„Centralna figura ostaje na Andrićevom vencu“: Šta ekonomisti i privrednici očekuju od nove vlade?

Prošlo je nešto više od dva meseca od kada je sada bivši premijer Srbije Miloš Vučević podneo ostavku u jeku masovnih studentskih i građanskih protesta širom zemlje.

Pre nekoliko dana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio je novog mandatara za sastav vlade, koji ovog puta dolazi iz sveta medicine.

Naime, kandidat za novog premijera Srbije je profesor dr Đuro Macut – srpski endokrinolog, akademik i kliničar, rođen u Beogradu.

Pored društveno-političke krize koja u Srbiji traje od novembra, našu zemlju pritiskaju i brojne ekonomske stege, što zbog problema u samoj zemlji, što zbog geopolitičkih previranja.

Tako se Srbija, među brojnim zemljama, našla na udaru carina Sjedinjenih Američkih Država (SAD) od 37 odsto, što bi moglo da pogodi pojedine domaće izvoznike u ovu zemlju.

Pored toga, Naftna industrija Srbije (NIS) se već neko vreme suočava sa potencijalnim sankcijama SAD, koje su do sada već dva puta odložene.

Zbog krize u autoindustriji, pre svega, u Evropskoj uniji (EU) na udaru su i fabrike iz Srbije koje se bave proizvodnjom komponenti, a Nemačka kompanija „Drekslmajer“ najavila je gašenje fabrike u Zrenjaninu, što će oko 2.000 radnika ostaviti bez posla. Prema oceni struke, ta kriza tek bi mogla da se prelije na našu zemlju.

Kriza je i u tekstilnoj industriji gde se, takođe, gase fabrike, a najsvežiji primer je Beneton koji zatvara proizvodnju u Nišu, a gde će bez posla ostati oko 900 ljudi.

Takođe, Srbija se u februaru suočila sa padom turističkog prometa, industrijske proizvodnje, kao i maloprodaje.

Uz sve to, započeti su brojni veliki projekti, od kojih najznačajniji onaj u vezi sa izložbom „Ekspo 2027“ i kompletnog projekta „Skok u budućnost“ za koje je predviđeno izdvajanje oko 18 milijardi evra.

Sve ovo, ali i brojni drugi problemi i otvorena pitanja, čekaju novu vladu da im se posveti i nađe rešenja.

Ekonomista Saša Đogović za Danas navodi da glavni izazov jeste duboka društveno-politička kriza koja se samo dalje zaoštrava.

„Nema adekvatnog odgovora vlasti na zahteve protestanata, a to su, pre svega, zahtevi za sistemskim promenama, sa jasnim akcionim planom borbe protiv mita i korupcije i organizovanog kriminala“, ukazuje on.

Đogović podseća da su studenti odgovorili da ih ne interesuje promena pojedinaca u vladi, već promena sistema.

„Ako posmatramo novog mandatara, odnosno verovatno budućeg premijera, i to da je njegova politička težina nikakva i da iza njega stoji predsednik Srbije, možemo pretpostaviti da se koordinate neće menjati i da će centralna figura ostati na Andrićevom vencu i da će se odatle kontrolisati i rad celokupne vlade. Zato ne očekujem da će i ova vlada uspeti da izađe u susret zahtevima studenata“, kaže naš sagovornik.

On naglašava da je to baza za sve ostalo i da ako toga nema, ne možemo govoriti o nekim daljim razvojnim ekonomskim, kulturnim ili drugim planovima.

„Bez odgovora na glavni izazov, sva druga pitanja iz bilo koje sfere života ostaju po strani“, smatra Đogović.

Ipak, on upozorava da privreda nema vremena da čeka.

„Već se kasni, već postoje zastoji. Turistički promet slabi, slabiji je i rast maloprodajnog prometa u odnosu na zacrtane stope rasta, manji je priliv stranih direktnih investicija, povećava se deprecijacijski pritisak na devizni kurs dinara, smanjuju se ukupne devizne rezerve… To su neki podaci iz prva dva meseca ove godine i ne očekujem promenu trenda, jer se ništa u društvu nije promenilo, sem što se kriza zaoštrila“, ukazuje Đogović.

Takođe, on upozorava da, ako imamo u vidu i spoljne izazove poput američkih carina, one će i direktno, ali i indirektno uticati na privrednu dinamiku u našoj zemlji.

„Bilo kakvo pravljenje privida normalnosti, predstavlja trasiranje puta za narušavanje i makroekonomske stabilnosti, što vuče i povećavanje pritisaka i na fiskalni deficit i na javni dug…“, objašnjava Đogović.

