Goran Marković: Ovo je mnogo gore vreme za umetnike nego u doba Slobodana Miloševića

Knjiga, nastala kroz višemesečnu prepisku dvojice velikana kinematografije, donosi lična sećanja, ali i svedočanstvo o turbulentnim društvenim i političkim okolnostima kroz koje prolaze umetnici na ovim prostorima.

Tokom razgovora pred publikom, kojem su prisustvovali i glumci Jasna Đuričić i Boris Isaković, a zatim i za portal Nova.rs, Marković i Grlić govorili su o položaju umetnika danas, nemogućnosti snimanja filmova u Srbiji, odlasku u inostranstvo, ali i o tome kako vide ulogu filma u vremenu velikih podela.

Na pitanje da li je rediteljski posao, kako je napisao u knjizi, istovremeno privilegija i prokletstvo, Goran Marković odgovorio je da ga danas, kada više ne može da radi svoj posao u punom kapacitetu, ipak vidi pre svega kao privilegiju.

„S obzirom na to da se ja više, nažalost, ne bavim tom profesijom, rekao bih da je privilegija. Nisam u situaciji da snimam, pa to posmatram kao fenomen za druge ljude. Doduše, ja zamišljam da ću snimiti još jedan film, iako mi ne daju. Ovo je već drugi put da sam u istoj situaciji. Prvi put je bilo za vreme Miloševića, pa sam snimio film u egzilu, u Bugarskoj. Ovoga puta ne mogu ni u egzilu da snimam“, rekao je Marković.

On je ocenio da je današnji položaj kulture u Srbiji izuzetno težak.

„Ovo je mnogo gore vreme za umetnike nego u doba Slobodana Miloševića. Kultura je ukinuta, ne finansiraju se filmovi, ne daje se novac za pozorište. Kultura je zamrla. U vreme Miloševića mi smo pronalazili alternativne načine da se snalazimo, a sada to ne možemo“, poručio je reditelj.

Rajko Grlić, koji trenutno radi na novom filmu, govorio je o tome kako izgleda njegov povratak iza kamere. Kako je rekao, već nekoliko puta je najavljivao da će snimiti poslednji film, ali sada veruje da će zaista realizovati novi projekat.

„Imao sam scenario i dao sam ga producentu da pročita. Kada je završio, rekao mi je da će naći novac. Upozorio sam ga da ću tada imati 80 godina, ali on je bio odlučan. Dobili smo novac od Hrvatskog audiovizuelnog centra i sada konkurišemo kod još nekih fondova. Ideja je da film bude završen na jesen naredne godine, naravno ako budem dobro“, rekao je Grlić.

Govoreći o životu van zemlje, Grlić je istakao da mu je višedecenijski boravak u Sjedinjenim Američkim Državama omogućio drugačiju perspektivu.

„Amerika mi je pomogla da imam mirnu starost. Ali jedino ovde mogu da snimam. Ovde, u ovom prostoru, brinu me ljudi i stvari, i moram da imam gorivo da bih pričao priču“, rekao je reditelj.

Posebno se osvrnuo i na situaciju svog prijatelja Gorana Markovića u Srbiji, ocenjujući da je on izložen velikim pritiscima.

„On je u strašnoj situaciji, jer tamo svaka šuša može reći da bi trebalo da bude streljan. Idioti naši i njihovi na ulici mogu mu svašta učiniti“, rekao je Grlić.

Marković je govorio i o kritikama koje godinama dobija zbog svojih javnih stavova, ali i o odnosu vlasti prema umetnicima. Govoreći o filmu koji bi želeo da snimi, otkrio je da razmišlja o potpuno drugačijem pristupu kinematografiji.

„To je film koji nema priču. Ja u sebi sada imam želju da prestanem da pričam priče. Prelazim na nenarativnu kinematografiju, ako uspem da pređem. Dakle, nema scenarija. Završio sam sa pričama, probaću nešto drugo“, rekao je Marković.

Za razliku od njega, Grlić kaže da i dalje veruje u snagu klasične priče.

„Ja sam od onih koji vole priče. Meni se pričaju priče, ja sam iz familije u kojoj su se s ogromnim guštom pričale priče i nastavio bih to koliko god mogu“, rekao je.

Na kraju razgovora dvojica reditelja govorila su i o međusobnoj kritici koja ih je pratila tokom karijera. Grlić je istakao da umetnicima nisu potrebne samo pohvale, već i iskrena kritika.

„Film je opasan ako te samo hvale, jer onda odletiš iz realnosti“, poručio je.

Ostatak intervjua Gorana Markovića i Rajka Grlića možete pročitati na portalu Nova.rs.