Šta nove američke vojne operacije u Iranu otkrivaju o Trampu?

Predsednik Donald Tramp naredio je u sredu nove napade na više iranskih ciljeva, samo nekoliko sati nakon što je optužio Islamsku Republiku da „odvlači pažnju i odugovlači“ i da ne želi da postigne dogovor. „Samo nas prave budalama“, rekao je.

Ministar odbrane Pit Hegset objasnio je da Vašington „jasno šalje signal“ iranskom rukovodstvu i da se nada da će time „poboljšati“ pregovaračku poziciju SAD. „Ako moramo da pregovaramo bombama, pregovaraćemo bombama“, rekao je.

Pun obim ciljeva i razmera štete od novih vazdušnih udara u tom trenutku nije bio poznat. Američka Centralna komanda saopštila je da su američke snage ispalile precizno navođenu municiju na iranske vojne sisteme nadzora, komunikacione mreže i protivvazdušnu odbranu.

Analitičari će u narednim danima procenjivati da li će ovi udari, koji su delimično izvedeni na jugu Irana i očigledno imaju za cilj da oslabe kontrolu Teherana nad Ormuskim moreuzom, smanjiti opcije Irana i promeniti njegov pregovarački stav, piše CNN.

Iran je saopštio da je odgovorio napadima na američke baze u Kuvajtu, Bahreinu i Jordanu. Takođe je proglasio Ormuski moreuz „zatvorenim za sve brodove“, uprkos tvrdnjama SAD da kroz ovaj ključni naftni pravac i dalje prolazi deo komercijalnog saobraćaja.

Situacija je prešla iz krhkog primirja u nasilni sukob, dok i SAD i Iran testiraju da li će vojna razmena promeniti pregovaračke pozicije protivnika. Opasnost je da ovaj sve napetiji period zastoja preraste u potpuni regionalni požar sa još težim posledicama.

Ponekad u ratu promene strategije i udari dovoljnog intenziteta mogu promeniti ishod. Ali rizik je da ova nova ofanziva samo produži obrazac koji je do sada zbunjivao Trampa. Dok američke snage postižu taktičke uspehe, vojni potezi još nisu obezbedili strateški trijumf.

Dosadašnji dokazi iz poslednja tri meseca sugerišu da Vašington čak jača tvrdoglavost iranskih lidera kada pojačava vojni pritisak i učvršćuje uverenje Teherana da Trampu ne može da se veruje ni u eventualnom dogovoru.

„Nikakav trajan sporazum ne može se postići pretnjama, zastrašivanjem ili upotrebom sile“, rekao je iranski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Amir Said Iravani.

Drugim rečima, Iran želi da poruči svetu da se ne može bombardovati do pregovaračkog stola.

Šta nove američke vojne operacije otkrivaju o Trampu

Novi američki udari naglasili su tri faktora koji pokreću ovaj sukob.

Prvo, Tramp je sve više i javno frustriran time što Teheran odbija da prihvati njegove uslove za ponovno otvaranje moreuza i zaustavljanje nuklearnog programa.

Drugo, nova vojna akcija SAD dodatno je učvrstila utisak da Tramp veruje da samo konfrontacija može naterati protivnika na dogovor.

Takođe je ponovo pokazala predsednikovu sklonost da upotrebom sile poremeti pregovore u osetljivom trenutku.

Novi talas udara dogodio se nakon što je tim katarskih posrednika u sredu ujutru otputovao u Iran kako bi se sastao sa iranskim predstavnicima u pokušaju da se premoste poslednje razlike u memorandumu o razumevanju između Vašingtona i Teherana.

Najmanje dva puta ranije Tramp je zaobišao tekuću diplomatiju: pre bombardovanja iranskih nuklearnih postrojenja prošle godine, i ponovo kada je izgubio strpljenje sa sporim procesom u Ženevi krajem februara, kada su on i Izrael zajednički pokrenuli rat.

Napad u sredu usledio je posle prethodnih udara na iransku imovinu u utorak, kao odgovor na obaranje američkog helikoptera „Apač“ od strane Teherana. „Pretpostavljam da imamo pravo na to“, rekao je Tramp u sredu. Realno gledano, imao je malo izbora, jer bi nečinjenje značilo da Teheran preuzima dominaciju nad Ormuskim moreuzom.

Međutim, svaki put kada Tramp odluči da upotrebi veću silu, povećava rizik da sukob koji tinja na ivici eskalacije izmakne kontroli.

Predstavnik demokrata Džim Hajms, vodeći član Odbora za obaveštajne poslove Predstavničkog doma, rekao je za CNN da Iran i dalje ima kapacitet da uništi energetsku infrastrukturu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima ili Kataru u odmazdi, kao i da može da naloži saveznim Hutima u Jemenu da preseku rute za izvoz nafte kroz Crveno more.

„Oni imaju mnogo aduta, a svi vode u jednom pravcu, a to je da cene goriva za američke građane odu veoma, veoma visoko – mnogo više nego sada“, rekao je Hajms.

