnih banaka i da taj model uvrste u svoju ponudu.

Dobar ciklus

– U stočarstvu ima razloga za optimizam, jer su prerađivači krenuli u dogovore sa poljoprivrednicima i ušli zajednički u jedan ozbiljan ciklus. To je podsticaj i za ratare. Njihova proizvodnja je osnova hrane za životinje, pa im razvijeno stočarstvo garantuje dobar plasman kukuruza, soje i drugih kultura. S druge strane, stimulacija za sve vrste proizvodnje u agraru je uvećanje tržišta, što se upravo sada dešava.