„Duplo golo za obične građane“: Šta u stvari predstavlja Zakon o legalizaciji?

Međutim, predstavnici vlasti kažu da ovo nije Zakon o legalizaciji.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević više puta je u javnosti tvrdila da ovaj zakon ne znači legalizaciju objekata, već da je cilj evidentiranje svih objekata, a potom, ako ispunjavaju posebne uslove, upis prava vlasništva.

Zbog toga je građanima, i skoro mesec i po dana od njegovog usvajanja u Narodnoj skupštini 22. oktobra, nejasno šta dobijaju prijavom svojih objekata.

Sagovornici Danasa objašnjavaju da Ministarstvo daje pogrešne informacije i da ovo jeste legalizacija, jer se upisuje pravo svojine u katastar.

Razlika je u tome što, kako navode naši sagovornici, država prema ovom Zakonu ne garantuje nikome ko je upisan u katastar da je objekat tehnički ispravan i bezbedan.

Podsetimo, najava donošenja ovog zakona, a još više pojavljivanje njegovog teksta, izazvali su brojne kontroverze u javnosti.

Pre svega, stručna javnost je zamerala to što država ne garantuje da su objekti koji će biti upisani u katastar bezbedni.

Ukazivali su i na to da će mnogi nelegalni objekti koje su gradili investitori bliski aktuelnom režimu legalizovati objekte za koje niko ne može da tvrdi da su bezbedni, i to će učiniti za malu svotu novca.

Takođe, zamerili su državi što je umesto rušenja budućih nelegalnih objekata izabrala da te objekte pripiše na svoje ime i upotrebi ih za vrtiće, domove kulture…

Struka je zamerala i to što nije poznato šta će država uraditi sa objektima koji su već izgrađeni na zemljištu u javnoj svojini, u zaštićenim zonama, vodoizvorištima. Prema novom zakonu oni neće moći da budu legalizovani, već će pripasti državi, ali je nejasno šta će sa njima dalje biti.

Ukazivali su i na to da bi država mnoge projekte, kao što su objekti u okviru EXPO-a, Beograda na vodi, saobraćajnice, na ovaj način mogla da legalizuje bez čekanja građevinskih i upotrebnih dozvola.

„To je legalizacija“

Advokat i konsultant za građevinske dozvole i legalizaciju Đorđe Vukotić smatra da Ministarstvo pogrešno predstavlja novi zakon, jer je, kako tvrdi, reč upravo o legalizaciji.

„To jeste legalizacija. Ministarstvo daje pogrešnu informaciju. Upisuje se pravo svojine u katastar, prema tome, legalizacija objekta upravo znači da on sa pravnog stanovišta postaje legalan. Razlika je u tome što po zakonu se upisuje zabeležba o rezervama u pogledu tehničkih karakteristika, a to znači da država ne garantuje nikome ko je upisan u katastar da im je objekat tehnički ispravan“, objašnjava Vukotić za Danas.

Ukazuje da postoji mogućnost da će se ovo na kraju završiti tako što će biti donete potvrde samo u slučajevima koji budu prioritetno rešavani u Agenciji za prostorno planiranje, ili potvrde u slučajevima koji su od interesa za državu — na primer, da se legalizuje nešto u EXPO-u, Beogradu na vodi ili neka saobraćajnica bez tehničke dokumentacije.

Ipak, najveći problem vidi u mogućem ishodu pred Ustavnim sudom.

„Može da se desi da Ustavni sud stavi ceo zakon van snage kao neustavan i da onda ništa od ovoga ne bude sprovedeno. To je najveći rizik i najveća opasnost“, kaže naš sagovornik.

Vukotić podseća da se godinama zalaže da se objekti izgrađeni nakon 2015. ne legalizuju, pogotovo kada su u pitanju objekti profesionalnih investitora.

