Foto: FoNet/Aleksandar BardaIzmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, između ostalog, po prvi put je uveden limit koliko stranka može da potroši novca u predizbornoj kampanji, a istovremeno se i smanjuju limiti donacija za fizička i pravna lica, rečeno je danas na javnom slušanju o preglogu izmena i dopuna tog Zakona u Novom Sadu.Javno slušanje o Predlogu izmena i dopuna Zakona o finansiranju političkih aktivnosti organizovao je Odbor Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, a izmene je predstavio poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Miroslav Petrašinović koji je i autor predloga.
Petrašinović je novinarima pred početak javnog slušanja rekao da taj predlog Zakona ima nekoliko značajnih tačaka, između ostalog, njime se obezbeđuje da političke organizacije koje nemaju predstavnike u skupštinama sada imaju pravo na javna sredstva bez obaveze polaganja jemstva (preporuka ODIHR-a).
Istakao je da se velika izmena zakona tiče političkih organizacija, koalicija i grupa građana koje nemaju predstavnike kako u republičkom parlamentu, tako ni u lokalnim skupštinama, ni u pokrajinskoj skupštini – da sada i ta lica mogu da imaju pravo na javna sredstva, a da ne polažu jemstvo.
„To su tražili iz organizacije ODIHR i mi smo to prihvatili, zato što je ideja bila da se svim političkim činiocima omogući da pod jednakim uslovima učestvuju u izbornoj utakmici i budu ravnopravni sa ostalim političkim subjektima i činiocima koji imaju svoje predstavnike u predstavničkim telima, od republičkog pa na kraju do opštinskog nivoa“, rekao je Petrašinović.
On je dodao i da se prvi put uvodi ograničenje i postavlja limit za finansiranje izbornih kampanja, odnosno koliko politička organizacija može potrošiti novca po tom osnovu.
„Kada su u pitanju parlamentarni izbori i prvi krug predsedničkih izbora, to je do šest miliona evra u dinarskoj protivvrednosti. Kada su u pitanju pokrajinski izbori, to je milion i po evra u dinarskoj protivvrednosti, za gradske skupštine to je do milion evra, a za opštinske skupštine to je 400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti“, naveo je Petrašinović.
Kada je u pitanju drugi krug predsedničkih izbora, limit je do sedam miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, dodao je on.
Govoreći o smanjenju limita donacija koje fizička i pravna lica mogu da daju političkim organizacijama, Petrašinović je rekao da su one sa aktuelnih 10 smanjeni na iznos od pet prosečnih zarada.
„Kroz izmene i dopune zakonskog rešenja uspećemo da uvežemo da ne može da dođe do izigravanja odredbe zakona, da recimo povezana pravna lica daju po 10 prosečnih zarada i na taj način derogiraju tu odredbu zakona. Tako da sva povezana pravna lica mogu dati ukupno do 10 prosečnih zarada, a ono lice koje je osnivač ili udeličar u pravnom licu – ako je pravno lice već dalo donaciju, to fizičko lice nema pravo da u toj godini daje donaciju političkom subjektu i političkoj stranci“, naveo je on.
Petrašinović tvrdi da su tim izmenama ispoštovane preporuke ODIHR-a, njih ukupno osam iz perioda 2020, 2022. i 2023. godine, a koje su susuštinske jer se tiču finansiranja i jednakih uslova za sve političke subjekte.
„Od toga da pod jednakim uslovima svi politički činioci imaju pravo na korišćenje javnih resursa i javnih sredstava, prostora koje daju ustanove… Znači bukvalno sve ono što se ticalo toga da svi imaju apsolutno jednake uslove i da se taj okvir finansiranja izbornih kampanja totalno uvede u to da bukvalno svakog momenta svako zna koliko je novca svaki politički subjekt potrošio u izbornu kampanju i da sve to bude dostupno na sajtu Agencije i javno vidljivo svima“, naveo je Petrašinović.
Kada je u pitanju vraćanje sredstava nakon izbora, poslanik SNS je rekao da većinske stranke, ukoliko ne osvoje više od jedan odsto važećih glasova, imaju obavezu da vrate sredstva koja su uzela iz javnih sredstava, dok stranke nacionalnih manjina to motaju da urade ukoliko osvoje manje od 0,2 odsto važećih glasova.
Opozicioni odbornici ocenili su danas da su u pitanju kozmetičke promene zakona.
Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава одржао је данас у Нишу Јавно слушање на тему: „Представљање Предлога закона о изменама и допунама Закона о финансирању политичких активности“, који је 24. јуна 2026. године, поднео народни посланик Мирослав… pic.twitter.com/K9Mkg48L19
— Narodna skupština Republike Srbije (@skupstina_rs) July 1, 2026
Šta zameraju iz KP i NPS?
Odbornik pokreta Kreni-Promeni u Skupštini grada Novog Sada Stevan Babić ocenio je da se limitom o finansiranju kampanje „dodatno stimuliše najveći akter u trošenju novca da još više troši“, navodeći da je SNS 2022. godine u izbornoj kampanji potrošila 5,8 miliona evra.
„Ako sam dobro razumeo, kada su spojeni predsednički i parlamentarni izbori, onda je limit dakle negde 12 miliona evra. A na poslednjim spojenim izborima Srpska napredna stranka je potrošila oko 8 miliona evra. Dakle, ostavlja se prostor i dodatno se stimuliše najveći akter koji troši novac, da još više novca troši“, naveo je Babić.
Petrašinović je rekao da su sve izmene zakona dogovorene sa ODIHR-om, a da su limiti određivani u odnosu na komparativna rešenja zemalja u okruženju, navodeći primer Austrije.
Govoreći o limitu za donacije, Babić je ocenio da on ne donosi suštinski ništa, jer će neki veliki donator samo morati da pronađe više ljudi kako bi uplatio planiranu svotu novca.
„Umesto 1.000 ljudi i 50.000 dinara, uzimam kao primer, uzeće 2.000 SNS aktivista uzeti i opredeliti po 25.000 dinara. Mi ništa time zapravo nismo dobili. Ništa nismo sprečili“, naveo je Babić.
Novosadski odbornik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Boris Fejdi ocenio je da će se, ukoliko u skupštinskoj raspravi zakon bude ponovo izmenjen brojnim amandmanima poslanika vladajuće većine, doći u situaciju da se samo formalno ispoštuju preporuke ODIHR-a.
Ocenio je da vlast donošenje ovog zakona tretira „kao poslednji korak“ kako bi mogla da prikaže da je ispunila svoju obavezu, iako bi poslednji korak korali biti izbori, nakon kojih bi se videlo kako zakon funkcioniše.
„ODIHR-ove preporuke nisu predložene da bi upotpunile tekst zakona, nego da bi imale realan uticaj na terenu… A opet ćemo imati na sledećim izborima mnogo toga što neće biti fer, mnogo kršenja, i opet ćemo dobiti neki izveštaj ODIHR-a koji nam na neki način dovodi u pitanje legitimitet i legalnost tih izbora, što nije cilj nijednog učesnika izbornog procesa“, naveo je Fejdi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
