EPA/AARON SCHWARTZ / POOLSvet je u četvrtak oscilirao između naizgled neposredne, opasne eskalacije rata u Iranu i tvrdnje o miru u našem vremenu.
Bar prema predsedniku Donaldu Trampu.
Ujutru je vrhovni komandant pretio invazijom na iranski izvozni naftni terminal na ostrvu Harg — operacijom koja bi dovela u rizik mnoge američke živote.
Međutim, nekoliko sati kasnije proglasio je da je postigao „sjajan“ dogovor o okončanju rata, koji će značiti da Islamska Republika nikada neće dobiti nuklearno oružje.
Tramp je tvrdio da su njegove pretnje — i nedavni vazdušni udari na Iran — zapravo naterali Teheran na pregovaračko povlačenje.
„Ne znam da li ste čuli, ali danas smo završili rat sa Iranom“, rekao je Tramp na predizbornom tele-skupu za trku za guvernera Džordžije.
Međutim, istina bi mogla biti znatno složenija.
Proverljiv sporazum koji bi okončao iranske nuklearne ambicije i obezbedio poštovanje dogovora od strane Irana predstavljao bi istorijski proboj. Time bi se okončao rat koji je potresao Bliski istok, izazvao energetsku krizu koja je uzdrmala globalnu ekonomiju i podigao cene goriva i inflaciju u Sjedinjenim Državama.
Takav sporazum bi takođe omogućio Donaldu Trampu da izađe iz rata koji je trebalo da traje nekoliko nedelja kada je počeo u februaru, ali se produžio do leta i ozbiljno narušio njegovu političku poziciju u zemlji.
Najvažnije, takav dogovor bi mogao da spase živote američkih vojnika, iranskih i izraelskih civila, kao i drugih koji su uhvaćeni u regionalnom sukobu.
Međutim, blago rečeno, Trump nije bio pouzdan izvor informacija o ovom ratu. Više puta je proglašavao da je sporazum „neposredno pred potpisom“ — gotovo 40 puta. Takođe je više puta tvrdio da Iran popušta njegovim zahtevima iako je ponašanje Islamske Republike često pokazivalo suprotno, ukazuje Stiven Kolinson u analizi za CNN.
Zato će svet sa oprezom čekati dalje detalje o navodnom sporazumu — iako Tramp tvrdi da bi ceremonija potpisivanja mogla uskoro da bude održana u Evropi.
„U ovom trenutku ne postoje pouzdani dokazi da imamo dogovor, a ako ga i ima, nije jasno da li će on opstati“, rekao je Set Džouns, predsednik Odeljenja za odbranu i bezbednost u Centru za strateške i međunarodne studije, u intervjuu za CNN.
U nedostatku takvih dokaza, mnogi će zaključiti da predsednik, majstor političkog brendiranja, preuveličava značaj sporazuma.
„Ovo nije konačan dogovor za okončanje rata“
Bela kuća još nije objavila detaljan tekst predloženog memoranduma o razumevanju. Međutim, jedan verovatan scenario je da su pregovarači postigli dogovor sa Iranom o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza u zamenu za suspenziju američke pomorske blokade. To bi bilo praćeno obavezama da se najkritičnije i najteže pitanje — sudbina iranskog nuklearnog programa — odloži za buduće pregovore.
Frenk Kendal, koji je služio kao ministar vazduhoplovnih snaga tokom administracije Džoa Bajdena, rekao je za CNN da tvrdnje Donald Trampa treba uzeti „sa rezervom“.
„Zaista je važno razumeti da ovo nije konačan sporazum kojim se završava ovaj rat. Ovo je produženje primirja, verovatno za oko 60 dana, dok se nastavljaju pregovori o iranskom nuklearnom programu, koji je i bio razlog zbog kojeg smo ušli u ovaj sukob — bar nominalno“, dodao je Kendal.
Neki konzervativni republikanci su takođe skeptični, uključujući komentatora Marka Levina.
„Teško je komentarisati memorandum o razumevanju koji nije javno objavljen — čiji precizni uslovi nisu poznati“, napisao je Levin na mreži X. „Ako je to gotovo i treba da bude potpisano za 48–72 sata, neka ga pokažu.“
Čak i ako memorandum bude potvrđen i potpisan, on će otvoriti nova pitanja.
Prvo, Tramp će biti upoređivan sa detaljno pregovaranim, precizno razrađenim i međunarodno podržanim sporazumom koji je imao za cilj verifikovano obuzdavanje iranskog nuklearnog programa, a koji je pregovarala administracija predsednika Baraka Obame. Tramp je taj sporazum raskinuo 2018. godine iako je njegova prva administracija ranije potvrđivala da se Iran pridržava uslova.
Na kraju, on mora da odgovori na pitanje: da li je njegov rat, u kojem je poginulo 13 američkih vojnika, uništena vojna oprema vredna milione dolara i globalna ekonomija gurnuta u krizu, učinio Amerikance bezbednijim ili ne?
Merila za mogući sporazum
Iako je predsednik vešt u oblikovanju političkih narativa, stvarne okolnosti rata i tvrd stav protivnika uskoro će pokazati pravu prirodu predloženog dogovora.
Kada budu objavljeni svi detalji, Tramp će se suočiti sa nizom pitanja i kriterijuma koji će pokazati da li je sporazum zaista legitiman i da li ima šanse da opstane.