„Neki ljudi su tu kupili stanove, njima možda treba omogućiti legalizaciju, ali pod strožim uslovima, a ne pod istim, kao da ništa nisu platili.“

On posebno ističe nelogičnost sistema naknada:

„Što neko nelegalnije gradi, to manje plaća. Najviše će platiti ljudi koji su kupili stan od investitora koji je probio građevinsku dozvolu, jer će morati da plate punu cenu doprinosa za uređenje, dok će oni koji su potpuno nelegalno gradili platiti najmanje.“

Na pitanje kako komentariše izjavu ministarke Sofronijević, koja je rekla da zakon ima socijalni aspekt, jer pravi razliku između građana koji su bespravno gradili i iz nužde gradili dom za stanovanje, od onih koji su zloupotrebili pravo gradnje da bi sticali profit, Vukotić smatra da „to nije baš tako“.

„To nije baš tako. Oni koji su iz nužde zidali, sami su zidali i loše su zidali. A oni koji su kupovali stanove od investitora dali su silne pare. To što ministarka priča treba da ostavi utisak da neko brine o građanima, a naročito onima koji su 90-ih došli u Srbiju kao ratne izbeglice“, navodi Vukotić.

Na pitanje da li se ovim zakonom zaista ide na nultu toleranciju prema bespravnoj gradnji, Vukotić kaže da je u pitanju prazna priča.

„Inspektori se teraju da jednom nedeljno dostavljaju izveštaje o tome šta su novo videli na terenu, da li se nešto nelegalno gradi. Nema skeniranja terena i nema pravog rešenja“, ukazuje Vukotić.

Podseća da je on ranije imao jedan predlog rešenja kojim bi moglo da se stane na put bespravnoj gradnji.

Vukotić kaže da je preko NALED-a predlagao da se formira javno dostupna evidencija svih prijava nelegalne gradnje, u kojoj bi organi i inspektori morali da se izjasne šta su uradili kako bi zaustavili dalje građenje.

„To bi funkcionisalo. Niko neće bolje prijavljivati nego građani kojima smeta to što im neko zida ispred prozora. Ali to nije prihvaćeno“, dodaje naš sagovornik.

Vukotić navodi da se o nultoj toleranciji pričalo i kada je donet Zakon o ozakonjenju, podsećajući da ni to ništa nije promenilo — čak je broj neupisanih objekata skočio sa dva i nešto miliona na četiri i nešto miliona.

„Duplirao se broj. Eto kolika je bila ‘nulta tolerancija’. Sada isti ljudi treba opet da sprovode to isto, a za njihov nerad nema nikakvih sankcija“, kaže Vukotić.

Upitan da li će upis biti sproveden u roku od dva meseca, Vukotić objašnjava da je rok od dva meseca samo rok da se podnesu zahtevi

„Prema mom mišljenju, građani će, u najboljem slučaju, čekati između pola godine i godinu, a tamo gde je veći problem čekaće godinama“, smatra Vukotić.

„Bezbednost objekata ozbiljno upitna“

Građevinski inženjer Danijel Dašić smatra da je osnovni cilj novog zakona ozakonjenje svih kvadrata izgrađenih u prethodnom periodu uglavnom na nezakonit način, kroz sumnjive tokove novca i bez kontrole porekla kapitala.

Prema njegovim rečima, suština je da se takvi objekti sada žele „finalno oprati“ i uknjižiti u katastar.

Dašić upozorava da će pošteni ljudi, koji su nekada gradili po propisima, ali zbog problema u katastru i Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) nisu uspeli da uknjiže svoje objekte, ponovo biti stavljeni u podređen položaj.

„Suština je u tome da imamo duplo golo što se tiče običnih građana“, ukazuje Dašić.

Prvo, ističe da će njihovi slučajevi koji često godinama stoje nerešeni zbog, na primer, nekoliko metara odstupanja u parceli ili drugih birokratskih prepreka, i dalje biti manje važni od slučajeva investitora bliskih vlasti „koji su gradili bez straha i sada će biti nagrađeni“.

