Da li Srbija treba da pomaže kompanijama koje su pogođene carinama SAD?

U nameri da sačuva opstanak ovih preduzeća, ali i radna mesta, Privredna komora Srbije (PKS) organizovala je u ponedeljak sastanak sa predstavnicima domaćih preduzeća čije je poslovanje najviše ugroženo carinama Donalda Trampa, a razmatrane su mogućnosti za obezbeđivanje adekvatne pomoći.

Za sada konkretne pomoći za privrednike nema, ali je zamenik predsednika PKS Mihailo Vesović napomenuo da bi nekim kompanijama, koje već trpe direktnu štetu, država mogla da pomogne otvaranjem kreditnih linija pod povoljnim uslovima ili finansiranjem izvoza.

Na pitanje da li bi država trebalo da pomogne privrednicima koji izvoze u SAD, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je za Danas da, u principu, država ne bi trebalo da se uključuje u pomoć privrednicima, ali priznaje da su trenutne okolnosti neuobičajene, pa bi se mogla razmotriti pomoć koja bi bila vremenski ograničena.

Savić je istakao da bi država trebalo da razmotri mogućnost da preuzme deo tereta, ali samo u slučajevima kada je jasno da preduzeća ne mogu da funkcionišu bez pomoći.

Savić je posebno istakao da nije potrebno pružati pomoć svim preduzećima jednako. Dok bi neki, kao što su veće firme koje efikasnije funkcionišu, mogli da se snađu i bez državne pomoći, manja preduzeća ili ona koja se bave specifičnim sektorima, poput namenske industrije, mogla bi imati veće potrebe za državnom podrškom, dodao je Savić.

On je naveo da preduzeća, poput „Zastava oružje“ koje već godinama posluje s gubicima, moraju dobiti specifičnu pomoć kako bi opstala na tržištu.

Takođe smatra da država ne bi trebalo da pomaže stranim komapnijama, među kojima su, na primer, kineski izvoznici auto-guma.

Profesor je ponovio da bi pomoć trebalo biti vremenski ograničena – od nekoliko meseci do najviše pola godine, dok se preduzeća ne prilagode novim uslovima poslovanja.

U slučaju da se preduzeća na prilagode novonastalim okolnostima, Savić predlaže da se okrenu novim tržišta i da bi država i u tome mogla da im pomogne.

Kada je reč o vrsti pomoći privrednicima, Savić je rekao da je to pitanje specifično i zavisi od potreba preduzeća.

„Za neka preduzeća, subvencije bi bile najprikladniji oblik pomoći, dok bi za druga bila korisnija kreditna linija, koja bi im pomogla da se pripreme za proizvodnju u svim fazama. Svako preduzeće treba da nađe onu vrstu pomoći koja je njemu najkorisnija“, rekao je Savić.

Koliko su privrednici pogođeni i šta su tražili na sastanku?

Direktor pančevačkog „Tehnomarketa“ Dragan Kršanin, koji je prisustvovao sastanku u PKS, izjavio je za Danas da je njihova kompanija pogođena poslednjim odlukama koje se odnose na povećanje carina za izvoz u SAD, s obzirom na to da od ukupnog izvoza njihovih proizvoda i stolarije od aluminijuma, 30 odsto odlazi na američko tržište.

Kršanin je istakao da je „Tehnomarket“ prisutan na američkom tržištu gotovo osam godina, tokom kojih je firma izgradila značajnu poziciju, uložila stotine hiljada evra u sertifikaciju proizvoda i izgradnju odnosa sa partnerima.

Za naš medij je objasnio da je njihova kompanija još u većem problemu, jer je pre mesec dana SAD uveo carine od 25 odsto na uvoz aluminijuma.

„Dodatnih 37 odsto, koji se takođe odnose na nas, stvorilo nam je ozbiljne probleme i mi polako gubimo to tržište“, rekao je Kršanin.

On je pohvalio brzo reagovanje PKS i istakao da su imali konstruktivan sastanak kojem su prisustvovali predstavnici više od 50 kompanija koje izvoze na američko tržište.

Međutim, kako kaže, razume da pregovori između Srbije i SAD po pitanju smanjenja carina neće biti jednostavni i da ne zavise samo od naše države, dodajući da razgovori sa „velikom silom“ neće biti jednostavni.

U slučaju da se pregovori između Srbije i SAD ne završe pozitivno po privrednike i carine ostanu visoke, upitali smo Kršanina kakva pomoć države bi bila najadekvatnija za njihovo preduzeće.

On je predložio da bi država mogla da podrži domaće firme kroz mehanizme koji ne bi narušavali slobodno tržište, ali bi omogućili veću konkurentnost.

„Sve države štite svoju privredu, ja znam da to nije lako, jer se insistira na slobodnom tržištu, pa ne smete da se bavite protekcionizmom. Međutim, znam da druge zemlje rade za svoje firme, znam da su turske kompanije subvencionisane za sve što izvezu u Srbiju. Takođe znam i da investitor ili banka iz Nemačke koja prati projektno finansiranje gotovo insistiraju da se kupuju nemački aluminijumski prozori i vrata“, rekao je Kršanin.

