„To je pomalo kao da jašete tigra“: Sporazum sa Iranom bez sporazumevanja i Trampova dosledna nedoslednost

Razgovori se zasnivaju na privremenom sporazumu od 14 tačaka, potpisanom prošlog meseca, čiji je cilj bio da zaustavi rat koji je započeo američko-izraelskim napadima na Iran u februaru, ponovo otvori Ormuski moreuz za plovidbu i uspostavi okvir za 60 dana pregovora o postizanju trajnog mirovnog sporazuma.

Međutim, Sjedinjene Američke Države i Iran javno su se sukobili oko tumačenja privremenog sporazuma, što je tokom protekle sedmice dovelo do uzajamnih vojnih udara i ostavilo malo znakova napretka po složenijim pitanjima, uključujući iranski nuklearni program.

Prema rečima dvojice visokih iranskih izvora, Iran je odlučan da obezbedi međunarodno priznanje svoje kontrole nad Ormuskim moreuzom i prava da naplaćuje takse brodovima koji ulaze u Persijski zaliv ili iz njega izlaze, čak i ako bi to morao da ostvari silom.

Pomorski saobraćaj kroz moreuz delimično je obnovljen. Pre rata, tim plovnim putem odvijala se petina svetske trgovine naftom i tečnim prirodnim gasom (LNG).

Američki predsednik, koji je izjavio da je uklanjanje iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma jedan od njegovih glavnih prioriteta, rekao je u sredu novinarima da „denuklearizacija Irana dobro napreduje“, ne iznoseći dodatne pojedinosti.

„Imali su veoma dobre sastanke i videćemo šta će biti“, rekao je Donald Tramp o razgovorima u Dohi, gde za sada nije bilo naznaka da se uopšte razgovaralo o nuklearnom pitanju.

Fokus na Ormuski moreuz i zamrznutu imovinu

Razgovori, uz posredovanje Katara i Pakistana, počeli su u utorak uveče i nastavljeni su u sredu, izjavio je jedan iranski zvaničnik.

Pregovori su organizovani kroz odvojene sastanke glavnih pregovarača i stručnjaka, rekao je izvor upoznat sa razgovorima. Dodao je da su Trampov zet Džared Kušner i specijalni izaslanik Stiv Vitkof razgovarali sa katarskim premijerom kako bi pripremili teren za pregovore, ali da neće direktno učestvovati u njima.

Kušner i Vitkof su se kasnije sastali i sa emirom Katara kako bi razgovarali o američko-iranskim pregovorima, kao i o situaciji u Libanu, koji je početkom marta napadnut od strane Izraela.

Iranski zamenik ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi predvodio je delegaciju sastavljenu od predstavnika Ministarstva spoljnih poslova, Centralne banke i Ministarstva poljoprivrede Irana. Delegacija se sastala sa katarskim premijerom i razgovarala sa posrednicima.

Iran je javno saopštio da su njegovi prioriteti postizanje dogovora o upravljanju Ormuzom i oslobađanje šest milijardi dolara zamrznute iranske imovine. Iranski zvaničnik rekao je da će se aktuelna runda pregovora prvenstveno baviti upravo tim pitanjima.

Prema izvoru upoznatom sa pregovorima, prioritet Sjedinjenih Država jeste da se obezbedi nesmetan prolazak brodova kroz moreuz.

Iranski državni mediji objavili su u sredu da se jedan strani teretni kontejnerski brod nasukao u Ormuskom moreuzu nakon što je uplovio u plitke vode izvan plovidbenog koridora koji su odredile iranske vlasti.

„Ormuski moreuz se postepeno ponovo otvara, ali situacija je i dalje nepredvidiva i nedovoljno transparentna“, izjavila je Vandana Hari, osnivačica kompanije Vanda Insights, koja se bavi analizom tržišta nafte.

Intenzivna diplomatija oko Libana

Privremeni sporazum između Sjedinjenih Država i Irana predviđa i okončanje sukoba u Libanu.

Sjedinjene Države podržale su poseban pregovarački proces između Izraela i libanske vlade, koji je rezultirao okvirnim bezbednosnim sporazumom. Hezbolah je taj sporazum odbacio, dok analitičari upozoravaju da bi on mogao da učvrsti izraelsku okupaciju juga Libana.

