Šta TS zamera promenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti?

U saopštenju TS navedeno je da je tekst predloga suštinski identičan nacrtu koji je Narodna skupština 12. maja 2026. uputila ODIHR radi davanja mišljenja, ali ODIHR do danas mišljenje nije objavio.

Prethodna verzija zakona, o kojoj se ODIHR izjasnio 11. maja 2026, nije sadržala rešenja za probleme u dve ključne oblasti – nadzor i sankcije, a ti nedostaci nisu otklonjeni ni u aktuelnom predlogu, ukazala je Transparentnost.

Organizacija je ocenila okolnost da se ponovo pribeglo metodu „poslaničkih“ zakona, umesto da zakon pripremi nadležno ministarstvo a predloži Vlada, ukazuje da će se javne konsultacije svesti na neobavezujuća „javna slušanja“, umesto formalne javne rasprave u okviru koje bi trebalo obrazložiti razloge za prihvatanje ili odbijanje svakog podnetog predloga.

Kada je reč o najbitnijoj zakonskoj novini, postavljanju limita za troškove izborne kampanje, oni su i dalje previsoki, smatra TS.

Prema aktuelnom predlogu, nijedna lista ili predsednički kandidat ne bi smela imati troškove veće od šest miliona evra (sedam miliona za dva izborna kruga predsedničkih izbora), što znači da bi kod objedinjenih izbora, limit bi bio 12 (13) miliona evra.

Poređenja radi, to je više od ukupnih prijavljenih troškova koalicije koju je predvodila SNS 2022 (oko 10 miliona), kada su bili objedinjeni parlamentarni, predsednički i beogradski izbori.

„Kada se ima u vidu da na izborima tokom poslednje decenije najveća vladajuća stranka na republičkim izborima troši više nego sve druge stranke zajedno, dok za pojedine lokalne izbore na stranke vlasti odlazi i 90 odsto prijavljenih troškova, jasno je da ova norma ne bi ostvarila cilj zbog koga se ograničenje uvodi“, ukazala je Transparentnost.

Organizacija je podsetila da je, imajući u vidu propisane limite iz država koje su uporedive sa Srbijom (Češka, Bugarska, Hrvatska, Slovačka), predložila granicu troškova od 300 miliona dinara (oko 2,5 miliona evra). Dodatno, iako je ODIHR zatražio propisivanje sankcija u slučaju kršenja tih pravila, njih u predlogu zakona nema.

Za TS značajnu novinu u predlogu predstavlja pokušaj uređivanja „kampanje trećih lica“ kako bi se sprečilo zaobilazno kršenje pravila o finansiranju kampanje.

„Iako je norma poboljšana u odnosu na prethodnu verziju, ona i dalje ostavlja previše prostora za tumačenja“, navodi TS i dodaje da je potrebno poboljšati pravila o kreditima za finansiranje kampanje, korišćenju usluga od javnih institucija, ograničenjima za priloge povezanih lica i kriterijume za kontrolu koju bi vršila Poreska uprava.

Prema TS, iako se predlažu neka poboljšanja kada je reč o preliminarnim izveštajima o finansiranju kampanje, ona neće biti dovoljna da obezbede adekvatan nivo javnosti podataka pre izbora.

Predlog zakona sadrži štetnu promenu koja će podstaći podnošenje izbornih lista zarad dobijanja budžetskog novca, ocenila je organizacija i objasnila da će, iako formalno ostaje na snazi dužnost podnosilaca izbornih lista i predlagača predsedničkih kandidata koji dobiju manje od jedan odsto glasova da dobijeni novac vrate u budžet, ukidanje dužnosti polaganja „izbornog jemstva“ učiniti prinudnu naplatu nemogućom u najvećem broju slučajeva.

Transparentnost Srbija je ocenila da Skupština ne treba da raspravlja o tom predlogu zakona i da bi predlog zakona trebalo da dostavi Vlada, ali tek nakon što o njemu sprovede javnu raspravu i dobije u svemu pozitivno mišljenje ODIHR.