Na pitanje da li razmišljaju o promeni tržišta, Kršanin navodi će neće biti lako naći novo tržište, jer će sve kompanije koje su do sada poslovale na američko tržište početi da traže nova.

„I te kompanije će se okrenuti drugim tržištima, kao i mi, onda ćemo osetiti i strahovit pritisak i ko zna kakvu konkurenciju“, rekao je Kršanin.

I generalna direktorka firme „Testeral“ koja takođe proizvodi proizvode od aluminijuma iz Jagodine Sanja Stanimirović prisustvovala je sastanku u PKS.

Izrazila je zahvalnost PKS i predstavnicima vlade na brzoj reakciji u vezi sa uvođenjem novih carina na izvoz u SAD, iako smatra da bi bilo korisnije da je na sastanku bio neko sa većom moći odlučivanja, ko bi mogao da oslušne direktne potrebe privrede.

Ona je naglasila da su privrednici, posebno oni koji uspešno izvoze u SAD, najugroženiji i da bi država trebalo da stane u zaštitu tih kompanija.

„Država treba da stane uz nas, jer smo mi ti koji smo sami uspešno plasirali svoje proizvode na zahtevno američko tržište i predstavljamo Srbiju u svetu“, rekla je Stanimirović.

Kao jedno od rešenja, kako kaže, predložili su diplomatske pregovore između Srbije i SAD koji bi mogli da dovedu do smanjenja carina, konkretno na nivo od 10 odsto, koliko trenutno imaju zemlje u regionu poput Crne Gore i Albanije.

Naglasila je da su pregovaračke tačke Srbije dobre, posebno, jer prema podacima Eurostata, Srbija ima deficit u trgovinskoj razmeni sa SAD, što može da bude dodatni argument u pregovorima.

Kada je reč o konkretnoj pomoći za firme poput njihove, Stanimirović je ukazala na potrebu za pronalaženjem novih tržišta i eventualnom subvencijom u narednom periodu.

Takođe, predloženo je i ponovno uvođenje poreskih olakšica kakve su bile na snazi tokom pandemije.

„Testeral“ je, prema njenim rečima, firma koja izvozi oko 90 odsto svojih proizvoda, a od tog procenta čak 70 odsto ide na američko tržište.

Stanimirović je naglasila da su sve investicije od 2020. godine do danas bile usmerene upravo ka tom tržištu, što je sada postalo ozbiljan izazov.

„Ovo nas je iznenadilo jer smo celu našu strategiju i razvoj kompanije usmerili na američko tržište“, rekla je Stanimirović.

Šta je još rečeno na sastanku u PKS?

Mihailo Vesović rekao je da je bitno da privrednici sa PKS i državom zajedno učestvuju u pregovorima kako bi se što pre ostvarili povoljniji uslovi za naše kompanije.

„To podrazumeva hitno otvaranje trgovinskih pregovora, za koje znamo da se na njih čeka u redu u Vašingtonu, i da budemo jedna od zemalja koja će među prvima ispregovarati što pre i što povoljnije uslove, makar one koji bi nas izjednačili sa regionom i EU“, naglašava Vesović.

Podsetimo, nedavno je Trampova administracija saopštila da više od 50 zemalja želi da pregovora o carinama.

Ono što je izvesno jeste da će Srbija diplomatskim putem pokušati da smanji carine i da neće posezati recipročnim merama poput Kine koja je uvela SAD visoke carine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija problem uvođenja američkih carina rešiti u naredna tri meseca.

U Privrednoj komiri Srbije, Vesović je rekao i da se, s obzirom na to da neke kompanije već trpe direktnu štetu, razmatra na koji način je odmah moguće da se tim kompanijama pomogne.

Govorio je o otvaranju određenih kreditnih linija koje bi bile pod povoljnim uslovima, ili eventualno finansiranjem izvoza.

Ekonomska saradnja Srbije i SAD

Prema zvaničnim podacima koje je Danas dobio iz Privredne komore Srbije (PKS), Srbija je prošle godine u SAD izvezla robu u vrednosti od oko 620 miliona evra, a uvezla je robu u vrednosti od oko 684 miliona evra.

Dakle, u trgovinskoj razmeni sa SAD tokom 2024. godine, Srbija je bila u deficitu od oko 64 miliona.

Situacija je značajno drugačija kada se gledaju prihodi od usluga, koji su prošle godine porasli za 13,1 odsto u odnosu na 2023. godinu, jer je Srbija ostvarila prihod od 1,8 milijardi evra, dok su rashodi iznosili 417,8 miliona.

To znači da je Srbija na ovom polju u razmeni sa SAD ostvarila suficit od 1,4 milijarde evra.

Isti podaci pokazuju da je upliv stranih direktnih investicija iz SAD u našu zemlju, u prvih devet meseci prošle godine, iznosio 85,3 miliona evra, što čini povećanje od 235 odsto u odnosu na isti period 2023. godine.

Takođe, u Srbiji posluje 659 privrednih društava sa 50 ili više odsto američkog kapitala. Od toga, čak 575 njih ima 100 odsto američko vlasništvo.