„Malo verovatno da će Tramp lako pronaći izlaz iz rata koji je započeo“: SAD i Iran postigli dogovor, pregovori premešteni u Dohu

Ovo dolazi nakon više napada u i oko Ormuskog moreuza, koji su kulminirali međusobnim optužbama dve zemlje za kršenje primirja.

Zvaničnik je potvrdio za američkog partnera BBC-ja, CBS njuz, da će brodovi sada moći da prolaze kroz ovaj plovni put „slobodno“, dodajući da će se nastaviti novi pregovori usmereni ka okončanju rata.

Iran i SAD dogovorili su se da prekinu napade, rekao je sinoć američki zvaničnik, a analitičari očekuju da će se sutra u Dohi razgovarati o Ormuskom moreuzu, prenosi Tajms of Izrael na svom portalu.

Portal Aksios javio je pozivajući se na američke zvaničnike i drugi dobro obavešteni izvor da su sutrašnji razgovori prvobitno planirani da se održe u Švajcarskoj, ali ponovno izbijanje neprijateljstava je dovelo do toga da su premešteni u glavni grad Katara, prenela je Beta.

Promenjena je i tema razgovora, te su sad to nesuglasice oko Ormuskog moreuza. Istovremeno ostaju sporovi i neusaglašeni delovi memoranduma o razmevanju potpisanom ranije ovog meseca.

„Tehnički pregovori treba da počnu o svim delovima Memoranduma o razumevanju, ne samo o Ormuzu. Obe strane će prestati napade za sada i brodovi mogu slobodno da se kreću“, rekao je američki zvaničnik.

Iran se još nije oglasio povodom izveštaja da je pristao da obustavi napade u moreuzu.

Dana 17. juna, SAD i Iran potpisali su Memorandum o razumevanju (MoU) od 14 tačaka, koji je uključivao „trenutni i trajni prekid vojnih operacija na svim frontovima“.

Kao deo Memoranduma, Iran se obavezao da će uložiti „maksimalne napore kako bi obezbedio bezbedan prolaz trgovačkih brodova bez naplate tokom 60 dana“.

Međutim, primirje koje je dogovoreno pre manje od dve nedelje poslednjih dana bilo je ozbiljno ugroženo zbog novih napada obe strane.

Napadi su ponovo počeli u četvrtak, nakon što je iranski projektil pogodio teretni brod u Ormuskom moreuzu.

Tokom vikenda, SAD su uzvratile nizom udara na Iran, gađajući više ciljeva, što je američka Centralna komanda (CENTCOM) opisala kao direktan odgovor na „nastavljenu agresiju“ protiv komercijalnog brodarstva.

U subotu je Iran odgovorio napadima na američke baze u Kuvajtu i Bahreinu. SAD su saopštile da nijedan od tih napada nije pogodio metu i da nije bilo žrtava niti materijalne štete.

Ormuski moreuz predstavlja jedan od najvažnijih plovnih puteva za transport nafte i gasa, a Teheran ga je praktično zatvorio nakon što su SAD i Izrael krajem februara pokrenuli napade na Iran.

U petak su SAD takođe posredovale u potpisivanju okvirnog sporazuma između Izraela i Libana, čiji je cilj da otvori put ka trajnom miru.

Zbog nastavljenih sukoba između izraelskih snaga i Hezbolaha, kojeg podržava Iran, na jugu Libana, i to primirje delovalo je veoma nestabilno.

Vođa libanskog militantnog pokreta Hezbolah odbacio je sporazum i optužio vladu u Bejrutu da podriva suverenitet Libana.

U nedelju, dva dana nakon potpisivanja sporazuma, izraelska vojska saopštila je da je uništila tunel dug 200 metara na jugu Libana, koji je, prema njenim tvrdnjama, koristio Hezbolah i u kojem su se nalazile stotine komada oružja.

Prema zajedničkom saopštenju izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i ministra odbrane Izraela Kaca, Sjedinjene Američke Države bile su unapred obaveštene o tom napadu.

