Nemi vestern bio je prvi film ikad snimljen u Holivudu

Međutim, čitava priča o Holivudu počela je jednim nemim vesternom, filmom „In Old California“ legendarnog reditelja D. V. Grifita.

Iako je većina kopija uništena, taj 17-minutni film iz 1910. godine ostaje ključan u istoriji kinematografije jer je bio prvi ikada snimljen na toj lokaciji, a isticao se i naprednim tehnikama snimanja na otvorenom, piše Collider.

Početak holivudske ere

„In Old California“ prikazan je 1910. godine i bio je prvi film snimljen u Holivudu. Iako traje samo 17 minuta, prethodi dugometražnom filmu „The Squaw Man“ Sesila B. DeMila iz 1914. godine, koji se dugo smatrao prvim holivudskim dugometražnim filmom, prenosi Index.hr.

Grifitovo ostvarenje je, međutim, tehnički prvi film bilo koje dužine snimljen na toj lokaciji. Reditelj je otkrio selo Holivud tokom svojih putovanja Kalifornijom i odmah se zaljubio u gradić, njegove stanovnike i klimu. Vreme je bilo sunčano, slikovito i pouzdano – idealno za svakog filmskog autora, pa je odlučio da upravo tamo snimi svoje delo.

Priča o ljubavi i iskupljenju

Grifit je film zamislio kao melodramu smeštenu u meksički period Kalifornije, pre sticanja nezavisnosti 1822. godine, kako bi prikazao prirodne lepote tog područja. Radnja je jednostavna: mlada žena nasleđuje očevo imanje, ali mora da ga odbrani od pohlepnih muškaraca.

Glavni lik je Perdita Lergnjelo (Merion Leonard), u koju je zaljubljen Hoze Manuela (Frenk Pauel). Kada sazna da je obećana Pedru Kortezu (Artur V. Džonson), on odustaje od nje.

Dvadeset godina kasnije, Perditin život je uništen jer je njen suprug proćerdao sav novac u lokalnoj krčmi. Hoze je u međuvremenu postao guverner Kalifornije. Ona ga moli da pomogne njenom sinu (Henri B. Voltal), koji je po karakteru sličan ocu.

Na kraju Perdita umire srećna, uverena da se njen sin promenio. Čitava priča o majčinskoj ljubavi ispričana je za samo 17 minuta.

Revolucionaran tehnički pristup

Producirao ga je Tomas Ins, pionir nemog filma poznat kao „otac vesterna“, koji je snimio više od 800 naslova. Scenario je napisao Staner E. V. Tejlor, a produkcija je počela 1910. godine. Snimljen je za samo dva dana u malom studiju u losanđeleskoj četvrti Edendejl, ali je za svoje vreme predstavljao ogromno tehničko dostignuće.

Grifit je iskoristio stabilno kalifornijsko vreme za snimanje na otvorenom, što je tada bila retkost. Filmovi su se u to vreme uglavnom snimali u studijima, gde su reditelji imali potpunu kontrolu nad okruženjem.

Grifit je počeo to da menja. Kamera G. V. Biczera takođe je bila revolucionarna. Reditelj je koristio više uglova snimanja, krupne planove i tehnike unakrsne montaže kako bi stvorio napetost i dramu. Sve te tehnike kasnije su postale standard u filmskoj industriji.

Nasleđe i gotovo zaboravljen status

Većina ljudi nikada nije čula za „In Old California“, i to s dobrim razlogom. Mnoge kopije i negativi su uništeni, a s obzirom na to da je star više od jednog veka, malo je podataka o tome kako ga je publika prihvatila.

Vremenom je pao u zaborav, ali je uprkos tome ostao ključan za istoriju kinematografije. Bez te produkcije, filmska industrija kakvu danas poznajemo verovatno ne bi postojala.

Ipak, dobio je priznanje koje zaslužuje. Nacionalni filmski registar uspeo je da ga sačuva, a 6. maja 2004. godine na adresi 1713 Vine Street podignut je spomenik Grifitu. Tokom Filmskog festivala u Beverli Hilsu iste godine održana je javna projekcija, što je bila prva prilika da ga publika pogleda posle gotovo jednog veka.

Ostvarenje je deo DNK američke kinematografije, a njegovo nasleđe nadživelo je celuloidnu traku na kojoj je zabeleženo. Nažalost, još nije digitalizovano kako bi bilo dostupno savremenoj publici. Možda mu upravo to daje dodatnu dozu misterije – ostaje izgubljeno blago jednog prošlog vremena koje može da inspiriše nove generacije filmskih stvaralaca da nastave da sanjaju.