Prema izvoru upoznatom sa pregovorima, do utorka uveče vođena je intenzivna diplomatska aktivnost u vezi sa Libanom, u kojoj su učestvovale strane uključujući i Sjedinjene Američke Države.

Mešovite poruke Trampa

Kada su Sjedinjene Američke Države i Iran postigli preliminarni sporazum o okončanju rata, predsednik Donald Tramp uspeo je istovremeno i da veliča taj dogovor i da dovede u pitanje njegovu održivost – sve u okviru jednog odgovora, piše AP.

„To je veoma snažan sporazum. Niko ne zna šta on zapravo podrazumeva. Ali je veoma snažan“, naveo je on.

To je bio tip mešovite poruke kakvu predsednik često šalje: izgleda kao da se opredeljuje za jednu stranu u vezi sa važnim pitanjem, zatim kaže nešto sasvim suprotno, da bi potom nagovestio da zapravo još nije doneo konačnu odluku i da nije čvrsto privržen nijednom stavu.

Kao što je Ronald Regan bio poznat kao „veliki komunikator“, a Džordž V. Buš za sebe govorio da je „onaj koji donosi odluke“, Trampu, čini se, sve više odgovara uloga „velikog kolebljivca“, koji neprestano osciluje između međusobno protivrečnih izjava o istoj temi ili čak više puta u okviru jedne jedine objave na internetu.

Zauzimanje toliko različitih stavova znači da predsednik ne može biti potpuno u krivu, dok istovremeno omogućava javnosti da se usredsredi na različite, često međusobno suprotstavljene izjave koje mogu da potvrde njihova već postojeća uverenja.

To se razlikuje od Trampove sklonosti ka iznošenju netačnih tvrdnji, koje ponekad predstavljaju deo usmerene strategije da zamagli činjenice radi sopstvene političke koristi.

„Tramp je, generalno gledano, svuda po mapi“, smatra Danijel Imervar, istoričar sa Univerziteta Nortvestern i autor knjige „Kako sakriti carstvo: Istorija Velikih Sjedinjenih Američkih Država. „Njegovi prijatelji mu to opraštaju, a njegovi protivnici to preziru“.

Oni koji su bliski Trampu kažu da je to deo strategije.

Portparol Bele kuće Kuš Desai odbacio je pitanja o predsednikovim promenljivim stavovima kao „besmislenu opsednutost cepidlačenjem“.

„Rezultati predsednika Trampa govore sami za sebe“, rekao je Desai, navodeći sporazum o prekidu vatre, pad cena energenata koji je usledio nakon njega, kao i napore administracije da snizi cene lekova na recept, među „mnogim drugim pobedama za američki narod“.

Bivši saradnici iz Trampove prve administracije kažu da predsednik voli da se oslanja na poslovni koncept poznat kao „opcionalnost“, odnosno na zadržavanje dovoljno fleksibilnosti kako bi u svakom trenutku imao više mogućih opcija na raspolaganju. To mu omogućava da naglo promeni pravac kada se promene političke okolnosti ili njegove lične potrebe.

Dipak Malhotra, profesor na Harvard poslovnoj školi i autor knjige „Pregovarati o nemogućem“ smatra da je takvo objašnjenje malo verovatno.

„Poslovni lideri i političari oduvek su nastojali da, kad god je to moguće, zadrže što više mogućnosti za delovanje. Ali to ne bi činili zauzimanjem nekoherentnih ili međusobno protivrečnih stavova o važnim pitanjima“, rekao je. „Takav pristup narušava kredibilitet“.

Ipak, Trampov stil može da ga učini zastrašujućim pregovaračem, jer niko ne zna koji će biti njegov sledeći potez. To podseća na teoriju „ludaka“ u spoljnoj politici predsednika Ričarda Niksona, prema kojoj je nastojao da stekne prednost stvaranjem neizvesnosti u vezi sa sopstvenom nepredvidivošću.

Tramp je uglavnom odustao od bilo kakvog nastojanja da Sjedinjene Američke Države zadrže svoju tradicionalnu ulogu predvodnika međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima. To bi moglo da naruši međunarodni ugled zemlje, ali Trampu istovremeno daje mnogo slobodnije ruke, smatra Imervar.