Teheran poručuje da sukobi u Libanu moraju biti obustavljeni kako bi širi sporazum o prekidu vatre mogao da opstane.

Očigledan dogovor između SAD i Irana da privremeno zaustave novi talas nasilja učvrstio je primirje koje predstavlja prvi korak ka trajnom okončanju rata i istakao da obe strane imaju ključni nacionalni interes da do toga zaista dođe.

Ovaj kompromis usledio je nakon višednevnih sukoba u području Ormuskog moreuza i Persijskog zaliva, koji se najbolje mogu razumeti kao pokušaj dve suprotstavljene strane da preciznije definišu nejasan Memorandum o razumevanju i oblikuju predstojeće pregovore o ključnim pitanjima, uključujući iranski nuklearni program, navodi se u analizi CNN-a.

Četiri dana iranskih napada na trgovačke brodove, američkih odmazdi i potom iranskih udara na američke vojne baze i saveznike SAD u Zalivu, dodaje se, nosili su rizik prerastanja u širi sukob i ugrozili globalni ekonomski oporavak, upravo u trenutku kada je nafta ponovo počela da prolazi kroz Ormuski moreuz. Takođe se čini da su ti događaji predstavljali kršenje uslova Memoranduma o razumevanju koji su obe strane potpisale.

Iran je nastojao da zaštiti svoju novu polugu uticaja – sposobnost da upravlja saobraćajem kroz plovni put od presudnog značaja za svetsku ekonomiju. Njegovi raketni napadi na zemlje Persijskog zaliva i američke vojne objekte ukazivali su na pokušaj uspostavljanja nove regionalne strateške ravnoteže nakon rata.

Istovremeno, činilo se da Teheran vrši politički pritisak na predsednika Donalda Trampa i ispituje granice njegovog strpljenja dok nastoji da sačuva ono što je predstavio kao veliki uspeh – sporazum kojim je okončan rat.

Vašington nije mogao da dozvoli Iranu da kontroliše brodski saobraćaj kroz Ormuski moreuz. To bi ostavilo utisak da su SAD poražene u ratu koji su same započele. Islamska Republika bi time stekla mogućnost da kad god to poželi praktično drži svetsku ekonomiju kao taoca i vrši politički pritisak na SAD. Istovremeno, američki uticaj u regionu, koji se ogleda u sposobnosti da štiti svoje saveznike, bio bi značajno oslabljen.

Iranski ratoborni potezi usledili su nakon prošlonedeljne posete državnog sekretara Marka Rubija zemljama Persijskog zaliva, tokom koje su SAD i njihovi saveznici podržali slobodnu, bezuslovnu i neograničenu plovidbu kroz Ormuski moreuz, bez iranskih putarina, naknada ili bilo kakvih „pokušaja uspostavljanja kontrole“.

To je protumačeno kao pokušaj da se razjasne neodređenosti u sporazumu koji iako predviđa da Iran mora da obnovi slobodan prolaz i normalizuje pomorski saobraćaj, ostavlja mogućnost da Teheran u budućnosti ipak naplaćuje korišćenje tog plovnog puta.

Međutim, ciklus iranskih provokacija i američkih odmazdi predstavljao je opasnu igru. Postojala je opasnost da sukob dobije sopstveni zamah, posebno zato što je ugled nepredvidljivog američkog predsednika bio u pitanju u nedelji u kojoj je nastojao da se predstavi kao neprikosnoveni lider i da bude u centru obeležavanja 250. godišnjice Deklaracije o nezavisnosti Sjedinjenih Država.

Predsednik Donald Tramp zapretio je u nedelju da ukoliko Iran nastavi da „krši“ primirje, „više neće postojati“. Iako bi njegove pristalice mogle zaključiti da je upravo ta pretnja naterala Teheran da odustane od daljih akcija, Iranci su tokom rata naučili da njegove najratobornije izjave ne shvataju doslovno.

