Slučaj „zlatni konvoj“: Predsednik Mađarske saučesnik u terorističkom delu?

Podsetimo, dva kombi vozila ukrajinskih prevoznika, koji su iz Austrije išli ka Ukrajini, zaustavljeni 5. marta na odmorištu kod Alaske. Policijsko vozilo sa rotacionim svetlima preteklo ih je i sklonilo sa puta.

Pošiljka iz Rajfajzen banke bila je upućena ka ukrajinskoj centralnoj banci Oschadbank, na poznatoj tranzitnoj ruti.

Na odmorištu kod Alaske njih su čekali naoružani pripadnici specijalne jedinice TEK (mađarska jedinica za borbu protiv terorizma i specijalne policijske operacije).

U kombijima je pronađeno 27 milijardi forinti u gotovini i investicionom zlatu, koje je zaplenila mađarska Nacionalna poreska i carinska uprava (NAV), dok su ukrajinski državljani koji su upravljali vozilima nekoliko sati kasnije pušteni i potom proterani iz zemlje.

Događaj, koji je sutradan dospeo u javnost, izazvao je snažan međunarodni odjek. Vlada Mađarska se hvalila akcijom i na zvaničnoj Fejsbuk stranici objavila snimke TEK-a. Vladina komunikacija sugerisala je da je reč o nezakonitom transportu novca i zlata od strane Ukrajine.

Ukrajina je, međutim, događaj tumačila potpuno drugačije, tvrdeći da je Mađarska faktički zaplenila ukrajinski novac. Na to se nadovezala izjava Janoša Lazara, tadašnjeg mađarskog ministra građevinarstva i saobraćaja, koji je rekao: „Ne znamo ko je i zašto poslao taj novac, nećemo ga vratiti“.

Ovu izjavu dao je nakon što je tadašnji premijer Orban uredbom odredio da Ukrajina najmanje dva meseca neće dobiti nazad zaplenjeno zlato i novac, koji će do okončanja istrage ostati pod nadzorom mađarskih vlasti.

Istovremeno je NAV pokrenuo postupak zbog sumnje na pranje novca, dok je Austrijska narodna banka izrazila čuđenje navodeći da je prekogranični transport gotovine uobičajena i zakonita bankarska praksa.

Austrijske vlasti takođe nisu utvrdile nikakve nepravilnosti u vezi sa pošiljkom.

Pravni zastupnik ukrajinske Oschadbank podneo je sredinom marta krivičnu prijavu Centralnom istražnom tužilaštvu zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja i terorizam.

Horvat navodi da je uloga šefa države postala izuzetno problematična nakon što je bivša vlada Orbana u saopštenjima nagovestila da je cilj zadržavanja novca bilo primoravanje Ukrajine da ponovo otvori naftovod Družba. Zbog toga je, prema njegovim rečima, uloga predsednika Republike pravno veoma sporna.

Kako ističe, objavljivanje Zakona II iz 2026. godine u ovom slučaju više nije bilo samo pitanje spornog krivičnog postupka, već je reč o tome da je jedna državna prinudna mera otvoreno korišćena kao sredstvo spoljnopolitičkog pritiska.

Horvat smatra da će se uskoro pokazati da oduzimanje i zadržavanje novca, kao i nezakonito lišavanje slobode Ukrajinaca koji su prevozili novac, zapravo nije bilo iz nužnosti krivičnog postupka, već radi toga da Mađarska izvrši pritisak na Ukrajinu u strateškom pitanju.

Drugim rečima, uredba vlade i usvajanje zakona nisu bili zakonita istražna ili bezbednosna mera, jer je zakonsko zadržavanje bilo povezano sa jasno izraženim zahtevom za ponovno otvaranje naftovod Družba, naglašava advokat.

Kako je ranije objavljeno, pravni zastupnik ukrajinske banke Oschadbank već je sredinom marta podneo prijavu Centralnom istražnom tužilaštvu zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja i terorizam. Vlada Viktora Orbana je kasnije uredbom odredila da Ukrajina još dva meseca neće dobiti nazad oko 27 milijardi forinti u zlatu i novcu, ali je kasnije, čini se, ta odluka prekršena, jer je početkom maja ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio da je mađarska strana vratila ranije zaplenjenu imovinu.

U tom kontekstu, Horvat smatra da se uloga predsednika Republike stavlja u potpuno novo svetlo, jer je predsednik Suljok potpisao pomenuti zakon, i ako je mogao da prepozna njegov politički ili stručni cilj, ne može se tvrditi da je samo formalno obavljao ustavnu funkciju.

„Od bivšeg predsednika Ustavnog suda posebno se moglo očekivati da prepozna da se tekući krivični postupak i zakonska mera koja omogućava tajno prikupljanje informacija i izuzetno zadržavanje imovine ne mogu koristiti kao sredstvo spoljnopolitičkog pritiska bez ozbiljnih pravnih problema”, rekao je advokat.

Ključno pitanje je da li se može dokazati da je Tamaš Suljok prilikom potpisivanja zakona znao da njegova stvarna svrha nije krivično gonjenje ili nacionalna bezbednost, već vršenje pritiska na drugu državu, smatra on.

On tvrdi da je u periodu između 5. i 9. marta štampa intenzivno izveštavala o tome, a političke izjave su jasno ukazivale na cilj, pa je predsednik to morao znati.

„Ako se to dokaže, tada bi teorijski mogla da se postavi ne samo zloupotreba službenog položaja, već i saučesništvo u terorističkom delu, kao pomaganje u terorizmu ili, u ekstremnom slučaju, saizvršilaštvo”, naveo je.

Advokat dodaje da je najveći problem to što, ako je predsednik prepoznao cilj, onda je saučesnik, a ako nije, onda nije sposoban za funkciju. On smatra da i posredni dokazi mogu formirati lanac koji dokazuje krivicu, ako je konstrukcija pravno neuobičajena, cilj prepoznatljiv i postoji dodatna komunikacija ili upozorenja.