„Krivica se prebacuje na najranjivije – na imigrante“: Kako je u Severnoj Irskoj zapaljen „fitilj“, stvoren nezadovoljstvom i provokacijama

Nekoliko minuta nakon što je snimak objavljen na internetu — na kojem se vidi kako tamnoputi muškarac nožem napada belca — postojala je gotovo neizbežna slutnja o tome šta će uslediti u Severnoj Irskoj.

Nezadovoljstvo, društvene mreže, dvosmislene poruke političara i podrška iz inostranstva stvorili su fitilj. U ponedeljak uveče pojavila se iskra, piše dopisnik Gardijana Rori Karol.

Oni koji su videli snimak teško će ga zaboraviti – napadač je na ulici u severnom delu Belfasta nožem ubadao i sekao svoju žrtvu po licu i vratu, uzvikujući nešto na arapskom jeziku. Stanovnici su intervenisali i zaustavili napad, ali je žrtva Stiven Ogilvi zadobila teške povrede, uključujući i gubitak jednog oka.

U sredu se pred sudom u Belfastu pojavio Hadi Alodid (30), izbeglica iz Sudana, optužen za pokušaj ubistva. Pravosudni sistem reagovao je brzo, ali spaljene kuće porodica iz etničkih manjina pokazale su da je izopačeni oblik „ulične pravde“ bio još brži.

„Ko je živeo tamo?“, upitala je jedna žena u utorak uveče, pokazujući na pocrneli i još zadimljeni ostatak kuće u ulici MekMaster strit u istočnom Belfastu.

„U toj kući živi romska porodica iz Rumunije,“ stigao je odgovor.

Žena je klimnula glavom, kao da joj ima smisla da jedna porodica bude proterana zbog zločina koji je počinio stranac sa druge strane grada, i da stotine mladića, mnogi sa maskama, lutaju ulicama ispunjenim oštrim dimom i zvukom policijskih helikoptera.

Za izgrednike koji su palili kuće i vozila, uključujući autobus i policijski automobil, to je zaista imalo smisla.

Njihove društvene mreže, izabrani predstavnici i krajnje desni agitatori poput Ilona Maska i Tomija Robinsona, uveravali su ih da je sve povezano – migranti i izbeglice uzimaju stanove, nameću tuđe običaje i čine zločine dok policija ništa ne preduzima, pa je zato potrebna „akcija zajednice“.

Taj pogled na svet bio je osnova nereda u Belfastu 2024. godine, koji su bili kopija nereda u Engleskoj nakon napada u Sautportu, i podstakao je etničko „čišćenje“ Roma iz Belimena prošle godine, kao i patrole grupa „samoodbrane“ koje zastrašuju tamnopute muškarce.

Ipak, stopa kriminala u Severnoj Irskoj prošle godine pala je za 3,3 odsto u odnosu na prethodnih 12 meseci i dostigla najniži nivo od 1998. godine, uz posebno veliki pad nasilja i povreda. Nasuprot tome, rasistički zločini iz mržnje i rasni incidenti dostigli su najviši nivo otkad se vode evidencije od 2004. godine.

U roku od nekoliko sati nakon napada u ponedeljak uveče, društvene mreže su „ključale“ od besa. Ljudi su objavljivali poruke poput „Dosta je bilo!“. Do deset ujutru u utorak aktivisti su delili liste mesta okupljanja i vremena. Sve radnje je trebalo da se zatvore do 17:30 – „bez izgovora“ – a od 19 časova okupljeni su planirali blokade puteva. Neki postovi su pozivali na mirne proteste dok su drugi savetovali nošenje tamne odeće i spremnost na hapšenje.

U podne, lideri pet glavnih političkih stranaka izdali su zajedničko saopštenje u kojem osuđuju napad nožem i pozivaju na uzdržanost.

„Pozivamo na smirenost i prostor da se pravdi omogući da ide svojim tokom.“

Međutim, druga saopštenja koristila su oštriji jezik. Gavin Robinson, lider Demokratske unionističke partije (DUP), nazvao je napad „srednjovekovnim“.

Džim Alister otišao je dalje: „Šta će se uraditi da se zaustavi ovaj uvoz strane kulture koja, izgleda, sada uključuje i pokušaje odsecanja glava?“

Sa hiljadama kilometara udaljenosti Ilon Mask i Tomi Robinson, koji je bio u Moskvi, pridružili su se pozivima na masovne proteste.

Do 16 časova, čelične roletne spuštale su se na supermarkete, berbernice i prodavnice tehnike u vlasništvu Afrikanaca i Arapa dok su se vlasnici i zaposleni povlačili kućama. Islamski centar Belfast otkazao je večernje molitve i pozvao vernike da ostanu u kućama.

Mase su se počele okupljati na određenim raskrsnicama od 18:30. Neki su ostali mirni i razišli se dok su se drugi podelili u grupe koje su napadale vozila i kuće u kojima su živeli ljudi tamnije boje kože.

„Napolje stranci!“ uzvikivali su neki. Drugi su po zidovima sprejom ispisivali „je…eš islam“ uz nacrtane nišane.

Do 22 časa dim se dizao na više lokacija. Na nekim mestima vladala je gotovo „karnevalska atmosfera“, gde su ljudi pravili selfije i pili pivo. Jedan muškarac je podigao svog malog sina da bolje vidi kuću u plamenu.

„Pogledaj ovo“, rekao je. „Vau“, odgovorio je dečak.

Van Belfasta mase su palile mete u Portadaunu, Dandonaldu i Njutaunebiju. Vatrogasna služba primila je 256 poziva i intervenisala na 62 incidenta.

Slične scene viđene su i u Engleskoj, ali istorija Severne Irske dala je dodatni odjek ovom haosu. Godine 1969. mase su palile katoličke porodice iz nekih od istih ulica, stvarajući presedan.

Takođe je naveo da su podaci koje su prikupili jasni: „Većina katolika i protestanata smatra da imigranti ne doprinose pozitivno društvu i ekonomiji.“

Neki elementi republikanskog pokreta „prate i suzbijaju“ ksenofobne ispade, ali su lojalisti podeljeni po ovom pitanju, a neki unionistički lideri podstiču ideju „kulturne invazije“, rekao je Širlou. „Ovo se jasno uklapa u definiciju rasizma kroz stereotipizaciju i dehumanizaciju etničkih manjina.“

Kašif Akram, član upravnog odbora Islamskog centra Belfast, rekao je da neki političari traže žrtvene jarce za neuspeh vlasti u Stormontu da izgradi dovoljno stanova: „Krivica se prebacuje na najranjivije – na imigrante.“

Patrik Korigan, direktor programa Amnesti internešnela u Severnoj Irskoj, rekao je da je ovo treće uzastopno leto organizovanog rasističkog nasilja, pri čemu je svaki novi talas ozbiljniji od prethodnog: „Ovo je rasističko nasilje šokantnih razmera. Nije nastalo niotkuda.“

U utorak uveče, jedan tinejdžer, gledajući spaljeni autobus, delovao je zbunjeno kada su ga pitali zašto se njegovi vršnjaci bune: „Ako oni to ne urade, ko će?“