„Integrišite se ili ćete se suočiti sa posledicama“: Šta predviđa novi zakon o manjinama koji je stupio na snagu u Kini?

Sada je taj pristup pretočen u novi, sveobuhvatni zakon koji zalazi u učionice, naselja i domove i daje Pekingu pravo da cilja ljude van svojih granica za koje smatra da krše njegova pravila, piše CNN.

Zakon, zvanično poznat kao Zakon o promociji etničkog jedinstva i napretka, stupio je na snagu prvog dana jula.

On zabranjuje radnje koje „potkopavaju etničko jedinstvo ili stvaraju etničku podelu“ među 56 zvanično priznatih etničkih grupa u Kini, među kojima je većinski narod Han koji čini više od 90 odsto od 1,4 milijarde stanovnika zemlje.

Prema novim pravilima, škole i državne institucije moraju koristiti mandarinski kineski kao primarni jezik, učionice moraju obezbediti da nastavni plan „stvara snažan osećaj zajednice kineskog naroda“, a svi roditelji moraju usmeravati decu da „vole Komunističku partiju Kine i kineski narod“.

Država je obavezna da podržava muzeje, biblioteke i druge kulturne institucije da organizuju događaje koji odražavaju kinesku istoriju i nacionalni prosperitet, dok lokalne vlasti moraju raditi na etničkoj integraciji kroz stambene politike – odredba za koju posmatrači smatraju da bi mogla dovesti do preseljenja stanovništva.

Organizacije i pojedinci van kontinentalne Kine koji „potkopavaju“ etničko jedinstvo ili „stvaraju etničku podelu“ takođe mogu biti smatrani odgovornim, navodi se u zakonu za koji kritičari kažu da će uticati na aktivizam, istraživanje i rasprave o pitanjima etničkih manjina širom sveta.

U današnjem govoru povodom 105. godišnjice osnivanja Komunističke partije Kine Si je naglasio važnost zakona pozivajući sve članove partije da „kontinuirano učvršćuju i jačaju veliko jedinstvo svih etničkih grupa“.

Zakon je već naišao na kritike organizacija za ljudska prava i stručnjaka, koji smatraju da bi mogao potisnuti kulturni identitet manjina, versku praksu i jezik.

U pismu iz aprila, stručnjaci Ujedinjenih nacija za ljudska prava naveli su da zakon „može imati ozbiljne posledice po jezičku, kulturnu i versku autonomiju etničkih zajednica, uključujući Tibetance, Ujgure i Mongole“.

Takođe su upozorili na mogućnost „transnacionalne represije“, s obzirom na to da se zakon može primenjivati i u inostranstvu.

„Zastrašujući efekat“

Za neke posmatrače, zakon deluje kao završni korak u višegodišnjoj evoluciji kineske politike koja naglašava nacionalni identitet nad etničkom autonomijom. Kritičari tu promenu vide kao agresivan potez ka asimilaciji.

Takođe se široko smatra delom šire vizije obezbeđivanja nacionalne bezbednosti pod Si Đinpingom, koji je došao na vlast 2012. godine nakon velikih protesta 2008. u Tibetu i smrtonosnih nemira u Sinđijangu, domovini ujgurske manjine.

Sa novim zakonom, „Peking više ne tretira ‘etničko jedinstvo’ kao opšti politički slogan ili stvar lokalne propagandne aktivnosti“, rekao je Džejms Lejbold, profesor na Univerzitetu La Trobe u Melburnu, koji se bavi kineskim politikama prema etničkim grupama.

„On sada proizvodnju jedinstvenog kineskog nacionalnog identiteta čini obavezujućom odgovornošću u školama, porodicama, medijima, muzejima, kadrovskim strukturama, budžetima, tehnološkim platformama i bezbednosnim organima“, rekao je on.

„Poruka je jasna: manjinski identitet je prihvatljiv samo kada je podređen identitetu koji definiše Partija“.

Lejbold takođe ukazuje na verovatan „hladni efekat“ ovog zakona na strane naučnike, novinare, aktiviste, dijasporu i druge koji proučavaju ili kritikuju kinesku politiku prema nacionalnostima i pograničnim oblastima, navodeći da bi mogao da podstakne „samocenzuru, obeshrabri putovanja i suzi akademsku raspravu“.

Poslednjih godina Komunistička partija Kine pojačala je nadzor nad verskim institucijama, smanjila upotrebu jezika etničkih manjina u osnovnim i srednjim školama i vrtićima. Peking je takođe optužen za ozbiljna kršenja ljudskih prava, uključujući masovna proizvoljna zadržavanja Ujgura i drugih muslimanskih manjina u Sinđijangu. Kineski zvaničnici te tvrdnje negiraju.

Takođe se suočava sa optužbama za široko rasprostranjenu transnacionalnu represiju. Izveštaj organizacije za ljudska prava Safeguard Defenders iz 2022. godine naveo je da je pronašao dokaze o više od 100 takozvanih prekomorskih policijskih stanica širom sveta, koje služe za nadzor, uznemiravanje i u nekim slučajevima prisilno vraćanje kineskih državljana koji žive u egzilu.

Peking je i to negirao.

Peking tvrdi da novi zakon o etničkom jedinstvu štiti „zakonite prava i interese svih etničkih grupa“ i da „ne potkopava upotrebu sopstvenih jezika etničkih manjina“.

Na pitanje o mogućnosti „eksteritorijalne primene zakona“ na konferenciji za novinare u ponedeljak, zamenik ministra pravde Hu Vejlie rekao je da je u skladu sa osnovnim normama međunarodnog prava da zemlje štite svoj suverenitet.

„Etničko jedinstvo je ključni kamen temeljac nacionalnog prosperiteta i razvoja“, rekao je on.

„Nezakonite aktivnosti koje namerno podstiču etničke tenzije, potkopavaju etničko jedinstvo i ugrožavaju nacionalnu bezbednost narušavaju temelje etničkog jedinstva i štete javnom interesu i zakonitim pravima i interesima naroda“.