Traže se što brža rešenja, dodaje on, jer se sa svim tim dosta kasni i Srbija je izgubila dosta vremena.

„Dodatno, visok politički rizik preti da spusti naš kreditni rejting sa investicionog na špekulativni, jer se vide već određena narušavanja makroekonomskih parametara koji su za sada još pod kontrolom. Međutim, produbljivanje krize sigurno ne može doneti sistemske i ekonomske mere koje bi vodile u pravcu poboljšanja poslovne klime. Za to je potreban kvalitativno napredniji institucionalni ambijent, a to je i suštinski zahtev studenata“, zaključuje Đogović.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić za naš portal kaže da se još ne zna ko su ministri ni program vlade, zbog čega je teško prognozirati.

„U delu kojim se mi bavimo – železnica, ali i metalska, mašinska i elektroindustrija nema nikakvih očekivanja. Ljudi su zabrinuti, jer rade sa zemljama Evropske unije (EU) i regiona, a vidimo da se EU optužuje za obojenu revoluciju, proteruju se ljudi. Takođe, Amerika je uvela Srbiji najviše carine u Evropi“, ukazuje on.

Rajić upozorava na posledice kretanja i na međunarodnoj sceni.

„Ukoliko dođe do još većeg povlačenja evropskih kompanija iz Srbije zbog krize u međunarodnoj trgovini i smanjene tražnje u automobilskoj, metalskoj i elektroindustriji, to će izazvati pad privredne aktivnosti“, objašnjava on.

Rajić naglašava da privrednici ne veruju u rad institucija i efikasnost sudstva i da su skeptični.

„Kažu da dolazi vreme u kome će morati da se čuva ono što se ima i koje nije povoljno za ulaganja i razvoj posla“, navodi naš sagovornik.

Poseban problem predstavlja „tiha pobuna“ inženjera, dodaje on.

„Oni više ne žele da budu jedini odgovorni kada treba ići u zatvor i pod stalnim pritiskom političara i investitora. Potrebne su promene zakona i reforme u nizu oblasti“, naglašava Rajić.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković za Danas kaže da je, s obzirom na sve okolnosti i dešavanja kod nas i u svetu, teško predvideti šta će tačno biti i koliko na to možemo da utičemo.

„A to što je teško prognozirati je najteže za privrednika, koji očekuje i potrebno mu je da unapred zna dešavanja da bi mogao da planira posao“, ukazuje on.

Atanacković dodaje da će očigledno probleme na koje naiđe Evropa podeliti sa nama i da su dodatni problem sada i američke carine.

„S druge strane, oslanjati se isključivo na naše tržište i našu proizvodnju je teško, jer mi nismo u situaciji da nešto proizvodimo dovoljno jeftino, a činjenica je i da će uvoz da nam bude skuplji. Za očekivati je da ćemo imati blagu recesiju i to u najboljem slučaju“, smatra on.

Atanacković ukazuje i da je u ovoj godini teško očekivati rast BDP-a kakav smo očekivali.

„Nova vlada bi morala da startuje izuzetno brzo i za očekivati je da to bude manje politička vlada, a da u njoj budu ministri koji će dobro poznavati resore u kojima se nalaze“, veruje on.

Naš sagovornik ističe i da je bitno da neka vlada ima ceo mandat.

„To je bitno da bi se došlo do nekih rešenja, jer je dobro da vlade imaju dugoročne planove, da se stvari ne postavljaju ad hok, već promišljeno. Potrebno je da nosioci vlade budu vrlo vispreni i odlučni da bi napravili neki vidljiviji rezultat ili bar da ostanemo na nivou na kom smo bili, jer ni to neće biti lako postići“, kaže Atanacković.

Vlasnik Industrije mesa „Matijević“ Zoran Matijević za Danas navodi da su veliki izazovi pred novom vladom.

„Rešavanje unutrašnjih podela i što brža normalizacija. Suočavamo se sa velikim globalnim, geopolitičkim i ekonomskim lomovima, tako da nam je svakako prioritet da napravimo mir u svojoj kući“, smatra on.

Vezano za ekonomska dešavanja i carinski rat koji se vodi, Matijević poručuje da moramo više da radimo na domaćoj privredi i privrednicima.

„Oni treba da imaju veću ulogu i da baš oni, domaći privrednici, budu pokretači ekonomskog razvoja“, naglašava naš sagovornik.

On dodaje da je Tramp ljut na Japan, jer je 90 odsto automobila prodatih u Japanu i napravljeno u Japanu.

„Tako i mi bar meso, mleko i proizvode od mleka i mesa ne bi trebalo da uvozimo, već da potrebe zadovoljimo iz sopstvenih kapaciteta“, zaključuje Matijević.