Operacija Broz, drugi deo

Da ste nastavili sa tim psihopatom na čelu, po oslobođenju bi Jugoslavija bila pretvorena u diktaturu, ali ne proleterijata, već njegovu ličnu. Smejao bi vam se ceo svet, a reakcija bi čekala njegovu smrt da stupi u akciju i razbije državu iznutra. Ovako, njegova smrt je sve to predupredila, možete da se opustite i nastavite borbu kao deo Jugoslovenske oslobodilačke armije, pod vojnom komandom druga Mićka.“

Oni se malo raskraviše, počeše da se domunđavaju, čak i onaj Marko ustade, te obrisa oči od suza.

„Mislili smo da bi nam model fantomskog neuhvatljivog vođe pomogao u pridobijanju širokih narodnih masa i uspešnosti borbe. Nije on bio pravi vođa, već mi, vrhovni štab…“, javi se sad Pijade, a drug Deda bio je pun strpljenja za njega.

„Druže Pijade, nama je jasno šta ste vi hteli i to bi vam na kraći rok uspelo. Na kraju bi ipak bilo ovako kako sam rekao, verujte procenama naših stručnjaka. Sad je ionako svejedno. Postupaćete po strategijama i taktičkim zamislima Šumaričke divizije. Druže Mićko, podeli sa drugovima pojedinosti.“

Drug Mićko levom čizmom stade na leđa pokojnome Brozu i krenu da dreči:

„Slušaj ‘vamo! Zaboravite na ovog degenerika i njegove bolesne ambicije. Bila je to greška u proceni, u skladu sa situacijom u kojoj ste se našli. Jugoslovenska oslobodilačka armija nema vođu, ona ima komandu. Komanda sam ja, a ovaj ovde Makanjić mi pomaže oko jednog dela trupa. Vi momci pomoći ćete u uspostavljanju narodne vlasti u oslobođenoj Jugoslaviji! Slušaćete samo mene, druga Dedu, a ko baš hoće i Makanjića. Ko bude talasao, proći će kao ovaj mutavi zalizanko. Je l’ jasno?“

„Jasno!“, salutiraše oni.

„A sad, pravac u slobodno Užice!“

„Ubili Tita preventivno?“, na ivici između čuđenja i oduševljenja bio je Mirko Šipka kad sam mu brzinski referisao šta se zbilo, pošto sam, mrtav umoran, zaspao u toplom krevetu kuće koju su mi privremeno dodelili.

„Broza“, ispravih ga.

„To ti je isto. Nisi svestan kakvu su vam uslugu učinili. Ta zadrigla žaba mi je oduvek išla na nerve, mada, kada bih sada u ovom univerzumu to izgovorio, streljali bi me.“

Nisam znao šta bih rekao, bile su to neke njihove međukomunističke zvrčke, što mi je bilo posebno nezanimljivo. On, međutim, nastavi da se naslađuje.

„I ceo vrhovni štab si upoznao, radićete s njima. Kakva čast.“

(Odlomak iz romana „Četres prva: E baš vam hvala 2“)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.