Šta građane najviše buni u procesu legalizacije: Država u nekim situacijama može i da oduzme nečiji dom

Podsetimo, prema procenama, u Srbiji postoji oko pet miliona nelegalnih objekata, od čega je više od polovine onih koji nemaju upisano pravo svojine.

Nelegalni objekat može prijaviti fizičko lice, pravno lice, investitor ili upravnik zgrade.

Kada je reč o imovini, mogu se prijaviti kuća, stan, poslovni prostor, pomoćni objekat (garaža, šupa, radionica…), kao i dogradnja ili nadziđivanje.

Nelegalni objekti mogu da se prijave na tri načina: preko onlajn platforme, u svim opštinama i u više od 580 objekata Pošte Srbije.

Ministarka Aleksandra Sofronijević izjavila je u utorak da najveći broj građana bira da prijavi nelegalne objekte preko onlajn platforme „Svoj na svome“ i da je oko 55 odsto ukupnih prijava stiglo na ovaj način.

Međutim, pojedini građani žalili su se da je ovaj sajt u pojedinim trenucima bio u zastoju.

Sofronijević je objasnila da je do određenog usporenja došlo zbog velikog broja korisnika koji su istovremeno pristupali platformi, ali da „zastoja u radu nije bilo“.

Za one kojima je potrebna pomoć, na Jutjub nalogu „Svoj na svome“ nalaze se video-uputstva.

Prema rečima ministarke Sofronijević, sistem je automatizovan i nije ostavljen prostor za grešku – ukoliko se ona dogodi, postupak se obustavlja i sve se pokreće iz početka.

U celoj Srbiji otvorena su 1.362 punkta za podršku građanima. Ukupno 4.600 ljudi u opštinama i na šalterima Pošte angažovano je da pomogne građanima u ovom procesu.

Građani se za pomoć javljaju i advokatima: Šta ih najviše buni?

Međutim, iako je država obezbedila i punktove i ljude za pomoć građanima, nejasnoće u vezi sa Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnosti su velike, pa se građani javljaju i advokatima.

Advokat Ana Todosijević kaže da im se građani javljaju jer, pre svega, nisu sigurni na koji način će se zakon primenjivati.

„Imaju više nedoumica, najpre, jer nije reč o pravoj legalizaciji, gde se objekti proveravaju i urbanistički i tehnički, već samo o evidenciji faktičkog stanja i vlasništva. To znači da objekti formalno ostaju planski i tehnički neusklađeni, podložni pravilima urbanizma za buduće radove“, objašnjava Todosijević za Danas.

Takođe dodaje da građanima nije jasno kako će se tretirati postupci legalizacije koje su neki od njih pokrenuli pre više od 10, 15 ili 20 godina i šta će biti sa do sada isplaćenom, u pojedinim slučajevima, kako kaže Todosijević, visokom naknadom.

„Još jedna situacija plaši građane, a to je slučaj kada su izgradili objekte na zemljištu na kojem nisu upisani kao imaoci prava u katastru nepokretnosti. Imamo više sudskih sporova za utvrđivanje prava na zemljištu, ali se ti postupci neće okončati u roku predviđenom za podnošenje prijave za legalizaciju“, ukazuje Todosijević.

Samim tim, kako navodi, situacija je nešto komplikovanija, pa su građani zabrinuti. Međutim, objašnjava, to neće umanjiti njihova prava po novom zakonu, već će morati da dostavljaju dodatnu dokumentaciju.

Advokat Marko Anđelković Slijepčević navodi da je interesovanje građana za prijavu nelegalnih objekata veliko.

Građani im se najčešće obraćaju sa pitanjem šta im je potrebno od dokumentacije, a njihova preporuka je da predaju sve što imaju — ugovor, rešenje o nasleđivanju, bilo koji pisani akt koji ih dovodi u vezu sa tom nepokretnošću.

Na pitanje šta ih najviše buni, Anđelković Slijepčević kaže „da ih ne buni ništa, da su svi srećni i zadovoljni i veruju da će legalizovati svoju kuću“.

Advokat Gordana Mihailović rekla je da bi svi vlasnici nelegalnih i neupisanih objekata trebalo da podnesu prijavu Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam Srbije, jer može da se desi da se neko drugi prijavi i upiše kao vlasnik ako postoji „konkurencija“ prava na istoj nepokretnosti.

„Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima ne definiše uslove i kriterijume na osnovu kojih će Agencija utvrditi da je lice koje se prijavilo za neku nepokretnost i njen vlasnik“, rekla je Mihailović za Betu.

Država, kako je navela Mihailović, ima nameru da sve nelegalne objekte uknjiži i na njima upiše vlasnike, pa će na evidentiranim objektima na kojima niko nije prijavio vlasništvo, zbog neobaveštenosti, neznanja ili siromaštva, država upisati vlasnika parcele na kojoj je objekat podignut kao vlasnika i objekta.

Međutim, može upisati i sebe kao vlasnika, čime bi na ovaj način mogla da oduzme nečiji dom, upozorava Mihailović.

Šta je potrebno od podataka i dokumentacije?

Za prijavu građanima je potreban broj lične karte i JMBG, broj katastarske parcele ili adresa, podaci o objektu (da li je kuća, stan, pomoćni objekat, ali i detalji poput suturena, potkrovlja, prizemlja…).

Zatim su potrebni dokazi o pravu na zemljištu ili objektu, odnosno imovinsko-pravna dokumentacija, fotografija, a ako je korisnik u braku, može dodati i izjavu o zajedničkoj imovini supružnika.

Prijava traje 60 dana, odnosno do 5. februara 2026. godine.

Cena naknade

Podnosioci prijave za evidentiranje nelegalno izgrađenih objekata dužni su da plate naknadu koja se, u redovnim slučajevima, obračunava u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Visina ovog troška utvrđuje se na osnovu zvaničnog zoning plana lokalne samouprave u kojoj se objekat nalazi.

Međutim, zakon predviđa i izuzetke — u slučaju kada se upis prava svojine vrši na porodičnom stambenom objektu ili stanu u zgradi za koju investitor nije poznat ili nije dostupan. Tada se primenjuje unapred utvrđena, fiksna naknada, čija visina zavisi od zone i kategorije naselja.

Za objekte u Beogradu iznosi naknade su sledeći:

• Ekstra zona: 1.000 evra
• Prva zona: 800 evra
• Druga i treća zona: 300 evra
• Četvrta zona: 200 evra
• Peta zona: 150 evra
• Šesta i ostale zone: 100 evra

Gradovi sa više od 100.000 stanovnika

U velikim gradovima van Beograda (npr. Novi Sad, Niš, Kragujevac), naknade su niže:

• Ekstra i prva zona: 500 evra
• Druga zona: 250 evra
• Treća zona: 150 evra
• Četvrta i ostale zone: 100 evra

Gradovi i opštine sa 50.000 do 100.000 stanovnika

• Za srednje velike opštine i gradove iznosi su:
• Ekstra i prva zona: 300 evra
• Druga zona: 200 evra
• Treća i ostale zone: 100 evra

Opštine ispod 50.000 stanovnika i sela

U manjim opštinama i ruralnim sredinama naknada je jedinstvena: 100 evra, bez obzira na zonu.

Zakon pravi razliku i kod privrednih objekata. Tako se za magacine, skladišta, ekonomske, pomoćne i proizvodne objekte površine do 500 m² naknada uopšte ne plaća.

Za objekte veće od 500 m² naknada iznosi 10 evra po svakom kvadratu preko 500 m².

Sve naknade se plaćaju u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna.

Od plaćanja naknade oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.