U međuvremenu, Tramp je pristao na ono što su mnogi kritičari ocenili kao popuštanje Iranu, nakon što je objasnio da ne želi da nastavkom sukoba izazove ozbiljan ekonomski pad.

Ipak, Trampovu politiku često karakteriše nedoslednost. Zbog toga bi za Teheran u budućnosti moglo biti opasno da pretpostavi kako će američki predsednik uvek reagovati predvidljivo ili da će se ustručavati od mnogo ozbiljnije eskalacije sukoba.

Iza najnovijih tenzija ipak je postojala strateška logika koja nije išla u prilog povratku na rat punog intenziteta. Iran ostvaruje značajne koristi zahvaljujući Memorandumu o razumevanju. SAD su pokrenule proceduru za ublažavanje pojedinih sankcija do postizanja konačnog sporazuma, a Teheran je ponovo počeo da izvozi milione barela sopstvene nafte u nastojanju da oživi teško pogođenu ekonomiju.

Istovremeno, povećanje pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz doprinelo je padu svetskih cena nafte i otvorilo mogućnost pojeftinjenja goriva. To je važno pitanje u trenutku kada visoki troškovi života negativno utiču na Trampovu popularnost uoči izbora za Kongres na polovini predsedničkog mandata.

Prema podacima Američke automobilske asocijacije (AAA), prosečna cena benzina u SAD u nedelju je pala na 3,87 dolara po galonu. To je i dalje oko trideset odsto više nego pre početka rata, ali znatno manje od vrhunca od 4,56 dolara krajem maja.

Za razliku od pojedinih svojih savremenih prethodnika, Tramp nije podlegao iskušenju da dodatno eskalira sukob koji je, kako se činilo, vodio ka neodlučnom ishodu koji bi mogao da naruši njegov ugled.

Ipak, duboke razlike između SAD i Irana oko statusa Ormuskog moreuza otvaraju nova pitanja o njegovoj strategiji. Pre rata koji je Tramp pokrenuo, ovaj plovni put bio je otvoren za saobraćaj. Današnja sporenja oko njegovog statusa ukazuju da će budući pregovori o još složenijim pitanjima, poput iranskog nuklearnog programa, biti još teži.

Rastuće tenzije na Bliskom istoku ukazuju na to da je Tramp prerano proglasio uspeh Memoranduma o razumevanju – okvira od 14 tačaka čiji je cilj bio da zaustavi borbe i omogući postizanje konačnog sporazuma o svim otvorenim pitanjima u roku od 60 dana.

Sukob i događaji koji su usledili otvorili su pitanja o tome koliko administracija zaista razume političke i istorijske okolnosti koje oblikuju iransku revolucionarnu vlast i njenu uobičajenu strategiju tvrdih pregovora.

Na Bliskom istoku primirja često ne znače potpuni prekid svih vojnih dejstava, već postavljaju granice koje sprečavaju povratak u rat punog intenziteta. Istovremeno, ratovi u regionu često dodatno osnaže novu generaciju tvrdolinijaša – poput onih u Iranu koji možda predvode napore da učvrste novostečeni uticaj nad Ormuskim moreuzom.

Ključno pitanje jeste da li će sukobi oko Ormuskog moreuza ostati pod kontrolom ili će prerasti u novu eskalaciju koja bi mogla da uruši ceo sporazum i diplomatski proces, vraćajući region u rat punog intenziteta.

Takav scenario stavio bi na iskušenje Trampovu očiglednu želju da ne produžava sukob koji se pokazao kao ozbiljan politički teret. S druge strane, nastavak iranskih provokacija dodatno bi testirao strpljenje predsednika čiji se politički imidž u velikoj meri zasniva na demonstraciji američke moći i odlučnosti na međunarodnoj sceni.

Na kraju, povratak diplomatskim pregovorima mogao bi da potvrdi procene bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena da predstoji dug, težak i neizvestan pregovarački proces. Čak i ako bude uspostavljen krhki mir, malo je verovatno da će Tramp lako pronaći izlaz iz rata koji je započeo.