Međutim, američki zvaničnici su nagovestili da im cilj nije ponovno pokretanje punog rata sa Iranom, što odražava Trampovu želju da okonča sukob. Hegset je rekao da je operacija pokušaj da se „postave uslovi“ i da nije „zato što želimo da ponovo započnemo bilo šta što ne moramo da započnemo“.

Zašto Iran možda neće reagovati na način na koji Tramp očekuje

Na prvi pogled, napadi su ponovo napravili rupu u krhkom prekidu vatre koji je zaustavio prethodni talas borbenih operacija. Međutim, navodno „primirje“ sve manje liči na klasičan sporazum o prekidu vatre, a sve više na prećutni dogovor da se razmena udara drži ispod određenog nivoa kako bi se sprečio povratak u rat punih razmera.

Možda će administrativni pokušaj da se Iran primora na ustupke promeniti odnos snaga. Ali zvaničnici takođe rizikuju da uđu u poznatu „rupu pogrešnog razumevanja“, u kojoj akcije koje u Vašingtonu izgledaju logično i proporcionalno protivnici na Bliskom istoku ne doživljavaju na isti način.

Da bi nova američka strategija resetovanja „uslova“ za diplomatiju uspela, Iran bi morao da zaključi da je tvrdnja administracije da je već pobedila u ratu tačna. Ali Teheran izgleda smatra da on ima prednost – što je jedan od razloga zašto još nije prihvatio izmene koje je Tramp uneo u memorandum početkom prošle nedelje.

Pored toga, zbog kontrole nad moreuzom – koja nanosi ozbiljnu ekonomsku štetu širom sveta i pojačava politički pritisak na Trampa – Iran je možda zaključio da je u pregovarački dominantnoj poziciji. Opstanak režima posle američko-izraelskog napada sam po sebi se može tumačiti kao neka vrsta pobede. Iako većina analitičara smatra da Iran dugoročno ne može izdržati ekstremni ekonomski i socijalni pritisak blokade, nema znakova da je kritična tačka blizu za režim koji malo mari za životni standard stanovništva.

Sve to objašnjava zašto Teheran još nije dao Trampu jasnu kapitulaciju koja bi mu bila potrebna da opravda rat i promeni raspoloženje javnosti u SAD, gde većina birača ne podržava sukob.

Ali Trampov nagli povratak ofanzivi mogao bi dodatno zbuniti birače koji su se već odavno okrenuli protiv rata. Takođe deluje kao povratak neujednačenoj komunikaciji koja je pratila rane faze sukoba. Na kraju krajeva, Tramp je tek u utorak rekao da je „u završnoj fazi“ dogovora sa Iranom i da bi moreuz mogao biti otvoren za „dva ili tri dana“.

Prošle nedelje, Tramp je potvrdio da je u telefonskom razgovoru nazvao Netanjahua „ludim“ zbog izraelskih akcija u Libanu, za koje je smatrao da mogu ugroziti mirovni proces. Zatim je rekao Aksiosu da je upozorio izraelskog lidera da rizikuje izolaciju ako nastavi napade na Iran.

Ipak, Tramp ponovo koristi vojnu silu protiv Irana.

Kako predsednikovi dugogodišnji principi oblikuju ratnu strategiju SAD

Mešovite poruke pokazuju da je Tramp i dalje zarobljen u zamci koju su stvorile njegove sopstvene odluke.

Da bi se zaista promenio strateški proračun, predsednik bi morao da naredi intenzivnije i dugotrajnije vojne operacije. To bi gotovo sigurno izazvalo iranski odgovor koji bi uvukao američke saveznike u Zalivu u sukob i produbio globalnu energetsku krizu koja već šteti Trampovom rejtingu. Ali bez promene iranskog uverenja da je u usponu, predsednik možda nikada neće uspeti da primora režim na dogovor.

Dodatna komplikacija je to što bi svaki sporazum o ponovnom otvaranju moreuza i okončanju američke blokade bio tek uvod u višenedeljne ili višemesečne pregovore o iranskom nuklearnom programu, sudbini zaliha obogaćenog uranijuma i ukidanju sankcija.

Ako novi talas udara ne uspe, fokus će se ponovo vratiti na Trampov povratak prinudi. Jedno objašnjenje leži u njegovom dugogodišnjem uverenju da u svakom sukobu postoji samo pobednik i gubitnik. Njegov instinkt da „udarcem natera protivnika na popuštanje“, tipičan za njegov poslovni stil iz perioda nekretnina, još nije doneo velike diplomatske rezultate.

Predsednikova agresivnost oblikuje pogled njegove administracije na svet. „Možete da vidite kada neko pokušava da ‘tap, tap, tap’ dogovori sporazum“, rekao je Hegset. „Umesto toga, imaće ‘tap, tap, tap’ — bombe koje padaju na ključne ciljeve u Iranu od strane Sjedinjenih Američkih Država.“

Ali ako novi vazdušni udari ne nateraju Teheran na ustupke, Tramp će ponovo biti suočen sa pitanjem zašto je toliko vezan za pristup koji stalno ne daje rezultate.