„Većina predsednika razmišlja o sistemskoj moći, o celoj šahovskoj tabli“, rekao je Imervar. Za razliku od njih, Trampa „zanima ono što mu je neposredno ispred nosa“.

„To nije samo njegova mana ili osobenost, već njegov pogled na svet“, dodao je Imervar. „To je strategija.“

Tramp dosledno nedosledan

Dok političari obično nastoje da izbegnu optužbe da menjaju stavove ili se kolebaju, Tramp se već dugo ne ustručava da protivreči samom sebi – odbijajući da se čvrsto opredeli čak i kada to uznemirava finansijska tržišta ili izaziva zabrinutost među republikancima uoči novembarskih izbora za Kongres.

Kada je reč o Iranu, Tramp je ranije isticao da su dva glavna cilja uklanjanje iranskih zaliha obogaćenog uranijuma i onemogućavanje Teherana da koristi balističke rakete. Međutim, u poslednje vreme nagoveštava da bi Iranu trebalo dozvoliti da zadrži i jedno i drugo, pozivajući se na potrebu za pravednim odnosom među regionalnim silama.

„Ne dozvoljavate im da ga imaju za proizvodnju električne energije i slične svrhe“, rekao je u junu govoreći o obogaćenom uranijumu. „Morate imati malo zdravog razuma“.

Govoreći o raketama koje poseduje Teheran, predsednik sada kaže: „Moraju da imaju nešto, jer i drugi imaju“.

Malhotra smatra da se Tramp „navikao na to da ga ljudi ne smatraju odgovornim za rezultate, jer obično uspe da promeni temu ili da proglasi pobedu bez obzira na ishod“.

„Sada gledamo šta se dešava kada neko takav shvati da postoje granice u tome koliko se stvarnost može izvrnuti u svoju korist“, rekao je. „Počinjete da obećavate sve i ništa istovremeno i postajete opsednuti pronalaženjem opravdanja za juče, umesto da pravite strategiju za sutra“.

Tramp je često davao i međusobno protivrečne izjave o samom ratu. Više puta je tvrdio da je rat već dobijen, čak i dok su se borbe intenzivirale.

Istovremeno je sukob umanjivao nazivajući ga „malim izletom“ i „nečim što nije velika stvar“, ali ga je ujedno navodio kao razlog zbog kojeg nije mogao da obavlja druge obaveze, poput odlaska na venčanje svog sina na Bahamima.

„Mislim da u jednom trenutku prelazi u svoj podrazumevani prodajni režim, bez obzira na to šta pokušava da proda“, rekao je Tomas Rajt, bivši specijalni pomoćnik predsednika Džoa Bajdena i viši direktor za strateško planiranje u Savetu za nacionalnu bezbednost njegove administracije.

„Tada će sa velikim uverenjem iznositi tvrdnje koje će ponekad biti u međusobnoj suprotnosti“.

Danijel Ejms, profesor na Poslovnoj školi Univerziteta Kolumbija, čija su istraživanja usmerena na društveno prosuđivanje i ljudsko ponašanje, smatra da bi Trampa mogla da pokreće želja za spektaklom.

„Na ponašanje predsednika Trampa možemo gledati kroz prizmu stvaranja sadržaja i privlačenja publike“, rekao je Ejms.

„Stalni obrti i neizvesni završeci mogu delovati kao privlačan način da se zadrži pažnja publike, ostavljajući gledaoce da se pitaju šta će se dogoditi i primoravajući ih da se ponovo uključe kako bi saznali: ‘Šta će sledeće uraditi?'“

Međutim, Rajt, koji je sada viši saradnik u Institutu Brukings, kaže da Trampovi neprestano promenljivi stavovi znače i da može u potpunosti da podrži neku ideju, a zatim iznenada promeni mišljenje – ostavljajući čak i svoje najbliže saveznike u nezavidnom položaju.

Kao primer navodi izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, čija je politička pozicija oslabljena zbog toga što ključni ciljevi rata protiv Irana nisu ostvareni.

„To je pomalo kao da jašete tigra“, rekao je Rajt. „Ponekad ćete možda uspeti da ga navedete da krene u smeru koji vam odgovara. Ali, kada se sve sabere i oduzme, čovek se može zapitati da li ipak nije bilo bolje da tigra uopšte nije dirao“.