„Drugo golo“ biće činjenica da, kako objašnjava, da je ranija legalizacija podrazumevala da se objekti naknadno dovode u red, po jasno definisanom postupku: tako što se naknadno radi građevinski projekat, na osnovu kojeg se dobije građevinska dozvola, pa se na osnovu toga dobija upotrebna dozvola.

„Što je predstavljalo bar neku granciju kvaliteta i bezbednosti objekta“, ukazuje Dašić.

Međutim, prema Dašiću, novi pristup potpuno izostavlja ovaj kontrolni mehanizam.

„Državu sada zanima samo da objekat bude upisan u katastar i da se naplati taksa, dok se odgovornost za bezbednost prebacuje na investitore, a imajući u vidu da su to ljudi koji su godinama gradili mimo zakona Republike Srbije, teško je verovati da mogu biti bilo kakva garancija kvaliteta“, kaže Dašić i dodaje da je bezbednost takvih objekata ozbiljno upitna.

On tvrdi da je ovo čisto finansijski potez države kako bi se što pre „oprao“ veliki broj kvadrata i kako bi se izbegla eventualna buduća provera njihovog porekla ukoliko bi jednoga dana došlo do promene vlasti.

Dašić osporava tvrdnje da se ovim zakonim uvodi „nulta tolerancija“ prema bespravnoj gradnji:

„Ovo nije zakon nulte tolerancije, već nulte inteligencije“, kaže on, podsećajući da se ista retorika koristila još u vreme ministarke Zorane Mihajlović.

Podseća i na satelit kupljen 2018. godine, uz obećanje da će sve što na snimku ne postoji, a nema dozvolu, biti srušeno.

„Danas imamo 2,1 milion objekata koji ne postoje na tim snimcima i teško da će biti srušeni, kao i još 2,7 miliona objekata koji se bezuspešno legalizuju već deset godina, zaglavljeni u ulici koja se zove ‘fali ti još jedan papir’“, navodi Dašić.

On zaključuje da nas je „nulta tolerancija“ dovela do skoro pet miliona koji su nelegalni na jedan ili drugi način, dok vlast i dalje koristi stare propagandne poruke tvrdeći da je sve „u korist građana“.

Šta još predviđa novi zakon i kako se prijaviti?

Građani će nelegalne objekte moći da prijave na tri načina – preko onlajn platforme, u svim opštinama i u više od 580 objekata Pošta Srbije.

Za taj pojednostavljeni postupak imaće tačno dva meseca.

Za podnošenje zahteva za legalizaciju potrebna je važeća lična karta ili pasoš i bilo kakav dokaz o vlasništvu – ugovor, poklon, ostavinsko rešenje ili presuda, broj katastarske parcele, podaci o objektu – koje je vrste, površine i spratnosti, kao i izjava pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su dati podaci tačni. Zahtev se može podneti čak i ako je objekat građen na tuđoj zemlji.

Legalizacija košta od 100 do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na najskupljim lokacijama.

Od plaćanja naknade oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.

Država očekuje da se do 2030. godine evidentira oko 80 odsto nelegalnih objekata, što je oko 1,6 miliona nekretnina.

Od toga očekuju prihode u lokalne kase i republički budžet, kao i u budžet Agencije za prostorno planiranje oko 56,2 milijarde dinara ili oko 480 miliona evra. Raspodela je, 20 odsto opštinama, 70 odsto republičkom budžetu i 10 odsto Agenciji.

Država očekuje i da inkasira 4,2 milijarde dinara godišnje od poreza na imovinu novoupisanih objekata. Oni procenjuju da se na 30-40 odsto nelegalnih objekata već plaća porez.

Kao jednu od glavnih beneficija za vlasnike neuknjiženih kuća i stanova, država vidi uvođenje ovih nekretnina na tržište.

Konkretno, oni ističu da kada se nelegalne građevine uknjiže kao privatno vlasništvo, moći će da se daju pod hipoteku.

Procena je da će se podići 3,2 milijarde evra kredita čije obezbeđenje će predstavljati ovi objekti što će doneti rast investicija, tržišta nekretnina i uopšte finansijskog sistema.