„Želimo da Rusija gori još jače“: Ukrajina traži još 20 milijardi dolara od saveznika

Međutim, Ukrajina želi da od njih zatraži još 20 milijardi dolara kako bi učvrstila uspeh postignut poslednjih meseci kroz značajno povećanje udara bespilotnim letelicama srednjeg i velikog dometa, rekao je za Politico visoki zvaničnik ukrajinskog Ministarstva odbrane.

„Svi vide da Rusija gori, a mi želimo da gori još jače, ali za to su nam potrebna sredstva“, rekao je zvaničnik. Zahtev za izdvajanje dodatnih 20 milijardi dolara biće iznet 18. juna na sastanku Kontakt grupe za pitanja odbrane Ukrajine u bazi Ramštajn u Nemačkoj.

Ovo pitanje su ministar odbrane Mihail Fjodorov i drugi vladini zvaničnici već pokrenuli tokom sastanaka sa predstavnicima Norveške, Švedske, Nemačke i Kanade, rekli su za Politico izvori upoznati sa razgovorima.

Prema rečima predstavnika Ministarstva odbrane, zemljama NATO-a biće predloženo da izdvoje između dve i šest milijardi dolara kako bi se dostigao cilj od ukupno 20 milijardi.

Sredstva mogu biti obezbeđena u obliku grantova ili kredita, dodao je.

Pomoć Ukrajini biće jedno od ključnih pitanja na julskom samitu lidera zemalja NATO-a u Ankara, na koji je kao gost pozvan Volodimir Zelenski.

Ukrajina je počela da preuzima inicijativu u vojnim dejstvima, fokusirajući se poslednjih meseci na napade na ruske sisteme protivvazdušne odbrane na okupiranim teritorijama, linije snabdevanja, skladišta i komunikacione veze. Takođe je uspela da praktično stavi pod kontrolu federalni autoput  „Novorosija“, kojim se snabdeva Krim, gde je nastala ozbiljna kriza sa gorivom i pojavili su se problemi u snabdevanju hranom.

To je postalo moguće zahvaljujući velikom broju dronova srednjeg dometa koje koriste Oružane snage Ukrajine, a koji mogu da izvode udare na udaljenostima od 200 do 300 kilometara.

Uništavanje sistema protivvazdušne odbrane takođe je olakšalo let dronova velikog dometa, koji pojačavaju bombardovanje energetskih i vojnih objekata na teritoriji same Rusije.

Kao rezultat toga, broj udara na ruske cisterne za gorivo porastao je u maju za 40 odsto u odnosu na april, dok je broj uništenih sistema protivvazdušne odbrane više nego udvostručen, pokazala je analiza Blumberg zasnovana na podacima ukrajinskog Ministarstva odbrane.

Mihail Fjodorov napisao je na društvenoj mreži X o operaciji „blokiranja snabdevanja“ ruske vojske, čiji je cilj sistematsko uništavanje pozadinske infrastrukture i logistike, „lišavajući protivnika mogućnosti da sprovodi ofanzivne operacije“.

Pozadina neprijatelja više nije sigurno mesto. Preuzimamo inicijativu – koristimo tehnologiju i surovu matematiku rata kako bismo paralisali njihove operacije.

Međutim, dok Rusija još nije uspela da uspostavi ravnotežu, Ukrajina mora da pojača svoje napore, jer se „prozor mogućnosti postepeno zatvara“, rekao je izvor za Politico.

„Rusija deluje brzo i inovativno. Ako joj damo vremena da se ponovo prilagodi, možemo propustiti jedinu stvarnu priliku da se ovaj rat okonča kroz istinske pregovore“.

Prema njegovim rečima, ukoliko Rusija razvije sopstvene bespilotne letelice srednjeg dometa, „to će biti katastrofa“.

U međuvremenu, antikremljovski Telegram kanal Volja saopštio je da je Rusija „počela da nadoknađuje zaostatak u trci dronova“ i da su, prema izveštajima sa fronta, njene letelice tipa Molnija tokom juna počele da izvode udare na udaljenostima do 70 kilometara. Do sada su ruski dronovi uglavnom delovali na udaljenostima do 30 kilometara.