Da li je ovo samo dogovor o ponovnom otvaranju moreuza i ukidanju blokade ili ulazi u suštinu osnovnog nuklearnog pitanja?
Donald Tramp je izazvao uzbunu kada je u četvrtak u Ovalnom kabinetu opisao predloženi memorandum o razumevanju kao „pomalo konceptualan“. Ovakav okvir sugeriše da bi sporazum mogao biti površan i daleko od finalizacije.
Opseg dogovora je takođe ključan.
Otvaranje moreuza predstavljalo bi ogromno olakšanje za regionalne vlade, proizvođače nafte i globalne potrošače. Ukidanje američke blokade bi moglo ublažiti deo teških posledica koje iranskom civilnom stanovništvu nameće njihov represivni režim.
Međutim, takav dogovor bi zapravo predstavljao samo vraćanje situacije na početak rata.
On ne bi poništio važan strateški dobitak Irana — njegovu novu sposobnost da u svakom trenutku zatvori moreuz i ugrozi globalnu ekonomiju.
Koliko je snažan deo o ograničavanju iranskih nuklearnih ambicija?
Sporazum o „razgovorima“ o iranskom nuklearnom programu teško da bi predstavljao „veliki dogovor“. Iskustvo pokazuje da bi takvi pregovori mogli da traju nedeljama ili mesecima bez garancije uspeha.
Oni bi uključivali složene pregovore o verifikaciji bilo kakvih iranskih obaveza da ne obogaćuje uranijum.
Pitanje uklanjanja zaliha visoko obogaćenog uranijuma koje je Teheran proizveo nakon što je Donald Tramp raskinuo sporazum iz Obamine ere moglo bi u svakom trenutku da sruši pregovore.
Iran već dugo tvrdi da ne proizvodi nuklearno oružje. Zato bi čak i potpisivanje dokumenta sa takvom formulacijom imalo ograničen značaj, bez obzira na način na koji bi ga Trump interpretirao.
Nedostatak preciznosti Bele kuće već izaziva skepticizam u američkom Kongresu.
„Želim da to pročitam“, rekao je senator iz Luizijane Džon Kenedi, odgovarajući na pitanje CNN-a o Trampovoj objavi dogovora. „Verujem političkom rukovodstvu Irana koliko verujem toaletu na benzinskoj pumpi.“
Reakcija republikanaca na konačne detalje memoranduma biće veoma važna. Ranije je unutar Republikanske partije (GOP) došlo do protivljenja formulacijama, što je navodno nateralo Trampa da dokument vrati Iranu na doradu.
Koliko Iran dobija novca ili olakšanja sankcija?
Iranska ekonomija je bila u teškom stanju i pre nego što je uvedena blokada brodova i luka. Godine sankcija su je ozbiljno oslabile, pa Teheran zahteva značajne finansijske podsticaje za ulazak u pregovore.
CNN je u maju izvestio da Iran traži trenutno odmrzavanje milijardi dolara u inostranim bankama.
Svaki utisak da Iran „plaća“ Trampu politički bi bio katastrofalan za predsednika, koji je ranije kritikovao finansijske ustupke date u Obaminom nuklearnom sporazumu. To bi takođe bio problem za republikanske senatore, čija bi podrška bila potrebna za ukidanje sankcija u okviru konačnog dogovora.
„Takođe želim da znam koliko novca oslobađamo Iranu“, rekao je senator Kenedi.
Da li će Izrael podržati dogovor?
Donald Tramp je započeo rat u saradnji sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, ali su se njihovi interesi poslednjih nedelja razišli. Tramp je pritiskao Izrael da ograniči napade na Hezbolah u Bejrutu, koji su ugrožavali šanse za dogovor.
Dvojica lidera su ponovo razgovarala u četvrtak, a izraelsko saopštenje je pažljivo izbeglo kritiku Trampa, ali je impliciralo da početni dogovor ne zadovoljava ključne izraelske interese.
Netanjahu je izrazio zahvalnost Trampu za posvećenost da konačni sporazum uključi uklanjanje iranskog obogaćenog uranijuma, demontažu nuklearne infrastrukture, ograničavanje proizvodnje raketa i prekid podrške regionalnim posrednicima.
Izraelski stav da su snage Hezbolaha u Libanu i pokušaji Irana da obnovi tu miliciju kao regionalni instrument moći skoro su prošle nedelje dovele pregovore SAD i Irana do ivice propasti.
To se može ponovo desiti u bilo kom trenutku.
Da li Iran deli Trampov optimizam?
Tramp je rekao da je novi vrhovni vođa Irana odobrio dogovor, ali za to postoji malo dokaza.
Nema znakova da su „racionalniji“ lideri u Teheranu spremni na kompromis nakon što su u američko-izraelskim napadima poginuli visoki zvaničnici.
Iranski zvaničnici su u prvim reakcijama odbacili optimistične tvrdnje iz Vašingtona kao „spekulacije“.
„Do sada Iran nije doneo konačnu odluku o bilo kakvom sporazumu“, saopštio je portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova IRNA.
Na kraju, presudno neće biti ono što Donald Tramp tvrdi da sporazum sadrži, već da li ga Iran potpiše i poštuje.
Uprkos njegovom samouverenom tonu, taj trenutak i dalje deluje prilično daleko.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
